I heroji umiru. O da. Tužno je, ali tako je. I idoli umiru. I geniji. Svi. Svi umiru. Kako odrastate i sazrevate, suočite se sa tim. Prihvatite kako znate i umete. I heroji umiru. Već ih je otišlo dovoljno. Svaki čas čujem da je otišao neko ko me je inspirisao. Neko u čijim delima uživam. Jednostavno, odlaze.
No, kako rekoh, naučiš da se nosiš sa tim. Koliko god dobri bili, i oni su, nažalost, samo smrtnici. Iza kojih ostaje besmrtno delo. U to sam uveren.
Naučiš da prihvatiš i da se nosiš sa tim.
Otišlo ih je mnogo i ne mogu da kažem da sam uradio ništo drugo osim slegnuo ramenima i vratio se da ponovo obnovim njihova dela koja su me inspirisala. Šta drugo mogu?
Ali, onda je otišao Mebijus.
A on nije bilo ko. Mebijus mi je promenio život. Pitanje je čime bih se danas bavio da nije bilo njega i njegovog stripa Hermetična garaža. Pročitao sam ga negde na početku srednje škole. U domaćem izdanju. Crnobelom. Nisam ni znao da je u originalu u boji. Nije smetalo.
Tad sam još bio sklon Dilanu Dogu i sličnim stripovima. Nisam ni slutio do kojih visina strip može da se izdigne. Mebijus mi je to objasnio u već na svega nekoliko prvih stranica Germetične garaže.
Nije potrebno da pominjem kako sam istog trenutka promenio svoj način crtanja (kupio rapidografe i bacio pera), a i način konstruisanja priče i razmišljanja uopšte. Mebijus mi je bio najveći. Preko njega sam upoznao ostale.
Svaki njegov crtež i strip vas prosto preplavi nepodnošljivom lakoćom stvaranja. Bez greške. Svaka linija je na mestu. Svaki kadar. A ako na ju-tjubu pogledate kako Mebijus stvara uživo, videćete da to nije privid ni opsena. Stvarno je tako stvarao.
A sad je otišao.
Odavno nisam bio tako tužan zbog smrti nekoga koga nikad nisam upoznao.
A opet, kao i da jesam. Hermetična garaža je pružila Mebijusovu podsvest na tacni. A da li možete da se zakunete da poznajete podsvest čak i ljudi koje znate? Onih bliskih?
Mebijus je stvorio neverovatna dela. Uticao na bezmalo kompletan SF u svim medijima. Na svakog strip crtača koji to želi da prizna.
I ostavio je delo koje nikad neće umreti.
Ne ostaje nam ništa drugo nego da budemo srećni. Barem zbog toga. Iako je jedan veliki heroj otišao.
