Džon Irving The Cider House Rules (Tuđa pravila, Laguna)

The Cider House Rules je roman koji bi trebalo da se proučava na svim kursevima kreativnog pisanja, kao što bi ga neizostavno trebalo preporučiti svakom mladom a i zrelom piscu. Knjiga se čita neometano i pripoveda priču na krajnje tradicionalan način. Na početku nam se čini da nam je ova storija poznata i da joj unapred možemo predvideti ne samo kraj već i razrešenje svake scene. Ali ništa od toga. Irving je majstor pripovedanja i upravo u izbegavanju opštih mesta, ali bez nekakvih avangardnih postupaka, leži kvalitet i lepota ovog dela.

The Cider House Rules je roman o siročetu Homeru Wellsu koji nije imao sreću da ga neko na vreme udomi, te je trajno ostao u jedinoj kući koju je znao. Usput postaje šegrt Wilburu Larchu, upravniku sirotišta i hirurgu, a naposletku i sâm stasava u vrsnog doktora, premda bez dana formalnog obrazovanja.

No sve ono što bismo očekivali od ovog nesumnjivo dikensovskog romana izostaje. Sirotište nije nastanjeno zlom i takmičarski nastrojenom decom, uprava nije sadistička i bezosećajna, a izlazak u stvarni svet ne otvara jedino vrata ka još gorim nevoljama. A opet, The Cider House Rules nikako nije ni sladunjava limunada o krasnom svetu i istim takvim ljudima. Irving je bez premca kad treba ispripovedati priču o ljudima koji ma koliko da uporno beže od svoje sudbine, koja pak ne deluje kao nešto od čega treba bežati, ona ih svejedno stiže. I kad se to na koncu desi, čitalac shvata da je sve vreme umesto komedije čitao tragediju koja mu ostavlja gorčinu u duši.

Valjalo bi napomenuti i zavidno istraživanje koje je Irving sproveo i koje izbija iz svakog reda ali nikada nije zamorno, suvoparno niti preočigledno. Nekom prilikom je čak prisustvovao hirurškoj proceduri tokom koje se žena probudila iz anestezije i pogledala svoje organe poređane na grudima, na šta joj je lekar rekao, 'Spavaj, dušo'. Što je ona i učinila. I kako ijedan pisac da smisli nešto tako dobro?

SRPSKI PSIHO – Željko Obrenović i Aleksandar Ilić – recenzija – Danica Dabić

Danica Dabić ne samo što je pronašla ovu knjigu u Javnoj biblioteci San Franciska već ju je i pročitala i podelila svoje utiske s nama. Uživajte.

Ovo je žestoko, brutalno, užasavajuće štivo koje će čitalac završiti u nekom momentu, ali mu više neće dati mira. Pisano je jasnim, konciznim, modernim jezikom i teraće da mislite, da se preispitujete, poželite da pročitate ponovo jer možda niste najbolje shvatili zašto…

Poseban je talenat biti glumac pa se stopiti s datim likom i biti uverljiv. A još je veći talenat biti pisac pa roditi lik, disati kroz njega, oblikovati ga u 3D, podariti mu glavne karakterne osobine kojima ga mi vidimo, i one manje uočive koje nam ukazuju na to da niko nije potpuno loš ili jednostavno dobar. Mladi srpski psiho je pametan i kreativan lik. Toliko je načina da se drugom živom stvoru zada bol, da mu se otme život i zametne trag! U glavi kao da mu je šaroliki košmar sa Bošovih slika. On ima društvo, ima devojku koja je oličenje muškog sna, ima i senku koja ga uhodi ali nema kajanja ni za jedno od svojih (remek) dela. Jer, on se gadi. Gađenje prevazilazi gaženjem.

Ništa slično do sada nisam pročitala jer mi nasilje ne leži mada jesam odgledala film ili dva. Ali svakom čitaocu preporučujem da iskoči iz okvira u koje se ušuškao i upusti se u avanturu nepoznatog žanra. Ekranizacija ovog dela mogla bi da se ostvari digitalnom obradom a la “Sin City”. Tako sam ga ja videla tokom čitanja. Muzičkom pratnjom roman već sam obiluje pa tu ne bih imala šta da dodam. Za kraj... Kraj ce vas iznenaditi. A možda i neće?

Džim Krejs Dar kamena

Džim Krejs piše drugačije od svih. Stil mu je prvoklasan a opet rečenica nikad prekomplikovana. Teme su takođe nesvakidašnje, od prave priče o Isusu, u Karantinu, preko izmišljenih kontinenata, do kamenog doba u Daru kamena. Nijedna od njih ne prelazi 200 strana, čak ni potonja, koju sam nedavno pročitao. Jedino što bih mogao zameriti toj bitnoj priči o susretu prošlosti (kamenog doba) sa onim što dolazi (bronzano doba) je isuviše moderno pisanje za jednu tako drevno priču. Ali to je verovatno samo moj stav o tome kako bi je trebalo obraditi. Uverite se sami koliko se ništa nije promenilo i koliko nam je i danas blizak a mrzak susret s promenama.

BLOG DAN / NASILJE (Laguna)

Na Laguninom sajtu se danas održava drugi po redu Blog dan. Prethodni je bio posvećen ekologiji i više od dvadeset pisaca je dalo svoj prilog (moj je bio Muzej đubreta), a sad je izašla i prelepa besplatna e-knjiga sa svim tekstovima po imenu Čista knjiga Srbije.

Novi Blog dan je posvećen nasilju.

I ovoga puta je to još veća i zanimljivija priča jer pored Iskreno Vašeg i Aleksandra Ilića koji je sve to organizovao (i mnogih drugih domaćih pisaca), tekstove za ovaj Blog dan napisali su i svetski poznati autori Doroti Kumson i Toni Parsons.

Pročitajte moj blog Metalika je kriva.