Željko Obrenović -- biografija

Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Autor je ro­mana Talog (Booking, 2012.), romana Srpski psiho (Laguna, 2007). Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakulte­tu u Beogradu. Pored pisanja, bavi se stripom i muzikom. Objavio je nebrojano filmskih i književnih prikaza (Gradina, Pressing, Frenzy Spark, UPPS, Fresh McCannov blog, blog City Magazina); strip De­vojka slabog imuniteta objavljen je u antologiji Balkan Twilight. Priča Ko je ubio ljubav i roman Srpski psiho prevedeni su na poljski jezik. Priče su mu objavljivane u Trećem trgu, Emitoru, Trashu, Zborniku radionice za pisanje poezije i proze, Art-Animi, Helly Cherryju... Dobitnik je McCann Ericsonove nagrade za lice meseca, kao i nagrade Ukademije umetnosti na konkursu U potrazi za novom pričom.

Džonatan Letem: Chronic City

Chronic City pripada Letemovoj fazi koja se udaljila od žanra, ali teško da neko ko je bio žanrovac ili voli žanr može potpuno da pobegne. A i zašto bi? Chronic City je zanimljiv roman o čudnim likovima kojima se dešavaju čudne stvari u čudnom gradu, dok tigar, koji je možda i robot, hara gradom, devojka glavnog lika je zarobljena u svemiru. I tako...

Najbolji filmovi u 2012. (treći kvartal)

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope je dokumentarac o strip konvencijama kao fenomenu, o svim  tim ljudima i gikovima koji se tu osećaju kao kod kuće i barem jednom godišnje ne osećaju da su čudni.

Pored sjajnih kameo pojava, Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope se bavi i grupicom ljudi koja od konvencije očekuje više od zabave – da se probiju u strip vodama ili na takmičenju u izradi kostima.

Sjajan dokumentarac za sve koji vole stripove.

The Raven

The Raven je film u kom je Edgar Alan Po glavni lik – istražuje ubistva zasnovana na njegovim pričama. The Raven je dobrim delom sniman u Srbiji, ali se to ne vidi.

Ne očekujte neku filozofiju, ali je jako zabavan.

The Tall Man

Autor kultnog filma Martyrs ponovo je uspeo: dekonstukcija žanra na najvišem nivou. The Tall Man izgledao kao horor i laže vas da je horor, ali nije. No, nemojte da mislite da tu ima neka nagla promena žanra kao u Rodrigezovom Od sumraka do svitanja.

The Tall Man je savršeno motivisan.

Džesika Bil je preživela Teksaški masakr, tako da se nismo brinuli za nju. Ali čak je i odabir nje za ulogu „majke“ odličan, baš zbog tih prevarenih očekivanja. Neko otima decu. Pa otme i njeno dete. Samo što...

The Hunger Games

The Hunger Games je solidan film koji je mogao biti bolji. Premisa je odlična ali već viđena i zašećerena. No, glavni problem je što su tu savremenenu gladijatorsku priču mogli više začiniti i uzeti koju stranicu iz Apocalypta kad pričamo o jurnjavi po šumi.

Dosta likova su krokiji koji čekaju nastavke da se razviju. Opet, The Hunger Games je svež film, prestilizovan i nudi puno zabave.

Prometheus

Odgledao Prometheus i zadovoljan sam. OK, uglavnom se svi slažu da vizuelno izgleda sjajno, ali se mahom žale na scenario? Što se mene tiče, Lindelof je napisao inteligentan film u kome se ne trudi da sve nacrta i objasni. Prometheus ide na novo gledanje.

The Dark Knight Rises

Iskreno, nisam mislio da će The Dark Knight Rises biti tako dobar. The Dark Knight je zadao domaći i izgledalo je da ga sledeći film neće nadmašitit. Verovatno i nije, ali je opet sjajan film i savršeno zatvara ovu trilogiju. Jedino nam ostaje da žalimo što sad sve kreće ispočetka. Bez Nolana.

The Dark Knight Rises

Iskreno, nisam mislio da će The Dark Knight Rises biti tako dobar. The Dark Knight je zadao domaći i izgledalo je da ga sledeći film neće nadmašitit. Verovatno i nije, ali je opet sjajan film i savršeno zatvara ovu trilogiju. Jedino nam ostaje da žalimo što sad sve kreće ispočetka. Bez Nolana.

Ko je ubio ljubav – strip

klikni da se uveća

Već nekoliko puta sam najavljivao da radim na nekoliko strip albuma, pa je vreme da se o tome progovori još koja. Prvi album će se najverovatnije zvati Muzej đubreta po istoimenoj priči za koju sam dobio nagradu Akademije umetnosti i koju sam adaptirao u jednu od priča u albumu. Druga priča je Ko je ubio ljubav, iz koje imate priliku da vidite prvu tablu.

Crtež je radio Željko Vitorović, kolor Nemanja Radovanović, scenario ja.

Prometheus

Odgledao Prometheus i zadovoljan sam. OK, uglavnom se svi slažu da vizuelno izgleda sjajno, ali se mahom žale na scenario? Što se mene tiče, Lindelof je napisao inteligentan film u kome se ne trudi da sve nacrta i objasni. Prometheus ide na novo gledanje.

Džejms Elroj: Blood’s a Rover

Blood’s a Rover je završni deo Elrojeve trilogije koja se bavi američkom istorijom kroz prizmu kriminala. Kako Stiven King reče, trebalo bi barem tridesetak stranica da se prepriča o čemu se tu radi i opet se ne bi obuhvatilo ni blizu sve.

Elrojeva proza je ubitačna.

Blood’s a Rover pripada poznoj fazi i mojoj omiljenoj.

TALOG - Željko Obrenović i SUPERMODEL ZA UBISTVO - Verica Vinsent Kol

Novi prikaz Taloga izašao je na sajtu Popboks i to u uporednoj kritici sa romanom Supermodel za ubistvo. Pavle Zelić je uradio odličan posao. Vidi se kad neko zna o čemu piše.

Srpski krimić uzvraća udarac

(Talog, Željko Obrenović, Booking, 2012./Supermodel za ubistvo, Verica Vinsent Kol, Paladin 2012.)

U kratkom razmaku u knjižarama su se pojavila dva romana koji ponosno nose odrednicu koje se mnogi pisci u Srbiji pribojavaju: žanrovski. Talog i Supermodel za ubistvo, svaki na svoj način, donose nešto osvežavajuće u okviru domaćeg kriminalističkog romana, nešto autentično srpsko. Mračno, naravno, ali i uzbudljivo.

Pavle Zelić

Željko Obrenović je ovdašnjim ljubiteljima jednog drugog žanra, horora, poznat po svom prvom romanu Srpski psiho, (Laguna, 2007.) koji je napisao zajedno sa Aleksandrom Ilićem. Verica Vinsent Kol pak iza sebe ima već dva romana, Greh, gnev i grad, (Karganović, 2007.) i Magični teatar ljubavi i smrti (Laguna, 2010.) i bila je dosledna kriminalističkom romanu. Iako su napisali po motivima dijametralno suprotne knjige, zaplet i doslednost žanrovskim obrascima ih izdvajaju i kvalifikuju za zajedničku analizu.

Pripadnost žanru je na stranim književnim tržištima preporuka a ne žig kakvim ga ovde smatraju. Bilo da je u pitanju stari dobri SF ili najnovija izmišljotina po imenu „young adult“, oznaka žanra podrazumeva skoro sigurnu publiku, istaknuto mesto na polici koja nosi odgovarajuću odrednicu, ali i žestoku konkurenciju sa kolegama, da ne pominjemo tek borbu oko prava na eventualne ekranizacije i druge za ovdašnje podneblje i dalje nedostižne ambicije. Naravno da i u žanrovskoj književnosti ima smeća, kao i u glavnotokovskoj uostalom, ali se ovde ono ne može sakriti pod raznim pseudointelektualnim maskama. Horor treba da vas uplaši, ljubić razneži, a krimić natera da se do poslednje stranice pitate „ko je ubica“. Nije baš tako jednostavno, naravno, ali nedostatak visokoumetničkih pretenzija može da bude oslobađajući za pisca kao što se da videti i na ova dva primera.

Obrenović svoj roman smešta među polusvet Beograda, u mračne senke parkića u kojima se diluje smrtonosna droga, naslovni „talog“. Junakinja Jovana po svaku cenu želi da identifkuje onog koji je na podmukao način ubio njenog dečka Andreja i rizikuje mnogo, ne samo svoj već i živote svih bliskih i dragih ljudi da bi u spirali prevare, nasilja i smrti došla do poslednjeg kruga Pakla u kojem je čeka njen lični, vrhovni demon. Prateći klasičan detektivski put, pisac i njegova beskompromisna heroina istovremeno zadiru u teme koje su daleko izvan osnovne potere, a smeo i neočekivan upliv jednog drugog žanra izdvaja ovaj roman iz uobičajenih šablona. Poseban kvalitet Obrenovićeve proze su živi dijalozi i britke rečenice koje imaju zavodljiv ritam, bilo da prate pesničenje ili seks, a na piščevom blogu se može otkriti i koliko ima i stripovskog pristupa u romanu.

Nasuprot mračnom Talogu, Supermodel za ubistvo se odigrava pod sjajem reflektora, u poznatom konceptu „reality show“ emisije u kojoj se grupa atraktivnih devojaka takmiči za prvo mesto i šansu da postanu naslovni supermodel. U industriji koja je poznata po zabadanju noževa u leđa, deluje skoro logično da se neko odvaži i na prenese tu metaforu na bukvalni plan. U trenutku kada jedna od takmičarki nestane, a zatim bude i pronađena mrtva, na scenu stupa tandem privatnih detektiva u sastavu Andrej Avakumović Kum i Alina Gajdabrus. Idući u korak sa Lašonovom Milenijum trilogijom, ovaj par neprilagođenih individualaca ima težak zadatak da se infiltrira u kuću „velikog brata“, a zatim i razbija glavu nad opasnim incidentima koji se gomilaju uprkos svim naporima da zaštite manekenke. Za razliku od Obrenovića koji u jednom trenutku ipak identifikuje počinioca osnovnog zločina kako bi nas pripremio za završni obračun, Vinsent Kol nas ne pušta do samog kraja, davajući ipak šansu promoćurnijim čitaocima da pokušaju i sami da razotkriju celu zaveru.

                Pojedinačno, ali i zajedno, Talog i Supermodel za ubistvo su vredni predstavnici žanra koji trenutno dominara po prodaji u svetu. Da li će u sredini koja uspeh ne oprašta oni biti predvodnici i glas nečeg novog, zdravog i aktuelno relevantnog trebalo bi da odluče ipak čitaoci i niko drugi.

Talog u časopisu JOY #116

U avgustovskom broju časopisa Joy možete naći Top 10 listu knjiga za plažu. Među njima je i Talog. Posebno mi je zadovoljstvo što je na istoj listi jedan od mojih omiljenih pisaca Džejms Elroj sa romanom Poverljivo iz L.A.

Frenzy Spark #9

U novom broju magazina Frenzy Spark objavljen je moj tekst o jednoj od najboljih serija ikad The Wire. Tekst možete pročitati na 39. strani, a isti tekst je, na moje veliko zadovoljstvo, objavljen i na engleskom jeziku i nalazi se u istom izdanju na 156. strani. Na prvo prelistavanje, broj je odličan. Drago mi je da sam deo tima od samog početka!

Talog: Amy Winehouse na violini (promocija)

TALOG SOUNDTRACK PERFORMANS je multimedijalna promocija krimi romana TALOG u okviru koje se čitav saundtrek romana (odnosno muzika koju junaci slušaju) izvodi uživo i to na violini (Angelina Milićević). Odlomke Taloga čita Miloš Lalović. O romanu govori autor Željko Obrenović.

„Talog je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive."

Radio Valjevo -- TALOG SAUNDTREK PERFORMANS

Od 22 i 10 pred Muselimovim konakom dinamična, nova promocija romana ''Talog'' Željka Obrenovića. Nakon prve valjevske, roman je promovisan u više gradova, i svako književno veče bilo je neponovljivo. Večeras pred Konakom pored autora ''Taloga'' Željka Obrenovića, koji je govorio o romanu, odlomke je čitao Miloš Lalović, dok je violinistkinja Angelina Milićević sjajno je dočarala atmoseru trilera izvodeći muziku koja prati zbivanja u romanu ''Talog''. Inače, u galeriji kod ''Tešnjarske male scene'' otvorena je izložba stripa, a medju izloženim stripovima je i rad Željka Obrenovića.

Pisac izbliza: Željko Obrenović

Novi intervju: Pisac izbliza.

Prošli roman je bio tvoj prvi roman. Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?

Prvi roman je velika stvar. Pogotovo kad imaš dvadeset četiri godine, koliko sam ja imao. Mislim da je odlično što sam tako mlad izdao prvu knjigu – i što je ona tako dobro prošla – jer sam ubrzano učio o pisanju, izdavaštvu, kontaktu sa publikom, pohvalama i kritikama.

Da li je teže stvarati dalje nakon tog prvog romana zbog očekivanja publike?

Teže jeste baš zbog velikih očekivanja, ali za mene je pisanje nešto prirodno, tako da se ne opterećujem previše. Svako jutro sednem i pišem. Sledeće jutro izbrišem ono što ne valja, sredim ono što je za popravke i idem dalje. Imam sinopsise za narednih nekoliko romana i jedino što mi treba je vreme.

U kakvoj je Talog vezi sa Psihom (daj osnovnu priču u dve rečenice), a što je, po tvom mišljenju, takva literatura slabije zastupljena kod domaćih autora?

Talog i Srpski psiho nisu u preteranoj vezi, osim toga što se bave talogom ljudskog društva, marginama, mračnim stranama. Talog je priča o mladoj devojci koja istražuje smrt svog verenika, kreće se od sitnih beogradskih dilera, do tajkuna koji je gotovo pa onostrani entitet. Roman je pisan u prvom licu ženskog roda, što nije tako često a ni lako. Domaći autori su i dalje mahom ostali na nekim klasičnijim piscima i epohama, što nužno nije ništa loše, ali lično verujem da treba ići dalje, otkrivati nova prostranstva. Mislim da za pisca nije dobro da se vraća nazad.

Zašto vezuješ multimedijalne sadržaje – trejler, strip, animaciju – za knjigu i njenu promociju?

Smatram da se granice između pisane reči, filma, stripa i drugih vrsta umetnosti sve više brišu. Mislim da je logično da se knjiga promoviše na vizuelan način, jer će potencijalnom čitaocu stvoriti predstavu o tome šta ga očekuje, a neće mu pokvariti uživanje. Ljudi su uglavnom vizuelna bića i bolje reaguju na vizuelne nadražaje. A opet, kada kupe knjigu i sednu da čitaju, tu samo njih dvoje: čitalac i knjiga. I tako će biti doveka. Trejler za Talog je urađen bolje od većine trejlera za romane ne samo kod nas već i u svetu. Za to sam zahvalan Željku Vitoroviću koji se pobrinuo za vizuelni deo i Nedeljku Jevtiću koji je režirao trejler. 

Ko su tvoji čitaoci, (stariji, mlađi, poklonici savremenog ili ne, dame ili muški svet..) i kako reaguju na tvoja dela, kakvi su im komentari, šta priželjkuju na književnoj sceni i koliko uspevaš da odgovoriš njihovim potrebama...

Neko bi verovatno pretpostavio da je moja publika isključivo mlađa i pogrešio bi. Ako je suditi po raznim mejlovima koje dobijam, publika Taloga je šarenolika. Moguće da je uglavnom mlađa, ako mlade smatramo sve do četrdeset godina, ali iznenadili biste se koliko ima i onih od šezdeset godina. Istina, oni u romanu pronalaze druge stvari, ali to nije ni bitno. Važno je da svako u Talogu pronađe nešto za sebe. Kad pišem ne razmišljam o reakcijama publike jer to je opasna klopka. Trudim se da napišem roman koji bih ja rado čitao. Sticajem okolnosti, izgleda da se to i publici dopada.

Kakvi su ti dalji planovi?

Radim na novom romanu. Završio sam scenarije za nekoliko strip albuma – neki su već nacrtani i trenutno su na kolorisanju, tako da bi trebalo uskoro da budu kompletirani. Pored romana pišem i priče – nedavno sam dobio nagradu Akademije umetnosti za priču Muzej đubreta. Trudim se da svaki dan uradim nešto što je u vezi sa pisanjem, redovno održavam blog.

Talog saundtrek perfmormans (Željko Obrenović)

16. avgusta u 22 časa, ispred Muselimovog konaka u Valjevu, održaće se nova promocija Taloga. Ovoga puta još neobičnija nego do sada.

Gosti: Angelina Milićević (violina) i Miloš Lalović (glumac).

Pre nekog vremena sam pričao sa Angelinom o tome da ona svira pesme koje junaci slušaju u Talogu. Njoj se ideja dopala, pa se smesta bacila na aranžiranje muzičke podloge, što nije nimalo lak posao, pošto su u saundtrek Taloga ušli jako različiti izvođači koje treba prevesti na jezik violine.

Koliko sam obavešten, nešto ovog tipa niko nije radio ni ovde ni u svetu. Mislim najpre na to da se uživo svira saundtrek knjige, a tek na violini...

U saundtreku se nalaze:
Ejmi Vajnhaus: You Know I'm No Good

Tori Ejmos: Crucify

Bjork: Violently Happy

Slipknot: Vermilion

System of a Down: Toxicity

Beogradski Sindikat: Moj Beograde / Balada Disidenta

Miloš Lalović je mladi glumac koji će vam dočarati Talog tako što će čitati odabrane odlomke i zajedno sa Angelinom uvući vas u mračni noar gde vas ja spremno čekam.

Ne očekujte dosadne književne promocije na kakve ste navikli. Talog raste i širi se. Čekamo vas.

The Hunger Games

The Hunger Games je solidan film koji je mogao biti bolji. Premisa je odlična ali već viđena i zašećerena. No, glavni problem je što su tu savremenenu gladijatorsku priču mogli više začiniti i uzeti koju stranicu iz Apocalypta kad pričamo o jurnjavi po šumi.

Dosta likova su krokiji koji čekaju nastavke da se razviju. Opet, The Hunger Games je svež film, prestilizovan i nudi puno zabave.

Talog na moru

Van kadra je možda laptop, možda pisaća mašina. A možda se novi roman krčka u glavi.

Dakle, radno u svakom slučaju.

Talog: Jovana, Borko

Nacrtao sam dvoje glavnih likova. Ovako izgledaju u mojoj glavi; kod vas?

Den Simons: Hyperion

Napokon sam uhvatio vremena da pročitam ovaj kultni Simonsov roman. Po meni više funkcioniše kao ulančana zbrirka priča (i to ne baš dobro ulančana, pomalo veštački).

Neke od tih novela u Hyperionu su nesumnjivo genijalne.

The Tall Man

Autor kultnog filma Martyrs ponovo je uspeo: dekonstukcija žanra na najvišem nivou. The Tall Man izgledao kao horor i laže vas da je horor, ali nije. No, nemojte da mislite da tu ima neka nagla promena žanra kao u Rodrigezovom Od sumraka do svitanja.

The Tall Man je savršeno motivisan.

Džesika Bil je preživela Teksaški masakr, tako da se nismo brinuli za nju. Ali čak je i odabir nje za ulogu „majke“ odličan, baš zbog tih prevarenih očekivanja. Neko otima decu. Pa otme i njeno dete. Samo što...

Daglas Vinter: Run

Run je roman koji bih voleo da sam napisao. Negde na pola puta između Elroja i Shielda. Naslov je tolikoznačan da je besmisleno ulaziti u to. Stil pisanja je paklen. Bez pravila.

A tema?

Preprodavci oružja i run koji je pošao po zlu.