Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Jakov Balić

Završio sam Koloseum i mogu reći da me je restartovao svojom snagom - udario me je svežinom misli, koncepta, narativa, fluidnošću rolerkoster radnje, lakonskim scenama, pamtljivim likovima iako ih ima dosta i iznenadio sam se onim što i odavno tražim - situaciju u kojoj te knjiga usisava u sebe, transponuje direktno bez sekunde pauze.

Pročitao sam je maltene u dahu - sinoć načeo, noćas dovršio i sad samo taj ukus dobre avanture ostaje da stari kao viski, kao dobar film.

Samo da se zahvalim na trudu i radu - zaista cijenim vaš rad od kad sam pročitao Karton Siti.

Zasitio sam se klasika naše knjige nakrcane jugonostalgiom mudrostim kapitalizma nakalemljenim ideologijama - zato hvala na ovome, Koloseum pobija predrasude da Srbija još živi u 20. veku.

Koloseum -- Željko Obrenović -- recenzija -- utisci -- preporuka -- Tanja Radić

OK, ovakve knjige mi ovih dana BAŠ BAŠ prijaju. Prvo me oduševi knjiga "Prokletije" pa onda uzmem i "Koloseum". Čitala sam "Srpskog psiha" koji je Željko pisao sa Acom Ilićem i ta knjiga mi se mnoooogo svidela (sećam se i dan-danas osećaja mučnine, što je u ovom slučaju pohvalno). "Koloseum" je brza, urbana, luda i dosta realna priča. Vrlo je lako zamisliti sve likove iz knjige (Taru, Andreja, Kajicu, Majora, Vesnu, Tadiju), filmična je i drži pažnju sve vreme. Borba između klanova, njihove žrtve koje su za njih samo broj, boks, borbe na život i smrt, novinari, droga i, naravno, novac novac novac... Ja je pročitah za dan i po... Ako vam treba nešto da vam okupira pažnju i skrene misli sa svakodnevnice ova knjiga je pogodak!

Tanja Radić

Promocija -- Koloseum -- Željko Obrenović -- Matična biblioteka Ljubomir Nenadović

U četvrtak 8. jula 2021. godine održana je promocija Koloseuma u Matičnoj biblioteci Ljubomir Nenadović u Valjevu. Moderator Ivan Bazrđan se već od prvog pitanja pokazao kao vešt propitivač, a na publici je da proceni da linsu odgovori bili na mestu. Želeo bih da se zahvalim organizatorima na gostoprimstvu, publici na brojnim pitanjima i svima koji su kupili roman. Čekam utiske. 

Željko Obrenović -- intervju -- Valjevska posla -- Koloseum

Profesor srpskog jezika i književnosti, je  književnik čiji stvaralački opus, slobodno možemo reći, zavidan. Rođen je početkom '80. u Valjevu. Po završetku Tehničke škole, završava Filološki fakultet u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Potom odlučuje da živi u rodnom gradu, ali saradnik je brojnih prestoničkih izdanja.

Neposredan povod za razgovor je njegov najnoviji roman Koloseum. Da je reč o biću rekli bi da je, za kratko vreme, odlično počeo sopstveni život, ostvario sjajne uspehe, kandidovan za nagrade, ali, od svega najbitnije, konstantno održava pažnju čitalačke publike. Pa, ukoliko do sada niste čitali dela Željka Obrenovića, najnoviji Koloseum možete potražiti u Delfi knjižari u Valjevu, naravno i u Matičnoj biblioteci "Ljubomir Nenadović". 

Kada ste počeli da se bavite, i kojom vrstom, stvaralačkog pisanja?

Počeo sam da pišem još kao osnovac, kad sam probao da napišem petparački ninđa roman. Naravno, nisam odmakao dalje od nekoliko stranica, sve odreda kopirajući rečenice koje sam pročitao u sličnim romanima. Bilo je više takvih pokušaja, sa sličnim ishodom.

Šta je uslovilo, prethodilo toj odluci?

Odluci da se pisanjem ozbiljnije pozabavim nije prethodilo ništa konkretno. Pretpostavljam da sam se do pretkraj studija na Filološkom fakultetu dosta načitao i teorije i literature i da se to nataložilo u meni, te je na neki način vapilo da izađe napolje, provučeno kroz moju prizmu. Tek kasnije sam zapravo pronašao svoj stil i oslobodio se direktnog uticaja uzora.

Odnos i povezanost sa stripom?

Uz strip sam naučio da čitam i to veoma rano, s četiri-pet godina, tako da je strip zasigurno moja prva ljubav. U početku sam pokušavao da te uticaje primenim i na prozu, ali sam brzo shvatio da su to dva potpuno različita i odvojena medija. I dalje u svojoj prozi provlačim određene stripovske motive, ali na potpuno drugačiji način, više kao egzotiku nego kao stripovski izraz preveden u prozni.

Koliko ste knjiga do sada objavili, kog žanra?

Objavio sam četiri romana: Srpski psiho 2007, Talog 2012, Kameno jezero 2016. i Koloseum 2020. Kao i strip Karton siti 2016, na srpskom i na engleskom. Za svaki od njih se može reći da ima primese određenih žanrova, ali se motivi, čini mi se, razvijaju na različite načine, shodno mom razvoju.

Kako i kada je nastala ideja za Koloseum?

Ideju za Koloseum dobio sam nakon čitanja članka koji se bavio modernim Koloseumom. Tekst nije bio naročito dobro napisan ni istražen, ali sam momentalno pomislio da nešto slično zasigurno postoji. Što sam više razmišljao, sve više sam shvatao da ta tema zaslužuje pažnju. Naravno, hteo sam da izbegnem očigledne zamke, tako da sam Koloseumu posvetio najmanje prostora, dok sam se više bavio sudbinama likova koje taj prostor spaja.

Kako protiče život ovog romana nakon objavljivanja? Interesovanje publike, nagrade? Vaš stav prema tome?

Koloseum se, kao i Kameno jezero, našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu. A svakodnevno mi stižu novi prikazi i utisci. Zasad se, na sreću, moja namera poklapa s utiscima čitalaca.

 Da li sada postoji neko delo u fazi nastanka, odnosno da li ste počeli da pišete novi roman?

Svakodnevno pišem, tako da je neko delo neprestano u nastanku. Da li je to novi roman, pripovetka ili scenario… zavisi od dana i trenutka. Ali retko prođe dan da nešto ne napišem ili da se makar ne posvetim sređivanju nečega što sam već napisao.

Da li radite kao saradnik nekih časopisa? O čemu je reč? Koliko je to za Vas interesantan domen? Da li, u određenom smislu i ta vrsta angažmana ima neku edukativnu notu?

Sarađivao sam s raznim časopisima, magazinima i sajtovima, uglavnom pišući književne i filmske prikaze. Tako sam naučio da pišem po zadatku, sopstvenom ili uredničkom, i da poštujem zadati prostor i rok, što je od neprocenjivog značaja. Što se edukativnog karaktera tiče, svakako ima recenzija koje se mogu čitati gotovo kao proza, ali je toga sve manje. Kao što je i sve manje onih koji su radi da čitaju obimniju kritiku. Uglavnom se sve svodi na teze i ocene.

Budući planovi?

Što se budućih planova tiče, videćemo šta će od započetog prvo ugledati svetlost dana. Nestrpljiv sam da to vidim koliko i čitaoci.

 Ko su bili Vaši književni uzori, počev od detinstva, pa preko tinejdž doba, potom tokom studija, sve do sadašnjice?

Tokom detinjstva sam ponajviše čitao stripove, roto romane i Karla Maja. U Srednjoj školi mi se interesovanje sa bonelijevih stripova pomera najpre ka Mebijusu, a onda i ka alternativnoj sceni, a što se tiče knjiga, tad su mi heroji bili Kafka, Dostojevski, Markes i Edgar Alan Po. Na fakultetu sam već čitao mnogo i po zadatku i ono što sam želeo. Tad mi je najviše prijala proza Breta Istona Elisa, pa ne treba da čudi što je Srpski psiho, moj prvenac, svojevrsni omaž tom autoru. Njemu se ubrzo pridružuju Džejms Elroj, čiji sam Američki tabloid pročitao više od deset puta, Kormak Makarti, sa čijim romanom Nije ovo zemlja za starce je slična situacija, i Majkl Šejbon, kojem se i sad često vraćam.

Za kog autora, ili delo, biste rekli da Vas je, u skorije vreme, baš oduševilo i zbog čega?

Nabokov, Stivenson, Kipling, Moravija… to su autori koje trenutno čitam i jako poštujem. Čitam i fenomenalnu antologiju Alberta Mangela Black Water, koja mi je otvorila brojna nova vrata.

Koje autore rado čitate i koji su to naslovi kojima se vraćate? Da li imate omiljene čitate?

Svim nabrojanim autorima se često vraćam, a omiljene citate nemam jer ne čitam knjige da bih podvlačio velike misli, već da bih uživao u rečenicama, razradi likova, građenju priče i ostalim bravurama.

Zbog čega je, prema Vašem ličnom mišljenju, bitno čitati? Da li se sve svodi na vokabular i gramatiku, ili taj čin doprinosi i razvoju kritičkog mišljenja?

Teško mi je i da odgovorim na ovo pitanje jer je meni dan bez knjige potpuno promašen. Meni je to kao hrana i ne mogu ni da zamislim a kamoli da shvatim da drugima nije.

Očiti su razlozi zbog kojih treba da smo ponosni na našeg  sugrađanina Željka Obrenovića,  kao i na Desanku, čika Ljubu… Treba da u svom lepom gradu imamo knjižaru u kojoj bi u prodaji, na posebno istaknutim policama, bile knjige uspešnih književnika iz Valjeva. Umesto da imamo festivale, koje bi jednako posećivali turisti kao i ovdašnja publika, posvećene književnicima koji su obeležili istoriju ovog kraja, jednako kao i mladim stvaraocima koji je  nadograđuju i oplemenjuju u savremenom dobu, kod nas je, pa… ništa. Ukoliko si strpljiv, čekaš distribuciju romana ovdašnjih autora u umrežene knjižare beogradskih izdavača… A imali bi se čime gorditi i sopstvene brendove plasirati!

Koloseum -- Željko Obrenović -- Ilija Bakić -- Dnevnik -- prikaz -- recenzija

Željko Obrenović, pisac mlađe generacije (1982) na ovdašnju literarnu scenu izašao je 2007.g. romanom „Srpski psiho", pisanim „u četiri ruke" sa Aleksandrom Ilićem; roman je privukao pažnju kako čitalaca i kritičara tako i dežurnih društvenih dušebrižnika najavljujući autora koji barata žanrovskim pravilma i ne libi se provokacije. Sledeći romani („Talog", „Kameno jezero") potvrdili su Obrenovićevu naklonjenost krimiću sa jakim uporištem u domaćem miljeu; ova interesovanja očita su i u strip albumu „Karton siti" koji su različiti likovni umetnici crtali po njegovim pričama. I novi Obrenovićev roman, „Koloseum" („Kontrast izdavaštvo", 2020), nastavak je traganja u ovim žanrovskim okvirima odnosno nastavak piščevog zanatskog usavršavanja.

            „Koloseum" funkcioniše na nekoliko nivoa. Na prvom, znatiželjni čitalac prati priču o tajanstvenoj areni u kojoj se ljudi bore na život i smrt. Mesto događanja je savremeni Beograd sa prepoznatljivim toponimima na kojima pisac insistira kako bi povećao stepen uverljivosti svoje priče (ne isključujući i zaključak da, možda, sve nije samo fikcija već i proza inspirisana tekućom realnošću). Uži centar metropole, mali, gotovo neprimetni lokali, zabačene ulice i magacini, urbane spavaonice, periferija i parkovi živopisna su pozornica po kojoj se kreću junaci i statisti. Junaci (koji najčešće to ne žele da budu) su Andrej, bivši bokser sa misijom da osveti brata, Kajica, kriminalac epskog imena koga vreme i nove snage prestižu i koji bi da izađe (živ) iz klupka zločina, Tara, ambiciozna novinarka-studentkinja koja žudi za otkrivanjem istine o opasnim rabotama skrivenim iza sjajnih fasada. Njihove životne priče, sazdane od skromnih želja i teških okova frustracija i loših okolnosti, prati mnoštvo manjih sudbina, od bratovljeve udovice sa sinčićem, iskusnih kriminalaca i novih „mladih lavova" koji traže svoje mesto pod suncem, korumpiranog asistenta na fakultetu, gangsterskih bosova koji brane svoje teritorije, gnevnog sina koji bi da se sveti ocu, do sitnih preprodavaca droge i bizarnog „plakatdžije" koji sa par dinara lepi plakate po gradu... Svi oni su, iako najčešće ne znaju jedni za druge, deo velike slagalice jedne blistave i smrtonosne „urbane džungle", savremene Sodome i Gomore koja vri, nudi neslućena bogatstva i zadovoljstva ali uzima svoj danak u krvi i nikome ne oprašta ni trenutak slabosti i prepuštanja emocijama. U njoj gotovo da niko od bitnijih aktera nije nevin, svi su za nešto krivi i jedino razlikovanje je po tome ko je lošiji od drugih. Oni za koje se može poverovati da su najmanje krivi ili odmah stradaju (migranti bačeni u arenu) ili su još uvek deca (pa je njihova patnja manja); no, kako budu ulazila u život i deca će bivati „zagađena" okruženjem – to važi za Taru i njenu drugaricu: varanje na ispitu korak je prema opravdavanju „izvrdavanja" pravila (a svaki sledeći korak donosiće teže prekršaje i šansu da se strada od ruke iskusnijih prestupnika). U ljudskoj košnici kojom vlada zakon jačeg a cena života nije previsoka; čak i njegovo oduzimanje ima cenu koju su voljni da plate bogati biznismeni, političari, lica sa estrade. Antički koloseum oživljava u punom sjaju svoje brutalnosti i dekadencije onih koji ga posećuju. Fascinacija borbom na život i smrt, odnosno činom ubijanja drugog bića posmatranim sa sigurnosti tribina, čest je motiv savremene umetnosti kojim se predstavlja sunovrat moderne, nehumane civilizacije lišene bilo kakve empatije kod onih što su u takvim društvima uspešni i bogati. Arena i tribine oko nje mesto su susreta bednika u krpama i onih u svilenim odelima, koje povezuju legije kriminalaca.

            Kako bi efektno ispričao povest o koloseumu, Obrenović se opredelio za polifone-paralelne priče koje se najpre povremeno, tek ovlaš, dotiču sve dok se, kroz niz potraga, zavera i manjih ekscesa, ne spletu u nerazmrsivo klupko koje vratolomno srlja u finale ostavljajući za sobom leševe ubijenih (od kojih su neki najpre bili ubice). Naravno, razrešenje zapleta samo je privremeni predah jer metropola ne staje već nastavlja svoj život donoseći nekim novim ljudima sreću ili propast. Poštujući pravila i postupke savremenog (literarnog i filmskog) trilera pisac kontroliše tenzije i iznenađenja te gradi intrigu koja zaokuplja čitaočevu pažnju nudeći mu uzbudljivu avanturu za kojom, posle sklapanja korica knjige, ostaje gorak ukus prepoznavanja elemenata sopstvenog okruženja.

Koloseum -- Željko Obrenović -- Sanjaju li androidi radnička prava -- Neverovatni Miki

Željko Obrenović -- Koloseum -- prikaz -- Library of Thrillers -- Kontrast

Žao mi je što sam čitanje ovog romana odužila zbog obaveza, jer sam bila u stanju da ga pročitam u dahu koliko me je mamio tokom čitanja. ,,Koloseum" je za mene jedno pravo osveženje. Ideja je jako originalna. Nisam se toliko družila sa ovim podžanrom trilera, pa mi je ovaj roman baš lepo legao kao nešto nesvakidašnje.

Dopala mi se radnja koju predstavljaju dve paralelne priče likova Tare i Andreja. Jako mi se dopao i sam vrhunac gde se te priče spajaju u jednu, odnosno pronalaze jedna drugu. Ono u čemu sam posebno uživala jesu opisi. Opisi su me raspametili još na samom početku i tako je bilo do kraja. U ovom trileru je imao mesta za njih, pa Željko nikako nije narušio dinamiku. Pošto ja obožavam opise, meni je ovo itekako leglo i oduševilo me. Imala sam osećaj da posmatram svaku moguću scenu. Stil mi je takođe jako legao. Lagano i lepo dočaravanje svega. Dijalozi su odlični, kao i dinamika. Ovaj roman je pokazao surovost, cenu ljudskog života u Srbiji i odgovorio na pitanje može li osveta iskupiti dušu.

Knjiga me je stalno vukla na čitanje i držala me u neizvesnosti. Jako lepo objedinjeno i održano do samog kraja. Ono što mi se takođe jako dopalo je Željkovo odlično Vladanje pravopisom apsolutno svuda. Duže vreme nisam pročitala knjigu koja je ovoliko gramatički i stilski ispravna. Od mene jedno veliko BRAVO.

Hvala Željku na prilici da pročitam njegov roman. Ja sam uživala od početka do kraja i od mene jedna velika preporuka za ,,Koloseum". Nećete roman ispustiti iz ruke.

Da li je Koloseum sakriven u senci Beograda zaista stvaran? Ko stoji iza te ogromne i nimalo naivne mašinerije? Kakve veze sa tim imaju korupcija i migranti? Dokle sežu koreni Koloseuma koji privlači krvoločne moćnike na njegove tribine?

Tara, studentkinja i novinarka koju je privukla ova mračna priča, će sve staviti na kocku samo da dođe do Koloseuma. Andrej, bivši bokser koji se brine o svojoj snaji i bratancu, će iskusiti rđu i očaj pogrebnog Koloseuma. Ipak, neko će sve to pokušati da zakopa u prošlost i ostavi za sobom.
#koloseumroman 

Koloseum -- Željko Obrenović -- Deana Malek -- Bookvalna -- prikaz -- recenzija

Potpuno je očekivano da prva asocijacija na pomen reči „koloseum" mnogima bude ogromni amfiteatar u kom su se održavali brojni spektakli, a pre svega borbe gladijatora – rimskih boraca koji su se borili ili protiv životinja ili jedni protiv drugih. Željko Obrenović je svojim sjajnim stilom pisanja nalik uspešnim holivudskim ostvarenjima pretočio istorijsku paralelu rimske arene u savremeno doba u kom gladijatora u pravom smislu te reči više nema, dok ih prenesenom značenju i te kako ima. Dopalo mi se to što, iako i sama knjiga nosi naslov „Koloseum", akcenat ipak nije u velikoj meri stavljen na tu savremenu arenu koja, uistinu, predstavlja centar razvoja ostatka radnje romana, već je, po mom mišljenju, Obrenović akcentovao svoje likove, dajući im potpunu verodostojnost i živost.

Čitajući prethodni Željkov roman „Kameno jezero", a zatim i „Koloseum", došla sam do zaključka da je za ovog pisca karakteristično to da nijedan njegov glavni književni lik nije ni protagonista ni antagonista. Fascinantna je ta doza umeća da se radnja podjednako obavija oko većeg broja likova, a da istovremeno nijedan od njih nije u svakom trenutku čitaocu odbojan, a ni privlačan. Naime, čim se u čitaocu probudi želja za poistovećivanjem sa datim likom, Obrenović veoma lukavo iznese na podijum onu stranu njegove ličnosti koja jednim potezom ugasi svaku mogućnost za posmatranim poistovećivanjem. U nekoliko navrata sam, čitajući „Koloseum" počinjala da se vezujem za određene likove, da bih isto toliko često prema svima njima osetila veliku odbojnost, pa čak i gnušanje u pogledu njihovih pojedinih postupaka. Takav način karakterizacije likova smatram veoma teškim i generalno zahtevnim zadatkom, budući da i u stvarnom životu nijedan čovek nije karakterno sasvim crn ni sasvim beo – uglavnom je siv, a Željko je baš kao i u „Kamenom jezeru" uspeo da pogodi onu pravu nijansu te boje.

Pored navedenog, važno je napomenuti i to da su Obrenovićevi ženski likovi ne samo sjajno zamišljeni, već i potpuno uverljivo prezentovani, počevši od Une, devojke mastiloplave kose iz romana „Kameno jezero", pa do novinarke Tare iz romana „Koloseum". Obe su na svoj način nosioci radnje, i svaka od njih, osim posedovanja pažnje vredne karakterizacije, predstavlja hrabru, snažnu i stamenu ličnost, koja je pritom potpuno uverljiva – toliko da deluje da u svakom trenutku bilo ko od nas sasvim slučajno može proći pored nje na ulici.

Iako je, dakle, karakterizacija (naročito glavnih) likova odlično sprovedena, imala sam mali problem u pogledu imena i nadimaka sporednih „uloga", budući da sam, zbog njihove brojnosti i zvučne sličnosti na momente gubila nit u pogledu njihove individualnosti. Međutim, do kraja romana uspela sam da u svojim rukama pokupim sve te niti i da ih spojim u jedno klupko koje je zatim u potpunosti zaokružilo celinu ove priče.

Žanrovski, „Koloseum" najviše pripada nekom tipu dinamičnog romana, ali se tu njegova kategorizacija ne završava. Naime, Obrenović je ovim romanom otvorio brojna socijalna, ekonomska i porodična pitanja današnjice, poput korupcije na fakultetima, mladalačke zaljubljenosti, osećaja nepripadanja, iskorišćavanja položaja ugroženih pripadnika manjih grupa, ali i pitanja poput prihvatanja različitosti karaktera i napravljenih izbora u sklopu porodice i dostizanja pravde.

Pored svega navedenog, ne mogu a da ne pomenem i originalnost u pogledu načina na koji Obrenović završava svoje romane, pri čemu kao pandan navedenih specifičnosti uzimam njegove romane "Kameno jezero" i "Koloseum". Naime, na prvi pogled, završnice oba romana deluju prenagljeno i donekle nedorečeno, mada ukoliko se zađe u dublju analizu celovitosti samih priča, u oba slučaja dolazi se do zaključka da su obe u potpunosti završene i suštinski narativno zaokružene.

Dopao mi se i akcenat koji je Obrenović stavio na novinarstvo kao profesiju na koju danas mnogi gledaju sa nipodaštavanjem, da bi je prikazao upravo onako kako bi ona trebalo da izgleda – nimalo jednostavna veština prikupljanja informacija na osnovu sprovedenih istraživanja u cilju prenošenja aktuelnih događaja široj publici. Samim tim, da se vratim na početak ovog teksta, kako je i za rimske arene bilo specifično da imaju brojne posmatrače, tako je i za savremenu arenu u vidu novinskih članaka objavljenih online ili u štampanim izdanjima, ali i književnost, potrebno postojanje publike. Nažalost, kako je sam Koloseum primao do 80.000,00 ljudi koji su željno iščekivali krvavi spektakl, ne čudi da se i danas najveći deo publike okuplja oko sličnih, samo u prenesenom značenju u odnosu na to vreme, gladijatorskih borbi. A pitanje je ima li tu uopšte pobednika.

Koloseum -- Željko Obrenović -- Kontrast -- prikaz -- @a.booklover.jpg

Verujem da za Koloseum (uopšteno) manje-više svi znate. Samo što radnja knjige nije smeštena u Rimu već u glavnom gradu Srbije.
Da li stvarno nelegalne borbe bez pravila postoje i kod nas? Dok se jedni zabavljaju, drugi se bore za život. Barem se tako šuška.

Znate onu "mladost ludost" frazu? Doba kada će čovek uraditi nešto neuobičajeno, nezaboravno, kada je pun znatiželje, istraživačkog duha i pun ambicije. Takva je Tara. Mlada novinarka koja će uraditi sve kako bi otkrila o čemu se radi. Ali da li će ići predaleko i dokle će uopšte stići? Svi znamo koliko novinari vole da njuškaju i da prelaze granice.

Sa druge strane imamo Andreja. Pored Tare, on mi se isto najviše svideo. U pitanju je bokser sa tužnim završetkom karijere. Iako je "grubijan", unutra je kao neko nežno pero, barem sam sama formirala takav utisak. Nastoji da uvek pomogne najbližima, bez da se zapita da li i njemu treba pomoć. Iako ta pomoć nije tražena, on će svejedno dati sve od sebe. Po ovim opisima vidimo da nije samoživ, već skroz suprotno od toga.

Pošto priču posmatramo iz tri ugla, spomenula bih i "mafiju". Da li ti ljudi imaju veze sa Koloseumom ili oni jednostavno vode neke svoje bitke? Da li će im se putevi stvarno ukrstiti ili će se prosto naći na pogrešnom mestu u pogrešno vreme?

Od ove tri skroz različite vrste ljudi će nastati jedna celina, zanimljiva priča.
Radnja mi se dopada, likovi još više. Pisac im je dao odlične karakterne osobine i tu ne dajem nijednu zamerku, sjajno je. Može se reći da je radnja dinamična, svi su u pokretu i stalno se nešto dešava. Dosta tema je pokrenuto i roman uopšte nije monoton.
Kraj je otvorenog tipa i lično bih volela kada bi postojao i nastavak jer sam imala odredjen broj pitanja. Neko voli takve završetke a neko ne. Ja i volim i ne volim. Zanimljivo mi je kada me kraj da kažemo malo pecka, kada mi knjiga ne da mira jer šta-ako-se-ovo-ili-ono-desilo. Takvi romani izazivaju reakcije a to je plus kod mene. Ipak, volela bih da je kraj bio malo potpuniji, sa više rešenih stvari na kraju.

Koloseum -- Željko Obrenović -- martovski izveštaj -- Bookvalna

@bookvalna je ubacila #koloseumroman u svoj MARTOVSKI ČITALAČKI IZVEŠTAJ. Hvala! 😀

💫

Prva objava koju sam ostala dužna jeste lista knjiga koje sam pročitala u martu. Pa, evo ih:

💫

1. "Kapali čaršija", Fuat Sevimaj (knjiga koja je bila pravo osveženje i koja me je više puta nasmejala, imate ceo prikaz na mom profilu. Ocena: 4.5/5)

💫

2. "Beskrajna priča", Mihael Ende (dečji klasik i knjiga za sve generacije i sva vremena, takođe ceo prikaz imate kod mene na profilu. Ocena: 5/5)

💫

3. "Tanušna morska latica", Isabel Aljende (još jedna knjiga koja me je pozitivno iznenadila; prikaz je na mom profilu. Ocena 3.5/5)

💫

4. "Koloseum", Željko Obrenović (akcija u stilu uspešnih holivudskih ostvarenja koja otvara porodična, socijalna i ekonomska pitanja današnjice. Sutra objavljujem detaljan prikaz. Ocena: 4/5)

💫

5. "Noćni tigar", Jangši Ču (egzotična porodično ljubavna drama sa brojnim zanimljivostima o Kini, prikaz očekujte ovih dana. Ocena: 3.5/5)

💫

Titulu knjige marta meseca odnosi "Beskrajna priča". 🖤Kakva je situacija kod vas?

💫

#bookvalna #bookvalnaoknjigama #knjige #knjigoljupci #citanje #bookstagram #balkanbookstagram #photooftheday #zeljkoobrenovic  #kontrast_izdavastvo  #kontrast_knjige

Koloseum -- Željko Obrenović -- Marija Bukvić

Koloseum se našao u Marijinoj "beloj biblioteci". Hvala! @marijabookwitch!

"#izazovizbiblioteke je u mesecu aprilu u beloj boji 🤍 @mynameissilvija me tagovala i molim je da tamo negde čekira da sam uredno obavila zadatak 😂
Ako je još nekom zanimljivo neka se slobodno igra s nama."

#bookstore #booklover #bookhoarder #bookaddict #purelove #omiljeneknjige #delfiknjižare #knjigajeuvekumodi #bookstagram #bookchallenge #challenge #izazov #lovemybooks #koloseumroman #zeljkoobrenovic

Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Slavica Lukić

Vrlo uzbudljiva priča koja drži pažnju do samog kraja. Sve vreme čitanja stajala sam na stranu čas jednom, čas drugom "ubici mekog srca" pravdajući njihove postupke željom i porivom za sopstvenim opstanakom. Preplitanje kriminala, korupcije sa jedne strane i potrebe za istinom i pravdom sa druge strane prosto nameće pitanje da li svaki cilj opravdava sredstvo? Da li je opravdano "gaziti po mrtvima" da bi postigli nešto što je nama više ili manje bitno u datom momentu? Sjajan prikaz ljudske spremnosti da zarad nekog boljeg sutra radi stvari koje se često kose sa zdravom logikom.

Koloseum je uvek bio simbol gladijatorskih borbi kriminalca koji su hteli da pobegnu od smrtne kazne, ili slobodnih ljudi koji su hteli na taj način da zarade i da se izvuku iz siromaštva. Svako je imao svoj poriv, kao što i Željkovi junaci imaju svoj. Ali evidentno je da, koji god motiv bio da uđemo u svoj lični koloseum, gotovo nikada ne izađemo kao pobednici, iako u tom trenutku možda jesmo. Satisfakcija se nikakva ne dobija, jer kada bolje sagledamo stvar, ništa bolji ne budemo od onih koji nas u tu krvavu priču uvuku.

Svaka čast Željku Obrenoviću na još jednom dobrom romanu i veoma se radujem sledećem... Možda nam otkriješ pitanje šta se desilo sa Kajicom do kraja i da li je Andrej shvatio šta mu je on govorio unutra koloseuma dok ga je "mazio" svojim čeličnim pesnicama? 

( Probudio si "Taru" u meni)

Koloseum -- Željko Obrenović -- recenzija -- Snow_White_Books

@snow__white_books 💬Svi znamo šta je Koloseum. Najveći amfiteatar na svetu, koji je u drevnom Rimu korišćen za borbe gladijatora. Nekada protiv gladnih egzotičnih životinja ( lavova, krokodila, medveda) a nekada između sebe. Na početku, gladijatori su bili osuđeni kriminalci i robovi, žrtvovani zarad zabave aristokratije i naroda. Ukazalo se da je to unosan posao, pa su se i slobodni ljudi prijavljivali zarad slave i novca.
Možda tog vida zabave nema na otvoren način kao u Rimu, ali ne znači da je nestala glad za tim. A ako ima gladi... Zemlja trećeg sveta će obezbediti hranu. A uvek je dovoljno očajnika koji će sve staviti na kocku za koju stotinu evra.
Beograd je osvanuo prekriven grafitima sa natpisom "Naživo-T1- ili smrt" koji ukazuju na ilegalne borbe ljudi. Da li ovakva nadmetanja zaista postoje u Srbiji? Ko ih organizuje? Gde se odvijaju? Pita se studentkinja opčinjena istraživačkim novinarstvom, dok sporni grafiti bivaju prekrečeni brzinom svetlosti.
U ovoj knjizi će svako voditi svoju životnu borbu. Nije ring jedino mesto u kome treba preživeti, bez obzira da li si bivši bokser, novinar, pas, sitni ili krupni kriminalac...
Zaista odlična knjiga o kojoj želim da verujem da je 100% plod mašte @obrenovic_zeljko
(ali se plašim da možda i nije)

#koloseumroman #zeljkoobrenovic

Koloseum u društvu NIN-a

#kontrast_izdavastvo #kontrast_knjige #vrednoprice #koloseumroman #zeljkoobrenovic #književnost #knjigomanija #knjiga #knjigoljupci #knjige #triler #book #bookphotography #booklover #bookstagram #bookstagrambalkan #bookaddict

Nove čitateljke Koloseuma

https://kontrastizdavastvo.rs/knjige/knjiga-koloseum-zeljko-obrenovic-26481

Koloseum -- Željko Obrenović -- čitalački utisci -- Rade Sedlarević

Upravo završio knjigu. Dobra vožnja skroz. Baš brzo ide, i zaista može da se pročita za dan bez opterećenja. Ima taj neki filmski-strip osećaj. Neka mešavina B akcija Žan-Kloda Van Dama, malo Pekimpo i malo vesterna, malo Gomore a sve ovde i utemeljeno u devedesetim. U svakom slučaju, meni leglo baš. Zabavilo me. Preoporučujem dalje. I da. Super su mi te paralele Arkan, Miloševic (kažem, devedesete), a ima i serije Novine. Ma svašta nesto dobro.

Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Monique Paris

Savremena priča u kojoj nema klasičnih dobrih i loših likova. Svaki lik ima svoju "tamu". Vešto ispričana priča o savremenim gladijatorima, o borbi za opstanak u velegradu u 21.veku. Ima li razlike između rimskog i ovog new age Koloseuma?

Prateći priču, vidimo i sazrevanje samog pisca koje se ogleda u kompleksnijem stilu i realističnim junacima. Posebno mi se dopadaju jer su ljudi od krvi i mesa -- živi. Priča je prekinuta (ili se nastavlja) baš na pravom mestu. Nije eksplicitno rečeno ništa, a opet znamo šta sledi. Preporučujem za čitanje!

Najbolje knjige u 2019.

Goodreads kaže da sam u 2019. pročitao 35 knjiga, odnosno 10,157 strana. To je gotovo trostruko manje nego pre 3-4 godine, ali je opet, čini mi se, na ovom spisku mnogo manje loših knjiga nego ranije. Doduše, lista onih knjiga od kojih sam odustao posle manjeg ili većeg broja strana je takođe podugačka.

Što se mene tiče, u 2019. objavio sam dve priče na engleskom na Amazonu, Death is a Cliché

i The Invisible Man,

u prevodu Kristijana Vekonja i moje malenkosti, za koje je naslovnice uradio Nemanja Radovanović, zatim kolekcionarsko izdanje stripa Karton siti (koje možete nabaviti direktno od mene po bagatelnoj ceni od 250 dinara), a moje delo je postalo i deo jedne važne i ozbilje studije Mimezis romana Ostoje Prodanovića

(desetak strana sitnog teksta koji predstavlja možda najtemeljniji pregled mog dosadašnjeg rada). Takođe, Kameno jezero i Karton siti i dalje dobijaju odlične recenzije, zbog čega mi je neizmerno drago.

Ali da vidimo šta sam to čitao u prethodnoj godini.

BEZ GREŠKE:

The Woman in Black Hill, Susan 

Verovatno jedan od upečatljivijih romana o duhovima.

Starve Acre Hurley, Andrew Michael

Upravo je na ovog autora uticala gorepomenuta Suzan Hil, ali je on ipak znatno bolji od nje.

    

Leva ruka tame Le Guin, Ursula K.

Ovo je drugo čitanje, ovoga puta u prevodu. I dalje jedan od najboljih SF romana ikada.

             

Edge of Darkness Martin, Troy Kennedy  

Scenario za kultnu britansku TV-seriju koji se čita kao Šekspir.

Gole kosti King, Stephen

Čini mi se da sam od novih Kingovih knjiga zauvek odustao, ali je sjajno što i dalje postoje ovakvi biseri koje sam propustio. Čisto uživanje u jednom od najspontanijih i prirodnijih rođenih pisaca.

The Man from Everywhere Simenon, Georges

Ovaj Simenonov roman mi je bio potpuno nepoznat, ali je ispao jedan od najboljih dosad.

The Cider House Rules Irving, John

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

True Confessions Dunne, John Gregory   

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

Catastrophe: And Other Stories Buzzati, Dino

Pisao sam o ovoj knjizi ovde.

 

The Hand Simenon, Georges

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

The Grifters Thompson, Jim         

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

The Mars Room Kushner, Rachel

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

Pop. 1280 Thompson, Jim            

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

Savage Night Thompson, Jim      

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

Pripovetke iz Indije Kipling, Rudyard        

Pisao sam o ovoj knjizi ovde.

 

The Speed Queen O'Nan, Stewart

Pisao sam o ovom romanu ovde.

            

Fat City Gardner, Leonard

Pisao sam o ovom romanu ovde.

(NON-FICTION)

Masters of Command: Alexander, Hannibal, Caesar, and the Genius of Leadership Strauss, Barry S.

Sjajna knjiga o trojici velikih vojskovođa.

The Anarchy: The East India Company, Corporate Violence, and the Pillage of an Empire Dalrymple, William

Priča o tome kako je jedna privatna londonska firma zavladala čitavom Indijom i izmislila kapitalizam.

The Medici: Godfathers of the Renaissance Strathern, Paul

Kumovi renesanse. Sve je rečeno.

Fudbalski rat Kapuściński, Ryszard

Malo je ljudi spremno da na ovakav način stavi glavu u torbu radi priče.

SKORO PA SAVRŠENE:

Mračni karneval Bradbury, Ray  

Najpre me je očaralo kako je Bredberi umeo da piše suptilnu fantastiku i horor, kao i da to radi stilski izuzetno, potom sam se malo zasitio. Verovatno je trebalo da pravim veće razmake između priča.

 

Outer Dark McCarthy, Cormac   

Nije ova knjiga na visini njegovih najboljih, naročito u pogledu same priče, ali po pisanju i izuzetnim opisima-slikama nimalo ne zaostaje za njima.

  

The Night Country O'Nan, Stewart

Pisao sam o ovom romanu ovde.

                          

Grob bez dna Bierce, Ambrose

Sjajna knjiga, ali mi se čini da je Birsa ipak bolje čitati u nekim kraćim pregledima gde repetitivnost ne dolazi toliko do izražaja, ili makar praviti veće pauze kad se čita ovo izdanje.

 

Snow Angels O'Nan, Stewart

Pisao sam o ovom romanu ovde.

              

MOGLO JE BOLJE:

Koko Straub, Peter          

Pisao sam o ovom romanu ovde.

 

Orange World and Other Stories Russell, Karen

Pisao sam o ovoj knjizi ovde.

 

Julia Straub, Peter

Pisao sam o ovom romanu ovde.

IZBEGAVATI:

Transcription Atkinson, Kate       

Life During Wartime Shepard, Lucius

The Last Good Kiss (C.W. Sughrue, #1) Crumley, James     

The Feral Detective Lethem, Jonathan