Još od deteta na Gradcu provodim puno vremena. Kupao sam se i igrao i gde može i gde ne može. Znao sam da su vidre zaštitni znak ove reke, no nikad nisam ni pomislio da ih tamo i dalje ima, a kamoli da ih je moguće videti. I tako juče: na drugoj brani, kod River bara, ugledamo ovu neverovatnu životinju kako se penje uz vodopad, sa pozamašnom ribom u ustima, zatim pliva ka obali (ka nama), gde se nalazi s mladunčetom, a onda se oboje zavlače ispod stena. Nalik je na omanju foku i ispušta slične zvuke. A posmatrali smo je iz takve blizine i tako dugo kao što je teško i neku manje retku i pitomiju životinju. Neverovatno. Marina je bila pribranija od mene i ova fotografija je njena zasluga.
