Najbolje knjige u 2013 (treći kvartal)

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Laura Lipman: And When She Was Good

And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.

Laura Lippman: I’d Know You Anywhere

I’d Know You Anywhere je prvi roman sa kojim je Lipmanova privukla ozbiljniju pažnju. No, ipak u poređenju sa romanima koji su sledili posle njega, nije baš toliko dobar, mada je osnovna premisa prilično intrigantna. Dajte mu šansu.

Bret Martin: Difficult Men

Difficult Men je knjiga o trećem zlatnom dobu TV serija: The Wire, Deadwood, Six Feet Under, Sopranovi, Mad Men, Breaking Bad... Delom istorijat, delom tračarenje, delom analiza. Obavezno štivo za svakog TV-manijaka.

Najbolji filmovi u 2013 (treći kvartal)

Treći kvartal nije baš ponudio neke filmove, ali evo nekog izbora, takav kakav je.

Only God Forgives

Po meni Refn ume da napravi odličan film kao što je Drive, a ume da ode i skroz u neki artizam koji ne shvatam, kao u Valhalla Rising. Dok sam od Only God Forgives očekivao noar na tragu Drivea, dobio sam ono drugo. Nije da nema jakih momenata, ali često se čini da je sve ovo moglo da stane u petnaestak minuta.

Oblivion

Jedino veće zlo od Tomislava Kruza je film sa klonovima u kojem se on pojavljuje u više primeraka. Pa opet, Oblivion je ispao solidan, iako ne previše dobar, SF film koji me je iz razumljivih razloga podsetio na film Moon.

Man of Steel

Man of Steel sam gledao u 3D pa i opet mi je bio jaaako dosadan. Tri sata tuče i tuče i tuče, bezveznog kastinga i svih gluposti koje možete da zamislite. Ne znam šta sam uopšte u očekivao.

Vulverin

Vulverina sam kao i Man of Steel takođe gledao u 3D i mada je premisa obećavala, pa i sam početak, film je ispao krajnje glup i još jednom smo ostali bez dobrog filma o našem omiljenom superheroju, a sad to verovatno znači da ga nikad više nećemo ni dobiti.

World War Z

Tja, ništa posebno. Film je zasnovan na romanu Maksa Bruksa, ali labavo. Zombiji se gotovo i ne vide, patetike koliko voliš (u svakom kadru kada se vidi Bred Pit ili njegova žena, u prvom planu je burma). Sve u svemu, ništa što već nismo videli. Često mnogo bolje.

Dead Man’s Burden

Džo Hil mi je preporučio Dead Man’s Burden i rekao da je u pitanju vestern kakav bi napisao Kormak Makarti. Lepo ga je opisao. Ovakve kaubojce više ne viđate. Čekajte, kaubojce više u opšte ne viđate...

Najbolje knjige u 2012. (treći kvartal)

Tom Perota: The Leftovers

Čim sam video da HBO najavljuje seriju po knjizi The Leftovers i da će Dejmon Lindelof biti za kormilom, morao sam da pročitam sinopsis, a onda i roman.

Sinopsisu se ne može odoleti: Milioni ljudi širom sveta u jednom trenutku naprosto nestanu. Niko ne zna zašto, kako i gde. Roman The Leftovers se bavi ljudima koji su ostali i načinima na koje se oni nose sa Iznenadnim odlaskom.

Daglas Vinter: Run

Run je roman koji bih voleo da sam napisao. Negde na pola puta između Elroja i Shielda. Naslov je tolikoznačan da je besmisleno ulaziti u to. Stil pisanja je paklen. Bez pravila.

A tema?

Preprodavci oružja i run koji je pošao po zlu.

Den Simons: Hyperion

Napokon sam uhvatio vremena da pročitam ovaj kultni Simonsov roman. Po meni više funkcioniše kao ulančana zbrirka priča (i to ne baš dobro ulančana, pomalo veštački).

Neke od tih novela u Hyperionu su nesumnjivo genijalne.

Džejms Elroj: Blood’s a Rover

Blood’s a Rover je završni deo Elrojeve trilogije koja se bavi američkom istorijom kroz prizmu kriminala. Kako Stiven King reče, trebalo bi barem tridesetak stranica da se prepriča o čemu se tu radi i opet se ne bi obuhvatilo ni blizu sve.

Elrojeva proza je ubitačna.

Blood’s a Rover pripada poznoj fazi i mojoj omiljenoj.

Najbolji filmovi u 2012. (treći kvartal)

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope

Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope je dokumentarac o strip konvencijama kao fenomenu, o svim  tim ljudima i gikovima koji se tu osećaju kao kod kuće i barem jednom godišnje ne osećaju da su čudni.

Pored sjajnih kameo pojava, Comic-Con Episode IV: A Fan's Hope se bavi i grupicom ljudi koja od konvencije očekuje više od zabave – da se probiju u strip vodama ili na takmičenju u izradi kostima.

Sjajan dokumentarac za sve koji vole stripove.

The Raven

The Raven je film u kom je Edgar Alan Po glavni lik – istražuje ubistva zasnovana na njegovim pričama. The Raven je dobrim delom sniman u Srbiji, ali se to ne vidi.

Ne očekujte neku filozofiju, ali je jako zabavan.

The Tall Man

Autor kultnog filma Martyrs ponovo je uspeo: dekonstukcija žanra na najvišem nivou. The Tall Man izgledao kao horor i laže vas da je horor, ali nije. No, nemojte da mislite da tu ima neka nagla promena žanra kao u Rodrigezovom Od sumraka do svitanja.

The Tall Man je savršeno motivisan.

Džesika Bil je preživela Teksaški masakr, tako da se nismo brinuli za nju. Ali čak je i odabir nje za ulogu „majke“ odličan, baš zbog tih prevarenih očekivanja. Neko otima decu. Pa otme i njeno dete. Samo što...

The Hunger Games

The Hunger Games je solidan film koji je mogao biti bolji. Premisa je odlična ali već viđena i zašećerena. No, glavni problem je što su tu savremenenu gladijatorsku priču mogli više začiniti i uzeti koju stranicu iz Apocalypta kad pričamo o jurnjavi po šumi.

Dosta likova su krokiji koji čekaju nastavke da se razviju. Opet, The Hunger Games je svež film, prestilizovan i nudi puno zabave.

Prometheus

Odgledao Prometheus i zadovoljan sam. OK, uglavnom se svi slažu da vizuelno izgleda sjajno, ali se mahom žale na scenario? Što se mene tiče, Lindelof je napisao inteligentan film u kome se ne trudi da sve nacrta i objasni. Prometheus ide na novo gledanje.

The Dark Knight Rises

Iskreno, nisam mislio da će The Dark Knight Rises biti tako dobar. The Dark Knight je zadao domaći i izgledalo je da ga sledeći film neće nadmašitit. Verovatno i nije, ali je opet sjajan film i savršeno zatvara ovu trilogiju. Jedino nam ostaje da žalimo što sad sve kreće ispočetka. Bez Nolana.