METALIKA JE KRIVA

           OK, osamdesete su prošle i više nema baš toliko čupavih i sumnjivih likova unaokolo kao u vreme kada je više ljudi nosilo majice Metalike nego što je bilo ljudi. Ali, metal i dalje postoji i mediokriteti ga se i dalje plaše.

            Zato što je „nasilan“.

            Sećam se, kad smo počeli Srpskog psiha, da smo bez dileme izabrali muzički ukus glavnog protagoniste. Ali, ne zato što je nasilan, već zato što je bio OK saundtrek.

            No, kako rekoh vreme metal histerije i anatemizacije je, naizgled, prošlo. Ali, nije tako daleko. I nije da nas nisu nazivali satanistima i psihopatama.

Da li metal i muzika uopšte podstiče nasilje?

            Sećamo se suđenja Trojci iz Memfisa? Klinci su osuđeni za ubistvo koje definitivno nisu počinili – samo zato što su slušali metal. Da, kada gledate suđenje, to je jedan od bitnih dokaza. Slušali su Džudas Prist i čudno su se oblačili. Znači, sigurno su ubice. Kad već nemamo pravog ubicu. Po ovom slučaju snimljena su i dva dokumentarca po imenu Paradise Lost. Klinci više nisu klinci, a i dalje su u zatvoru.

            Bacite pogled na roman Džilijen Flin Dark Places koji će vas uvesti u atmosferu, iako se ne zasniva na tom nego na sličnom fiktivnom događaju.

            I Metaliku su prozivali. Kao i neke ranije hipi bendove. Led Cepelin, recimo. Ako se pusti unazad... itd. Pa čak nam je i Brega poručivao da se obesimo, unazad, naravno.

            Naravno, Metalika ima više para nego trojica klinaca iz Memfisa, pa samim tim i bolje advokate. Ali, poenta je ista. Rekli su psiholozi i psihijatri: Možda nekoga ta muzika i navede da počini nekakav zločin, ali taj bi ga i ovako počinio. Jer je lud. Ako je Metalika okidač, OK. Ali, moglo je da bude i bilo šta drugo.

            I jeste, stvarno su ti metalci opasni. Izgledaju da se čovek uplaši. Onako čupavi, u crnom, sa psećim ogrlicama oko vrata, lancima... a neretko i šminkom. Ali, bio sam na nebrojano metal koncerata i nikad nisam video tuču. A kako čujem na splavovima hoće da izginu od tog silnog meraka. Kad na na svirci zakačiš metalca ramenom, on se onako namračen okrene i piskutavim glasom kaže: „Izvini.“

            E izvinite i vi, nemam dugu kosu, ali ne dam metal. Nasilje je u vama, ne u muzici.

            Ili, kako neko reče: Serijske ubice su postojale i pre Slejera, znate.