Metafikcija je naziv za postupak u književnosti čija je glavna karakteristika da aludira sama na sebe.
Prethodno navedena definicija već zvuči dovoljno komplikovano i zbunjujuće, zar ne? Sada zamislite kako izgleda primeniti je i u praksi.
Pred nama je roman o romanu, proza u prozi. Željko Obrenović, pisac, piše o fiktivnom piscu koji dobija zadatak da napiše scenario za jedan film B produkcije namenjen stranom tržištu u jednoj vikendici u blizini Kamenog jezera, poznatom po tome što misteriozno utopljava ljude. Društvo mu pravi devojka mastiloplave kose, Una, sa zadatkom da prevodi na engleski jezik sve što on napiše. Međutim, na ovome se ne završava Obrenovićevo umeće. Ne, ono tu tek počinje.
Obrenović piše o piscu koji iza sebe ima već nekoliko objavljenih romana, dok, taj isti fiktivni pisac nama čitaocima govori o cakama kojima se služi prilikom stvaranja pisanog dela. Tako, govoreći o važnosti dobrog uvoda i dobre prve rečenice romana negde na sredini priče, Željko nas automatski vraća na sam početak ovog romana, čime nas mami da proverimo da li je on zaista i primenio to pravilo o kom govori njegov fiktivni pisac. I da, primenio ga je!
Dalje, u jednom momentu priče, Una sedi na terasi i čita piščev poslednji roman uz komentare da je radnja toliko zapetljana i generalno nepovezana, da joj nije jasno na koji način je uopšte uspeo da uobliči čitavu priču i da joj da određeni kraj. Tu na videlo ponovo dolazi Obrenovićeva genijalnost, budući da je to upravo ono što on radi nama čitaocima u ovom romanu, jer smo svi mi, faktički, Una. Naime, "Kameno jezero" obuhvata u sebi sled slojevitih i razgranatih događaja koji su naizgled međusobno nespojivi, čime tera nas čitaoce, kao i Unu unutar samog romana, da se zapitamo na koji način će uopšte i uspeti da završi priču koju je toliko razgranao sa svakom novom stranicom. Na taj način, Obrenović nas lukavo mami da što pre stignemo do kraja romana.
Pored svega navedenog, atmosfera koja dominira romanom obavijena je velom misterije, kako zbog lokacije na kojoj se radnja odvija, tako i zbog samih ljudi koji na toj lokaciji obitavaju.
Svi su osumnjičeni, i niko nije osumnjičen. Genijalno.
