Mark Vejd: Daredevil

Nije tajna da mi je Daredevil jedan od omiljenih superheroja. A razlog je prost: Bendis je imao ran koji se nezaboravlja, Brubejker ga je slavno sledio. Proveli su Nebojšu kroz takav pakao koji ne bih poželeo ni najgorem naprijatelju. Ispripovedali su nam mračnu storiju u tradiciji najboljeg noara ikad. Sve što im je palo na pamet da mu smeste – smestili su mu. Autovali su ga u novinama, strpali su ga u zatvor, učinili da mu još jedna ljubav pođe po zlu (iako nije mrtva, skoro da jeste) itd.

Vozali su nas i vozali. I, iskreno, delovalo je da nema kuda dalje. Pa izgleda da nije ni imalo. No, urednici u Marvelu znaju za jadac. Znali su da će neko teško da nadmaši Bendisov i Brubejkerov mrak. Zato su sad strip poverili Marku Vejdu, čoveku koji strip posmatra na malo klasičniji način i za razliku od pomenute dvojice, ne taži realizmu, već upravo stripovštini stripa.

Dva trejda koja su do sada objavljena vode nas u neke zaboravljene strip vode, donose nam retro šmek koji nije retro samo iz fazona, već iz ljubavi prema starim pričama. Donose nam Daredevila kao avanturističkog junaka koji upada u najneverovatnije situacije i koji više nije tako autodestruktivan, pa čak ni tako sposoban, ali ima neverovatan šarm.

Daredevil će se spuštati u utrobu zemlje da se bori sa kradljivcem kovčega koji su kroz zemlju nestali sa groblja, boriće se sa ljudima stvorenim samo od zvuka, naći će se u nevolji sa autobusom punim slepih siročića, uskočiće u kavez sa lavovima...

Probleme će rešavati lako i elegantno.

Vejdovi saradnici na Daredevilu takođe donose svežinu. Nema više realističnosti Malejeva i Larka. Teži se stilizovanom i svedenom crtežu i gotovo pa LSD paleti boja.

Sve u svemu, Daredevil je ponovo strip koji ne smete da propustite i čini se da će biti potrebno još puno puno vremena da se ovaj novi pravac kojim je krenuo istroši i postane monoton. Sa Vejdom smo u sigurnim rukama.

Mark Vejd: Irredeemable

Odmah da kažem da mi Mark Vejd nije omiljeni scenarista, naprotiv. No, kad je nakon savršenog rana koji su na Daredevilu imali Bendis i Brubejker, doneo takvu svežinu koju odavno nisam video, morao sam da dam šansu Irredeemable koji već neko vreme jako jako hvale.

Priča je o superheroju koji je po mnogo čemu zasnovan na Supermenu i koji jednog dana postane superzlikovac.

Hm, ideja je tako dobra a opet tako jednostavna da vam nije jasno kako se toga niko nije ranije setio?

Vejd pripoveda samouvereno i jako kompresovano, bira dobar način da nam prezentuje ono što je bilo i što je sad. Svaka epizoda u prvom trejdu data je iz vizure jednog od Plutonijumovih bivših saboraca koji sad gledaju kako da sačuvaju živu glavu i kako da sačuvaju ostatak sveta od gneva nekadašnjeg superheroja.

Naravno, čim se neko odluči za napred-nazad naraciju, ne možemo da ne pomenemo Lost. A čini se da ta serija ima sve više uticaja na strip, što ni malo ne čudi. Uticaj je više nego očigledan, recimo, u Spenserovom Morning Glories, o kom sam već pisao, ali je primetan i u Irredeemable.

No, uticaj Losta ne vidi se samo u izlomljenoj naraciji, već i u doziranju informacija, koje je ta serija dovela do savršenstva i logično je što svako zdravog razuma, ko je pri tom i pisac, želi da se pozabavi tom veštinom koja je naročito zgodna za forme u nastavcima.

U prve četiri epizode, koliko ima prvi trejd, nećemo saznati previše o Plutonijumu, niti o pravom razlogu njegovog revolta, ali saznaćemo dovoljno da želimo još. A Vejdu ne nedostaje ideja za kreativne smrti koje Plutonijum seje. Tako će on u nekom momentu odleteti u svemir i gađati zemlju meteorima!?

A, šta kažete?

Jasno se vidi da Vejd ne želi nikoga da štedi i da ne želi da kupuje vreme, tako on uvede likove koji deluju kao da će se pojavljivati još mnogo mnogo puta, ali oni recimo stradaju već na sledećoj strani!

Jedine zamerke idu na crtež koji nije loš, ali je mogao biti bolji i to što u trejdu ima samo četiri epizode. No, kupujemo kvalitet, a ne kvantitet. A Mark Vejd nam je to u Irredeemable dao.