Kada Bret Easton Ellis nešto hvali, onda to ne bi smelo da omane. Ovo je još jedna od Palahniukovih knjiga gde nastavlja svoju uobičajenu priču, ovog puta odenutu u horor ruho. Okvir je prilično “smešan” i tipski: drevna uspavanka, koju kada pročitaš nekome, on umre. E sad, kao i uvek tu ima puno ironije, kritike savremenog društva, otuđenosti ljudi, bla, bla, bla...
Pročitao sam u nekim Palahniukovim esejima priču koja leži u podtekstu, odnosno šta ga je to nateralo da napiše ovaj roman. Naime, neko mu je ubio oca, kad su posle uhvatili ubicu, tražili su od Palahniuka da svedoči; morao je da razmisli da li želi tog čoveka mrtvog, da li je za smrtnu kaznu ili ne. Koliko je lako danas ubiti nekoga, ako za to imaš šansu.
Zanimljivi su i eseji na temu tišine, odnosno buke kojom smo preplavljeni u savremenom životu i od koje nikako ne možemo da pobegnemo. Ljudi stvaraju novu buku da nadjačaju neku drugu i tako u krug.
Opšti utisak: da je ovo prva knjiga Chuck Palahniuka koju čitam, verovatno bih bio fasciniran, ovako... ne znam, dobar roman, bolji od većine aktuelne produkcije, pogotovo bestselera, ali... Verovatno bi mi bolje legao da sam ga čitao malo kasnije, pošto sam nedavno pročitao SURVIVOR.
Željko Obrenović
Odlična knjiga. Odličan pisac. Sve po mom ukusu. Bez zezanja, odavno nisam pročitao nešto ovako u jednom dahu. Nijednog trenutka ništa mi nije zasmetalo. Palahniuk piše baš onako kako volim: kratke rečenice, ponavljanja, unutrašnji monolozi... Zanimljivo je to kako on u dijalozima citira reči sagovornika, a sebe prepričava, tj. nikada nisi siguran šta je pomislio, a šta izgovorio, odnosno gde prestaje granica. Slično tome redi i Kim Monzo, samo dosta slabije i sa mnogo manje prostora pruženog dijalozima. Na taj način stvara se neki osećaj nadmoćnosti gl. lika nad ostalima, kao da su svi samo gosti u njegovom životu, njegovoj knjizi, filmu...
Tema? Kao i inče, bavi se egzistencijalističkim problemima, ali u duhu modernog vremena, potrošačke kulture, udaljenim ljudima. Ironija je uvek prisutna, od samog naziva Survivor i priče o verskoj zajednici koja je odlučila da sebe “isporuči bogu” pre sudnjega dana. Priča se dalje nastavlja, razgrađuje... Ako pažljivo gledaš videćeš paterne u svemu i onda neće biti razlike između gledanja u prošlost i u budućnost. Sem ovoga, roman obiluje mnoštvom “korisnih saveta”, pa lako možeš da saznaš kako da pastom za zube zapušiš rupu od metka na zidu ili kako oprati okorelu krv ispod noktiju...
Sve ono što je uradio u FIGHT CLUB-u, ovde je nastavio da razvija. Ne ponavlja se. Ima svoje teme i probleme kojima se bavi i ponovo ih posmatra iz druge perspektive i sa novim iščašenim junacima. Da li mogu nešto da uradim samostalno, da mi to neko drugi pre toga ne kaže?
Lik Fertility je jedan od onih likova za koje se ne zna da li postoje ili ne, da li su samo metafora ili opet ne, ali nije bitno. Ja ne volim te proširene metafore, pa sam je doživeo kao stvarnu osobu. Inače, zanimljivo je da ona, kao neko ko zna sve o svemu, dosta podseća na Vidojkovićevu Nadu (iz KANDŽI), samo što je ova druga, ovde je očigledno ili možda nije – metafora.
Palahniuk piše u prezentu, veoma filmično, blisko scenariju. Moderno. Dužina romana je takođe primerena savremenom romanu. Uz Bret Easton Ellis-a, možda najbolji aktivni pisac. Ne treba propustiti.
