Online radionice terapijskog pisanja

Ultimativni online KURS za:
- smanjenje ANKSIOZNOSTI
- ublažavanje DEPRESIJE
- razvijanje KREATIVNOSTI

U vezi sa terapijskim pisanjem nije važno da li imaš prethodno iskustvo sa pisanjem. Kod terapijskog pisanja nema pogrešnog odgovora ili boljeg ili lošijeg teksta. Što ne znači da nećeš napisati nešto vredno čitanja ili objavljivanja, ako ti je to jedan od motiva.

Terapijsko pisanje je alat za:
- smanjenje ANKSIOZNOSTI
- ublažavanje DEPRESIJE
- razvijanje KREATIVNOSTI

Radi se po programu koji su ustanovili eminentni svetski biblioterapeuti Gillie Bolton, Kate Thompson i Victoria Field, a koje je zasnovano na iskustvima desetine drugih psihologa, psihoterapeuta i biblioterapeuta.

Radionice se sastoje iz niza vežbi koje se rade na licu mesta. Polaznici su oslobođeni "domaćeg zadatka".

Svaka vežba je tako koncipirana da polaznici nikad nemaju pred sobom prazan list papira. Baš to što uvek imaš neki dat "početak" ili okvir, ti pišes automatski. I onda iz tebe izlazi mnogo toga podsvesnog.

Kurs traje 3 meseca, jednom nedeljno u jednočasovnim terminima, u 20.15h radnim danom, online, preko linka koji ti pošaljem.

Plus ti je MESEC DANA dostupan SNIMAK svake radionice, ako neku propustiš ili želiš ponovo nešto da vidiš-čuješ. Ili ako generalno u tom terminu ne možeš da prisustvuješ.

Za više informacija, slobodno mi piši na mejl: radionice.terapijskog.pisanja@gmail.com

Pogledaj primer vežbe koja je pomogla žrtvi porodičnog nasilja: 

Pogledaj primer vežbe koja je pomogla devojci koja je imala jako strogog šefa, s kojim nije mogla da uspostavi komunikaciju:

Leonard Gardner Fat City

Po ovom romanu je Džon Hjuston 1972. godine snimio istoimeni film. Reč je o vanredno dobrom štivu o dvojici fiktivnih boksera. Već u prvoj sceni čitalac upoznaje dvojicu glavnih likova i fokalizatora. Prvi je polupenzionisani bokser Billy Tully, a drugi je mlada nada Ernie Munger. Radnja je smeštena u pedesete godine prošlog veka.

Ovde nema glamura vezanog za sportiste danas. Borci na turnire putuju autobusima, jedu u prčvarnicama kraj puta, ispravnost svake borbe je upitna, a novac tek sitan za tako veliki rizik.

Tully tokom pauze u boksu radi sezonske poslove na farmama i često se pita da li će izdržati do kraja dana. I po svršetku se zakune da to više nikada neće raditi. A onda zaradu prebrzo potroši u prvoj birtiji i dva dana kasnije je na istom poslu. Sve vreme maštajući o povratku u ring.

Sa druge strane, Ernie kao perspektivan i mlad ne prolazi ništa bolje. Prerani brak i trudnoća njegove supruge ga zarobljavaju i gotovo sprečavaju makar u pokušaju uspeha. A kad to ipak prevaziđe, i napokon krene uzlaznom stazom, opet se čini da ga ne čeka ništa bolje niti drugo negoli Tullyja.

Jezik je sirov a poetičan, tekst je prepun asocijativnih dugih dijaloga, a nihilizam koji proističe i iz jednog i iz drugog grči želudac. Teško da postoji bolji roman o ovom sportu.

Željko Obrenović: Talog (strana 25)

Podigla sam glavu i kroz zamagljene oči pogledala preda se. Ljudi su me gledali sa podozrenjem, gađenjem, ili su se trudili da ne obraćaju pažnju na ludaka, klošara, narkomana.

Obrisala sam suze i pridigla se, pridržavajući se za zid.