Kameno jezero – Željko Obrenović -- recenzija – Zorana Milovanović

Svako ko se kupao u Kamenom jezeru, nije preživeo. Glasine kruže, razvijaju maštu, ali niko nije siguran da li je to istina ili ne. Tela nisu nikad pronađena. Šta se ovde dešava?

U takvom jezivom i mračnom okruženju uz pomoć Une, koja i sama deluje čudno, pisac piše scenario za američko tržište i traži mir za pisanje. Ali, nema mira na Kamenom jezeru. A kada uđe u jezero, ne može pobeći od misli: šta ako ga zauvek zarobi?

Kao i u svakom malom mestu, i ovde se prošlost krije od stranaca i ljudi koji tu ne pripadaju. Kako je moguće da možemo ćutati i pustiti svog komšiju ili školskog druga da nastavi normalno da živi iako znamo da čini užasne stvari?

I jedna za drugom, otkrivaju se izdaje.

Priča kreće sa jedne tačke, udaljava se i nastavlja u drugom pravcu. Misterija ili surovost, tako česta ljudska osobina. Da li je strašnije sresti mitsko čudivište ili shvatiti da se neko šeta vašom kućom kada biste trebali biti sami u njoj?

Pisac vam daje mogućnost da sami završite ovaj neobičan roman.

Da li mi se svidela knjiga. Jeste, preporučujem je i očekujem od našeg mladog i talentovanog pisca još mnogo dobrih knjiga budući da se tek zaleće.

Željko Obrenović -- intervju -- Delfi kutak

1. Šta vas je inspirisalo da postanete pisac?

Verovatno sam to oduvek na neki način bio. Zapravo sam uvek pisao i crtao i svirao, i onda mora da sam shvatio u čemu sam najmanje loš. Ne bih nikome poželeo da bude pisac, previše je stresno i iscrpljujuće, ali i nagrađujuće. No sigurno bih, da mogu, samo uživao u knjigama mnogo boljih pisaca od sebe. Ipak, osećaj kad završiš pisanje romana i stvaranje jednog sveta koji koliko god da liči na ovaj, nikad to nije, ne može da se poredi ni sa čim.

2. Naziv vašeg poslednjeg dela?

Kameno jezero (roman) i Karton siti (strip) objavljeni su iste godine, ali je Kameno jezero izašlo nešto kasnije, pa je ono ipak najsvežije.

3. Da li je izdavač ispunio vaša očekivanja?

Zadovoljan sam saradnjom sa svim svojim izdavačima. Najbitnije mi je da osećam kako mi je knjiga u dobrim rukama i da oni od samog početka pa nadalje rade sve što je u interesu knjige.

4. Kako se nosite sa lošim kritikama?

Odlično. Neke od njih, mada ih nije bilo puno, puno su mi pomogle u daljem radu. Trudim se da se nakon nekog vremena vratim i na pozitivne kritike jer se i u njima sa distance može videti između redova nešto što se romanu prećutno zamera a što se od silne radosti tad ne da primetiti. Možda mi je to zasad i bilo najkorisnije.

5. Da li je bolje promovisati se preko interneta ili drugih medija?

U današnje vreme je svaka vrsta promocije dobrodošla, ali tu ipak nema pravila. Čini mi se da je najvažnije da je knjiga dobra, a koliko će biti čitana nekada zavisi od potpuno čudnih faktora. Brojne su knjige velikih autora koje su čekale i po deset godina da budu otkrivene, a onda su postale planetarni hit. Ali to je moguće jedino pod uslovom da je roman dobar. Inače, čemu uopšte pisanje? Najvažnije mi je da na tom putu ne pravim previše kompromisa.

6. Koji pisci su najviše uticali na vaš stil pisanja?

Puno ih je i stalno se menjaju. Ranije Bret Iston Eli i Stiven King, posle Džejms Elroj, Kormak Makarti i Majkl Šejbon. Trenutno, Kipling, Stivenson, Hemon, Konrad, Henri Džejms.

7. Kakav uspeh očekujete od vašeg dela?

Očekujem da mi se, za početak, ako je to moguće, iole dopada i za deset godina. Ili makar da ga se ne stidim. Očekujem da kad ode u štampu ne žalim što nisam dao više od sebe ili što neke stvari nisam doradio. Nastojim da knjige ne puštam od sebe dok to nije tako, ali opet i pisci su samo ljudi, tako da uvek nešto promake i uvek bih nešto želeo da uradim drugačije, samo je bitno da toga ipak ne bude previše.

8. Koja vam je ciljna publika?

Svi pismeni. Zapravo, svi koji će moju knjigu pročitati zato što im je delovala zanimljivo a ne zato što je to nekakav hit ili im je preporučila modna blogerka. Nisam od onih, koliko god to lažno zvučalo, koji samo sanjaju ogromne tiraže. Ovde se niko neće obogatiti od pisanja, pa zašto bih onda pravio niz kompromisa koji su neophodni da bi se napisao bestseler, a još više da bi se na toj listi ostalo i nekom narednom knjigom (ili svakom).

9. Opišite svoje poslednje delo u 12 reči.

Pokušaj ostvarenja svog sna (scenarija za strano tržište) i sunovrat na tom putu.

10. Savet za buduće pisce?

Ako to stvarno želite i ako to zaista imate u sebi, ne trebaju vam saveti jer vas ništa neće zaustaviti na tom putu. Pišite i čitajte koliko god možete, ostavite napisano da odstoji, ne žurite, dajte rukopise „neprijateljima“ a ne prijateljima, pošto inače nikada nećete znati da li je komentar iskren.

11. Gde biste voleli da gostujete?

Na nekoj plaži, predveče, nakon čitavog dana posvećenog čitanju na istom mestu, u društvu voljenih osoba, i pred ljudima koji cene i poznaju ono što pišem.

12. Održavanje vaše sledeće promocije?

Na Salonu stripa ću potpisivati strip Karton siti, a na Sajmu roman Kameno jezero. Svi ste dobrodošli.

Govedarica Irena: Koliko dugo si pisao Kameno jezero?

Oko dva meseca prvu ruku i oko tri godine drugu.

Slavica Todorović Živić: Šta čitaš trenutno?

Ovo mi je zapravo omiljeno pitanje. Završio sam Kiplingove kratke sabrane fantasične priče i onda u cugu pročitao Stivensonovog Džekila, koji mi se toliko dopao a nisam ga na vreme čitao, da sam odmah uzeo i njegove sabrane priče. Trenutno sam na prvoj. U prevodu sam pročitao Džima Krejsa Dar kamena.

Bera Bltx: Zašto treba da odemo i kupimo Kameno jezero?

Zato što mi se čini da je ipak drugačija od onoga što se ovde piše. Što hvata i dobro i loše i od sela i od grada, što govori o jednom snu i nastanku i filma i romana, i ceni tog sna. A imaš i stranog akcionog glumca iz B filmova.

Snežana KanačkiSnežana: Kako naći sponzora za objavljivanje romana?

Nikako. To je jedan od retkih dobrih saveta koje sam kao početnik dobio. Ako nijedan izdavač ne želi da stane iza tebe, zašto bi onda neko to delo želeo da kupi? Svako može sam da odštampa roman, ali ja to nikada ne bih radio. Bolje je biti strpljiv i uporan, i dobro osmotriti ko od izdavača objavljuje nešto što je najsličnije onome što pišete.

Mirnes Alispahić: Rekao si da je neko rekao da ti roman podsjeća na Muramijeve romane, a on recimo eksperimentiše. Mnogi pisci vole eksperimentisati i koketirati s raznim žanrovima. Zazireš li od trpanja u žanrove? Da te skuče u jedan žanr i svaki sljedeći roman očekuju da bude isti. Ili misliš da se treba širiti? Pitam jer znam da voliš čitati sve i svašta.

To mi je apsolutno najveći strah. Nikako ne bih voleo da kad ljudi čuju moje ime, kažu, aha, to je onaj što piše krimiće ili ljubiće ili drame. Voleo bih, ako je moguće, da kažu, aha, to je onaj čovek koji svakim novim romanom pokušava da napiše nešto novo a opet ima prepoznatljiv stil. Zato mislim da je opasna zamka kad pisci dobiju neke velike nagrade ili im određeni roman postane hit jer ne samo što će izdavač od njih očekivati još istog već će to i oni sami očekivati od sebe.

Kameno jezero u knjižarama

Kameno jezero se može naći u svim knjižarama. Ove dve fotografije su iz knjižare

Dereta

i knjižare Vulkan.

Željko Obrenović -- Kameno jezero -- roman

Izdavačka kuća Kontrast će ovih dana objaviti moj novi roman Kameno jezero.

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali.

Obrenović svojim novim romanom pokazuje da samouvereno vlada žanrovskim matricama, ne samo zato što ih inteligentno koristi već i zato što ih kreativno prevazilazi. Ovaj roman zavodljivo uvlači čitaoca u svoju jezovitu, mračnu atmosferu, koju autor relaksira savremenim stilom i funkcionalnim humorom. Efektni podzapleti, razgranata tematika i živopisni junaci čine ovo delo nezaobilaznim štivom.

"Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira."

Nikola Dragomirović, "Vreme"

"Sama činjenica da je auto, za čijim je volanom nepoznati vozač, jedan od četiri glavna lika, govori o savremenosti ove knjige (...) Precizni likovi, upečatljiv jezik, dobro vođena radnja i uspešno prenesena začudna atmosfera, čine ovaj roman prepoznatljivim i van lokalnog okvira." 
Ana Pejović, književni festival KROKODIL 

Željko Obrenović -- biografija

Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Autor je ro­mana Talog (Booking, 2012.), romana Srpski psiho (Laguna, 2007). Diplomirao je na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakulte­tu u Beogradu. Pored pisanja, bavi se stripom i muzikom. Objavio je nebrojano filmskih i književnih prikaza (Gradina, Pressing, Frenzy Spark, UPPS, Fresh McCannov blog, blog City Magazina); strip De­vojka slabog imuniteta objavljen je u antologiji Balkan Twilight. Priča Ko je ubio ljubav i roman Srpski psiho prevedeni su na poljski jezik. Priče su mu objavljivane u Trećem trgu, Emitoru, Trashu, Zborniku radionice za pisanje poezije i proze, Art-Animi, Helly Cherryju... Dobitnik je McCann Ericsonove nagrade za lice meseca, kao i nagrade Ukademije umetnosti na konkursu U potrazi za novom pričom.

Talog: Amy Winehouse na violini (promocija)

TALOG SOUNDTRACK PERFORMANS je multimedijalna promocija krimi romana TALOG u okviru koje se čitav saundtrek romana (odnosno muzika koju junaci slušaju) izvodi uživo i to na violini (Angelina Milićević). Odlomke Taloga čita Miloš Lalović. O romanu govori autor Željko Obrenović.

„Talog je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive."

Pisac izbliza: Željko Obrenović

Novi intervju: Pisac izbliza.

Prošli roman je bio tvoj prvi roman. Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?

Prvi roman je velika stvar. Pogotovo kad imaš dvadeset četiri godine, koliko sam ja imao. Mislim da je odlično što sam tako mlad izdao prvu knjigu – i što je ona tako dobro prošla – jer sam ubrzano učio o pisanju, izdavaštvu, kontaktu sa publikom, pohvalama i kritikama.

Da li je teže stvarati dalje nakon tog prvog romana zbog očekivanja publike?

Teže jeste baš zbog velikih očekivanja, ali za mene je pisanje nešto prirodno, tako da se ne opterećujem previše. Svako jutro sednem i pišem. Sledeće jutro izbrišem ono što ne valja, sredim ono što je za popravke i idem dalje. Imam sinopsise za narednih nekoliko romana i jedino što mi treba je vreme.

U kakvoj je Talog vezi sa Psihom (daj osnovnu priču u dve rečenice), a što je, po tvom mišljenju, takva literatura slabije zastupljena kod domaćih autora?

Talog i Srpski psiho nisu u preteranoj vezi, osim toga što se bave talogom ljudskog društva, marginama, mračnim stranama. Talog je priča o mladoj devojci koja istražuje smrt svog verenika, kreće se od sitnih beogradskih dilera, do tajkuna koji je gotovo pa onostrani entitet. Roman je pisan u prvom licu ženskog roda, što nije tako često a ni lako. Domaći autori su i dalje mahom ostali na nekim klasičnijim piscima i epohama, što nužno nije ništa loše, ali lično verujem da treba ići dalje, otkrivati nova prostranstva. Mislim da za pisca nije dobro da se vraća nazad.

Zašto vezuješ multimedijalne sadržaje – trejler, strip, animaciju – za knjigu i njenu promociju?

Smatram da se granice između pisane reči, filma, stripa i drugih vrsta umetnosti sve više brišu. Mislim da je logično da se knjiga promoviše na vizuelan način, jer će potencijalnom čitaocu stvoriti predstavu o tome šta ga očekuje, a neće mu pokvariti uživanje. Ljudi su uglavnom vizuelna bića i bolje reaguju na vizuelne nadražaje. A opet, kada kupe knjigu i sednu da čitaju, tu samo njih dvoje: čitalac i knjiga. I tako će biti doveka. Trejler za Talog je urađen bolje od većine trejlera za romane ne samo kod nas već i u svetu. Za to sam zahvalan Željku Vitoroviću koji se pobrinuo za vizuelni deo i Nedeljku Jevtiću koji je režirao trejler. 

Ko su tvoji čitaoci, (stariji, mlađi, poklonici savremenog ili ne, dame ili muški svet..) i kako reaguju na tvoja dela, kakvi su im komentari, šta priželjkuju na književnoj sceni i koliko uspevaš da odgovoriš njihovim potrebama...

Neko bi verovatno pretpostavio da je moja publika isključivo mlađa i pogrešio bi. Ako je suditi po raznim mejlovima koje dobijam, publika Taloga je šarenolika. Moguće da je uglavnom mlađa, ako mlade smatramo sve do četrdeset godina, ali iznenadili biste se koliko ima i onih od šezdeset godina. Istina, oni u romanu pronalaze druge stvari, ali to nije ni bitno. Važno je da svako u Talogu pronađe nešto za sebe. Kad pišem ne razmišljam o reakcijama publike jer to je opasna klopka. Trudim se da napišem roman koji bih ja rado čitao. Sticajem okolnosti, izgleda da se to i publici dopada.

Kakvi su ti dalji planovi?

Radim na novom romanu. Završio sam scenarije za nekoliko strip albuma – neki su već nacrtani i trenutno su na kolorisanju, tako da bi trebalo uskoro da budu kompletirani. Pored romana pišem i priče – nedavno sam dobio nagradu Akademije umetnosti za priču Muzej đubreta. Trudim se da svaki dan uradim nešto što je u vezi sa pisanjem, redovno održavam blog.

Talog saundtrek perfmormans (Željko Obrenović)

16. avgusta u 22 časa, ispred Muselimovog konaka u Valjevu, održaće se nova promocija Taloga. Ovoga puta još neobičnija nego do sada.

Gosti: Angelina Milićević (violina) i Miloš Lalović (glumac).

Pre nekog vremena sam pričao sa Angelinom o tome da ona svira pesme koje junaci slušaju u Talogu. Njoj se ideja dopala, pa se smesta bacila na aranžiranje muzičke podloge, što nije nimalo lak posao, pošto su u saundtrek Taloga ušli jako različiti izvođači koje treba prevesti na jezik violine.

Koliko sam obavešten, nešto ovog tipa niko nije radio ni ovde ni u svetu. Mislim najpre na to da se uživo svira saundtrek knjige, a tek na violini...

U saundtreku se nalaze:
Ejmi Vajnhaus: You Know I'm No Good

Tori Ejmos: Crucify

Bjork: Violently Happy

Slipknot: Vermilion

System of a Down: Toxicity

Beogradski Sindikat: Moj Beograde / Balada Disidenta

Miloš Lalović je mladi glumac koji će vam dočarati Talog tako što će čitati odabrane odlomke i zajedno sa Angelinom uvući vas u mračni noar gde vas ja spremno čekam.

Ne očekujte dosadne književne promocije na kakve ste navikli. Talog raste i širi se. Čekamo vas.

Talog na moru

Van kadra je možda laptop, možda pisaća mašina. A možda se novi roman krčka u glavi.

Dakle, radno u svakom slučaju.