Džim Krejs piše drugačije od svih.
Stil mu je prvoklasan a opet rečenica nikad prekomplikovana. Teme su takođe nesvakidašnje,
od prave priče o Isusu, u Karantinu, preko izmišljenih kontinenata, do kamenog
doba u Daru kamena. Nijedna od njih ne prelazi 200 strana, čak ni potonja, koju
sam nedavno pročitao. Jedino što bih mogao zameriti toj bitnoj priči o susretu
prošlosti (kamenog doba) sa onim što dolazi (bronzano doba) je isuviše moderno
pisanje za jednu tako drevno priču. Ali to je verovatno samo moj stav o tome
kako bi je trebalo obraditi. Uverite se sami koliko se ništa nije promenilo i
koliko nam je i danas blizak a mrzak susret s promenama.
