Željko Obrenović -- intervju -- Delfi kutak

1. Šta vas je inspirisalo da postanete pisac?

Verovatno sam to oduvek na neki način bio. Zapravo sam uvek pisao i crtao i svirao, i onda mora da sam shvatio u čemu sam najmanje loš. Ne bih nikome poželeo da bude pisac, previše je stresno i iscrpljujuće, ali i nagrađujuće. No sigurno bih, da mogu, samo uživao u knjigama mnogo boljih pisaca od sebe. Ipak, osećaj kad završiš pisanje romana i stvaranje jednog sveta koji koliko god da liči na ovaj, nikad to nije, ne može da se poredi ni sa čim.

2. Naziv vašeg poslednjeg dela?

Kameno jezero (roman) i Karton siti (strip) objavljeni su iste godine, ali je Kameno jezero izašlo nešto kasnije, pa je ono ipak najsvežije.

3. Da li je izdavač ispunio vaša očekivanja?

Zadovoljan sam saradnjom sa svim svojim izdavačima. Najbitnije mi je da osećam kako mi je knjiga u dobrim rukama i da oni od samog početka pa nadalje rade sve što je u interesu knjige.

4. Kako se nosite sa lošim kritikama?

Odlično. Neke od njih, mada ih nije bilo puno, puno su mi pomogle u daljem radu. Trudim se da se nakon nekog vremena vratim i na pozitivne kritike jer se i u njima sa distance može videti između redova nešto što se romanu prećutno zamera a što se od silne radosti tad ne da primetiti. Možda mi je to zasad i bilo najkorisnije.

5. Da li je bolje promovisati se preko interneta ili drugih medija?

U današnje vreme je svaka vrsta promocije dobrodošla, ali tu ipak nema pravila. Čini mi se da je najvažnije da je knjiga dobra, a koliko će biti čitana nekada zavisi od potpuno čudnih faktora. Brojne su knjige velikih autora koje su čekale i po deset godina da budu otkrivene, a onda su postale planetarni hit. Ali to je moguće jedino pod uslovom da je roman dobar. Inače, čemu uopšte pisanje? Najvažnije mi je da na tom putu ne pravim previše kompromisa.

6. Koji pisci su najviše uticali na vaš stil pisanja?

Puno ih je i stalno se menjaju. Ranije Bret Iston Eli i Stiven King, posle Džejms Elroj, Kormak Makarti i Majkl Šejbon. Trenutno, Kipling, Stivenson, Hemon, Konrad, Henri Džejms.

7. Kakav uspeh očekujete od vašeg dela?

Očekujem da mi se, za početak, ako je to moguće, iole dopada i za deset godina. Ili makar da ga se ne stidim. Očekujem da kad ode u štampu ne žalim što nisam dao više od sebe ili što neke stvari nisam doradio. Nastojim da knjige ne puštam od sebe dok to nije tako, ali opet i pisci su samo ljudi, tako da uvek nešto promake i uvek bih nešto želeo da uradim drugačije, samo je bitno da toga ipak ne bude previše.

8. Koja vam je ciljna publika?

Svi pismeni. Zapravo, svi koji će moju knjigu pročitati zato što im je delovala zanimljivo a ne zato što je to nekakav hit ili im je preporučila modna blogerka. Nisam od onih, koliko god to lažno zvučalo, koji samo sanjaju ogromne tiraže. Ovde se niko neće obogatiti od pisanja, pa zašto bih onda pravio niz kompromisa koji su neophodni da bi se napisao bestseler, a još više da bi se na toj listi ostalo i nekom narednom knjigom (ili svakom).

9. Opišite svoje poslednje delo u 12 reči.

Pokušaj ostvarenja svog sna (scenarija za strano tržište) i sunovrat na tom putu.

10. Savet za buduće pisce?

Ako to stvarno želite i ako to zaista imate u sebi, ne trebaju vam saveti jer vas ništa neće zaustaviti na tom putu. Pišite i čitajte koliko god možete, ostavite napisano da odstoji, ne žurite, dajte rukopise „neprijateljima“ a ne prijateljima, pošto inače nikada nećete znati da li je komentar iskren.

11. Gde biste voleli da gostujete?

Na nekoj plaži, predveče, nakon čitavog dana posvećenog čitanju na istom mestu, u društvu voljenih osoba, i pred ljudima koji cene i poznaju ono što pišem.

12. Održavanje vaše sledeće promocije?

Na Salonu stripa ću potpisivati strip Karton siti, a na Sajmu roman Kameno jezero. Svi ste dobrodošli.

Govedarica Irena: Koliko dugo si pisao Kameno jezero?

Oko dva meseca prvu ruku i oko tri godine drugu.

Slavica Todorović Živić: Šta čitaš trenutno?

Ovo mi je zapravo omiljeno pitanje. Završio sam Kiplingove kratke sabrane fantasične priče i onda u cugu pročitao Stivensonovog Džekila, koji mi se toliko dopao a nisam ga na vreme čitao, da sam odmah uzeo i njegove sabrane priče. Trenutno sam na prvoj. U prevodu sam pročitao Džima Krejsa Dar kamena.

Bera Bltx: Zašto treba da odemo i kupimo Kameno jezero?

Zato što mi se čini da je ipak drugačija od onoga što se ovde piše. Što hvata i dobro i loše i od sela i od grada, što govori o jednom snu i nastanku i filma i romana, i ceni tog sna. A imaš i stranog akcionog glumca iz B filmova.

Snežana KanačkiSnežana: Kako naći sponzora za objavljivanje romana?

Nikako. To je jedan od retkih dobrih saveta koje sam kao početnik dobio. Ako nijedan izdavač ne želi da stane iza tebe, zašto bi onda neko to delo želeo da kupi? Svako može sam da odštampa roman, ali ja to nikada ne bih radio. Bolje je biti strpljiv i uporan, i dobro osmotriti ko od izdavača objavljuje nešto što je najsličnije onome što pišete.

Mirnes Alispahić: Rekao si da je neko rekao da ti roman podsjeća na Muramijeve romane, a on recimo eksperimentiše. Mnogi pisci vole eksperimentisati i koketirati s raznim žanrovima. Zazireš li od trpanja u žanrove? Da te skuče u jedan žanr i svaki sljedeći roman očekuju da bude isti. Ili misliš da se treba širiti? Pitam jer znam da voliš čitati sve i svašta.

To mi je apsolutno najveći strah. Nikako ne bih voleo da kad ljudi čuju moje ime, kažu, aha, to je onaj što piše krimiće ili ljubiće ili drame. Voleo bih, ako je moguće, da kažu, aha, to je onaj čovek koji svakim novim romanom pokušava da napiše nešto novo a opet ima prepoznatljiv stil. Zato mislim da je opasna zamka kad pisci dobiju neke velike nagrade ili im određeni roman postane hit jer ne samo što će izdavač od njih očekivati još istog već će to i oni sami očekivati od sebe.

Projekat Hemon: o stvaralaštvu Aleksandra Hemona

           Kad se govori o piscima koji su na nematernjem jeziku ostvarili plodne karijere, neizostavno se pominju Vladimir Nabokov i Džozef Konrad. U vezi s njima dvojicom valjalo bi napomenuti da postoji određena distinkcija budući da je Nabokovu engleski bio poznat i blizak još od malih nogu, posredstvom guvernante, a da je kasnije i studirao u Engleskoj. Kad je Konrad u pitanju, situacija je posve drugačija pošto je on taj jezik naučio znatno kasnije, samouko, na brodu na kojem bio uposlen (mada mu otac jeste bio prevodilac s tog jezika). Obojica su, bilo kako bilo, neporecivi stilisti, znatno iznad mnogih uspešnih i priznatih pisaca svog vremena koji nisu morali da se odreknu svog jezika zarad, kako bi Nabokov kazao „drugorazrednog engleskog“.

               Ovom dvojcu se u poslednje vreme često pridodaje i ime Aleksandra Hemona, rođenog Sarajlije, poreklom Ukrajinca, koji se igrom slučaja obreo u Americi u predvečerje našeg građanskog rata gde je i ostao, i nastavio spisateljsku karijeru na usvojenom jeziku. Da je taj lingvalni prelaz bio uspešan potvrđuje i to što ga je Džejms Vud, jedan od vodećih svetskih kritičara, ubrojio među najveće žive stiliste i njegovim romanima se detaljno pozabavio u svojoj knjizi The Fun Stuff: And Other Essays.

              

Nažalost, čini se da je Hemon kod nas i dalje slabo poznat i prihvaćen i da izuzev malog broja, mahom pisaca, za njega ovde mnogi čak ni ne znaju, a tek je o tiražima njegovih knjiga neumesno govoriti.

               Prvo njegovo delo koje sam pročitao je Projekat Lazarus koji je u neku ruku od svega što je on napisao ponajviše odgovara opisu klasičnog romana. U pitanju je knjiga u dva pripovedačka toka gde u prvom narator Vladimir Brik, koji bi se mogao doživeti kao Hemonov alter ego, muči doseljeničke muke i nastoji da dođe do sredstava za putovanja povodom riserča za novi roman, a u drugom pripovedačkom toku dobijamo taj roman o Lazaru Averbuhu (stvarnom jevrejskom imigrantu koji je 1908. pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen pri navodnom napadu na šefa policije Georgea Shippyja te posthumno optužen da je bio anarhista) koji pomenuti narator piše. Kod Hemona čak ni ovde u, kako rekoh, najklasičnijem od svih njegovih dela ne treba očekivati priče i zaplete sa dramaturškim udicama (premda nije da ih nema), nego uživati u svakom slovu, poigravanju jezikom i prelepim slikama. Čitaocu će možda najočigledniji biti primeri u kojima narator na polici s konzervama zapazi natpis tuga i pomisli, da li je moguće da je ima toliko da su počeli da je konzerviraju, a onda pogleda pažljivije i shvati da je ispravna reč zapravo tuna (u originalu su to sadness i sardines), no meni su mnogo draže njegove poetske slike poput one iz Pitanja Bruna gde se puž golać poredi sa odsečenim jezikom, a sneg s perjem iz jastuka koje na nebu cepa srditi bog.

              

Da se veza s Nabokovim ne okončava samo na tome što su obojica pisali na pozajmljenom jeziku, svedoči i to što se kod Hemona mogu pronaći kriptomnezični citati ovoga autora, te i njegovi naratori posmatraju nekoga kao kroz obrnuti durbin, a cigareta se pretvara u duh lista, što su poznata Nabokovljeva zapažanja. Ipak, čak je i Konrad čitave pasuse svesno ili nesvesno pozajmljivao od Mopasana, a Ford Madox Ford ne samo što mu to nije zamerao nego je smatrao da im je pronašao perfektno mesto.

               Najduža priča iz Pitanja Bruna Slepi Jozef Pronek i Mrtve duše uvodi Proneka, doseljenika u Ameriku koji po svopštem kulturnom šoku i nizu komičnih situacija priziva u svest Nabokovljevog Pnina, a on svoje mesto pronalazi i u knjizi Čovek niotkuda koja predstavlja roman iz priča kroz koje različiti fokalizatori pripovedaju o svojim susretima i zgodama sa ovim likom u nešto drugačijem i serioznijem tonu nego što je to bio slučaj u Pitanju Bruna.

              

Njegov aktuelni roman Kako su nastali Zombi ratovi se ponovo bavi jednim aspektom Amerike, ovoga puta njenom fascinacijom i opsesijom nasiljem,  na različite načine. Od metafiktivnog nasilja iz scenarija za trivijalni zombi film koji narator romana piše, do raznih oblika nasilja koji likovi ove knjige trpe ili ispoljavaju.

               Ako bi se Hemonovom književnom radu tražila manjkavost, ona bi se ponajviše ogledala u zaboravljivosti priča a ponekad i u njihovom odsustvu. Ovoga autora interesuje ono što se dešava između njih i to ponekad ima savršenog smisla, a katkad deluje kao falinka bez koje bi ovaj autor ne samo bio još bolji već i znatno poznatiji i komercijalno uspešniji. Da li je to još jedna odlika američke pop kulture koja se prenela i na autora ovog teksta a kojoj Hemon nije želeo da podlegne, ostaje na čitaocima da procene, no ipak se i Lolita i Srce tame, bez obzira na božanstveno raskošan jezik, podjednako pamte i po upečatljivim i nezaboravnim pričama.

Kameno jezero – recenzija – Ivana Milošević

Kako proveriti urbanu legend? Najbolje na licu mesta.

Upravo je to uradio glavni junak (pisac) zaputivši se do Kamenog jezera s namerom da napiše scenario koji bi mu doneo planetarnu slavu. Bar je on s tim mislima krenuo. Ima jezero, ima ljude koji se misteriozno dave, ima poznatog glumca koji će sve to izneti na velikom platnu, samo da sve to lepo poveže i gotov posao.

Samo što se taj posao u realnosti vrlo brzo pretvorio u scenario koji ni u najluđim snovima nije mogao da očekuje. Lično postaje deo mita o davljenicima jer jezero traži novu zrtvu.

A ko je u stvari jezero? Da li ono pravo, od vode stvoreno, ili ljudi koji žive u njegovoj blizini jer zlo upravo od njih potiče.

 Svako ima svoju tajnu koju po cenu života, naravno piščevog, ne želi da otkrije. Kako se sve više događaji nadovezuju jedan na drugi, tako ćete imati silnu želju da mu kažete, Beži, čovece, odatle i spasavaj živu glavu.

E sad, da li se spasio ili je postao deo statistike na Vikipediji znaćete kad se upoznate s Kamenim jezerom i njegovim tajnama.

Stiven King: Mr. Mercedes

Iako mi je Stiven King među omiljenim autorima, njegove novije romane sam odavno prestao da čitam očekujući remek delo. Čitam ih da bih video kako se uklapa u savremenu produkciju, čitam ih da bih video kako koristi moderne reference, čitam ih da bih video gde greši. A usput naletim i na poneki dragulj, kao što je prošlogodišnji Joyland.

Mr. Mercedes nije Joyland, odmah da kažem.

Da me je neko pitao šta bi to King trebalo da radi kako bi ponovo zablistao, rekao bih mu da menja žanr. Da nam ponudi ratni roman, vestern, istorijski roman, ljubavnu priču. Nešto drugačije. Samo da se više okane horora i natprirodnih pojava, o kojima je već toliko puta savršeno pisao.

Mr. Mercedes je trebalo da predstavlja korak u tom smeru. Prvi Kingov čistokrvni krimić. Kao i za većinu svojih romana, King je i za ovu knjigu do u tančine objasnio kako je dobio ideju i kako se ona razvila od sinopsisa za kratku priču do romana od četristo strana.

I mada je naslov krajnje neinspirativan, premisa romana je intrigantna, mora se priznati. Detektiv u penziji, koji više ne vidi svrhu života i koji sve češće razmišlja o samoubistvu dobija pismo od zločinca kojeg nije uspeo da uhvati. Zločinac je kolima uleteo u red ljudi koji čekaju za posao, ubio desetinu njih, povredio još više... i kaže da ne namerava da ponovi ništa slično. Kaže da mu je taj jedan put bio dovoljan.

Naravno, ovo pismo detektiva trgne iz misli o suicidu i da mu razlog da živi. A ostatak romana je prilično staromodna igra mačke i miša, koja me je u mnogo čemu podsetila na promašaj Vorena Elisa po imenu Gun Machine. Sva sreća pa se King nije odlučio da napiše cigletinu od osamsto ili više strana, pa je ovih upola manje listova bilo podnošljivo. I nemojte pogrešno da me razumete, roman nije loš, kao verovatno svaki Kingov, ali nedostaje mu oštrica. Nedostaju mu sveža rešenja. Nedostaje mu rizik. Mr. Mercedes većim svojim delom ide na sigurno, bez većih iznenađenja. Naizmenično pratimo detektiva i ubicu i krećemo se ka finalnom obračunu. I mada mi je lik matorog detektiva, u kojeg je King očigledno ugradio dosta ličnog, donekle bio simpatičan, kao i način na koji su likovi u prvoj polovini romana dekonstruisali krimi žanr, razmišljajući naglas o tome šta bi čuveni fiktivni detektivi uradili na njihovom mestu ili šta bi žanr očekivao od njih, vremenom sve to preraste u kingovsku papazjaniju kojoj samo želimo da dočekamo kraj.

Meni je i dalje fascinantno da neko ko je napisao toliko romana i toliko priča uopšte, i dalje ima šta da kaže, pa čak i ako to nije na nivou njegovih najboljih dela. Za Mr. Mercedes se mora priznati da ima i glavu i rep, da nema zanatskih grešaka... i pretpostavljam da bi ovo za nekoga ko se prvi put susreće sa Kingom mogao da bude sjajan roman. Ali mi koji smo na njega navikli u mnogo boljem svetlu, čitaćemo ga sa uzdahom. I željno očekivati sledeći. Sa istom strepnjom. Ili sigurnošću.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- prikaz - Dragana Martinović

"Ljudi su zli. A ne jezera"

Pisac, posle neuspešnog pojekta, dobija priliku da napiše scenario za film koji mu može biti odlična prilika za proboj na američko tržište. Da bi to uradio, mora da ode do Kamenog jezera koje okružuju zloslutne glasine. Tamo će ga ugostiti devojka Una koja treba da mu pomogne oko scenarija. Ubrzo shvataju da glasine nisu samo puka opomena. Davno počinjeni greh odjekuje u sadašnjosti, a kamen se nalazi svuda i preti da ih zdrobi.

Roman se sastoji od 5 celina i u svakoj otkrivamo malo od misterije. Poglavlja su veoma kratka i to mi se jako dopalo. Rekla bih sebi... samo još jedno i ostaviću knjigu, ali je to bilo nemoguće. Kao što vidite, brzo sam je pročitala i nema potrebe da kažem da sam oduševljena. Od prve rečenice ste uvučeni u priču i nema šanse da je ispustite dok ne završite.

Ovo nije folklorna priča i nećete dobiti mitsko čudovište. Ovo je priča o ljudima, o kamenju koje se nalazi u njima, o strahu, i izdaji koja vreba tamo gde je najmanje očekujete. 

Roman je bogat referencama iz popularne kulture i one savršeno prate radnju. Meni se posebno dopalo spominjanje Gejmena. Savetujem pažljivo čitanje, jer svaka rečenica i svaki stih imaju glasnu poruku.

Naš pisac nema ime i to mi je bilo vrlo zanimljivo. Nisam neko ko se razume u te stvari, ali po mom skromnom mišljenju ono nije ni bitno. On je Pisac... neko ko ćuti i piše dalje. Nastavlja sa autobiografijom, koja je fikcija. Ako pročitate knjigu biće vam jasno. Očekivala sam drugačiji kraj, ali on je baš onakav kakav treba bude. Otvoren za svakog od nas. 

Ne bih više ništa otkrivala, samo bih vam dala savet da je pročitate. Možda bi neko veštiji umeo bolje da prenese kompleksnost ovog romana, ali ja vam ne mogu reći ništa više osim... iznenadićete se koliko će vam se dopasti.

Dragana Martinović

Kameno jezero -- Bookvar -- recenzija

„Kameno jezero“: Bajka o jezovitoj zbilji

Šta da radi neko ko želi da živi od pisanja u Srbiji, a nije na listi najprodavanijih domaćih autora? Da li pisac o novcu može samo da sanja, osim ako nije Bulić Vanja? Da li je redovan obrok samo opsena, ako nisi Bačić Alimpić Jelena? Kako doći do bombone žele, ako nisi Karaljić doktor Nele? Ovakvim i sličnim sitno buržuarskim pitanjima bavi se glavni junak romana Kameno jezero Željka Obrenovića objavljenog u izdanju Kontrast izdavaštva. Protagonista priče, delimično zasnovan na liku i delu samog autora, ne može da (pre)živi od stare slave koju je stekao svojim čuvenim književnim prvencem. Zato je prinuđen da se prihvata raznih poslova koji ga drže na bezbednoj (i udobnoj) udaljenosti od stalnog posla u kancelariji, kravate i uloge ostvarenog tate.

Jedan od poslova jeste i pisanje scenarija za reklame i filmove. I upravo jednim ovakvim poslom počinje zaplet priče. Naš junak dobija ponudu koja se ne odbija. Slavni glumac treš filmova B produkcije Karl Lagan želi da mu baš on napiše scenario za naredni filmski poduhvat. Pisac zna napamet sve njegove filmove i oduševljeno prihvata ovu dužnost. Da ne bude sve kao u bajci pisanje scenarija mora da se obavi u vikendici na obali misterioznog Kamenog jezera.

„Život u Srbiji naučio me je da se lepe stvari ne dešavaju gotovo nikada i da sve ovo ima više šansi da padne u vodu nego da se desi.“

Ovo jezero napravljeno je sedamdesetih godina minulog veka sa ciljem da spreči eroziju, da služi za pecanje i snabdevanje obližnjeg sela Kamenova vodom. Za jezero vezana je i jedna urbana (ili kako sve već kaže za priče ovog tipa koje nisu vezane za gradske toponime) legenda. Naime, Kameno jezero je dobilo ime po tome što se njegova površina povremeno pretvori u kamen tako da eventualni plivači ostanu zarobljeni u tom čvrstom smrtnom zagrljaju. O sudbini skakača na ovakvu podlogu ne bi trebalo trošiti prostora. Ronioci, nastavlja mit, nikada ne pronađu tela nastradalih. Naravno, sve ovo nije baš tako blisko istini. Istina je da se nekoliko ljudi zaista i udavilo, uglavnom više pod dejstvom alkoholnih, a manje mističnih sila. Samo jedno telo nikada nije pronađeno. Stvarnost u Srbiji je mnogo jezivija od fikcije i upravo u tome leži pravi horor ove priče. Umesto da napiše scenario za žanrovski film junak sam postaje protagonista upravo takve priče. Da sve bude u duhu žanra tu je i izvesna, prelepa i misteriozna Una Rozenberg kao vlasnica luksuzne kolibe i misteriozne priče iza (i ispred) sebe.

„Filmovi su prepuni sličnih scena. Bez obzira na žanr, bez obzira na to da li junake napadaju ajkule ili su u ledenoj vodi, neko uvek preživi. Neko uvek preživi.“

Hoće li glavni junak uspeti da napiše scenario? Hoće li početna netrpeljivost između njega i Une rezultirati krvoprolićem ili brakom? Hoće li Kameno jezero uzeti nove žrtve? Hoće li misteriozni vozač automobila uspeti da ostvari svoje ubilačke namere? Kakav užas krije dobroćudni šumar? Koje tajne leže u napuštenom vojnom postrojenju? Zašto Srbi ne piju vino? Gde je granica između užasa iz fikcije i onog iz stvarnosti? Može li umetnost spasiti svet ili makar uticati na njega? Ovo su neka od pitanja kojima se bavi autor romana Kameno jezero.

Željko Obrenović se u romanu Kameno jezero na majstorski način poigrava sa žanrovskim matricama polako nas uvlačeći u mračnu i jezivu atmosferu kojom odiše Srbi… ovaj… ova sasvim izmišljena priča. Duhovite opaske, raspoređene na strateškim mestima i u idealnoj meri, deluju relaksiraju celu priču samo da bi kasnije bili uvučeni u još mračnije predele pripovesti. U svakoj rečenici je očito da je u pitanju delo nekoga ko savršeno poznaje književni zanat. Kameno jezero je treća knjiga mladog pisca i posle čijeg čitanja samo želimo da znamo kada će da napiše i objavi narednu.

Piše: Milan Aranđelović

Tekst je izvorno objavljen ovde.

Čuvari zlatnog runa II: zbirka priča o Zviždu i Homolju

Moja priča Tamo gde živi Sunce objavljena je u antologiji Čuvari zlatnog runa II. U pitanju je sjajan odabir krema domaće i žanrovske i glavnotokovske proze, na koju bi svakako trebalo obratiti pažnju.

Pozivu da napišu priče inspirisane mitovima, legendama, običajima i verovanjima kučevačkog podneblja odazvali su se: Marko Vidojković, Ivana Dimić, Darko Tuševljaković, Vladislava Vojnović, Miloš Mihailović, Branka Selaković, Oto Oltvanji, Vesna Dedić, Vule Žurić, Jovana Dišić, Drina Štajnberg, Željko Obrenović, Jasmina Vrbavac, Boris Mišić, Nataša Milić, Uroš Timić, Mirjana Uzelac, Nemanja Jovanov, Mira Satarić, Ivan Pavić, Matilda Veljković, Radmilo Anđelković, Angelina Meringer, Dalibor Ćulibrk i Dragan Milanović. 

Urednici ovog nastavka su Miloš Petković i Dragan Despot Đorđević, a ilustrator naslovne strane Aleksa Gajić.

Kameno jezero -- nagradna igra -- rezultati

Ovako izgleda sinopsis Kamenog jezera:

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali.

Ovako je izgledala nagradna igra:

Dvoje koji ostave najkreativniji komentar na pitanje „Zašto se ljudi dave u Kamenom jezeru?“ dobiće po potpisan primerak istoimene knjige. Sve što nakon toga treba da urade je da slikaju pristiglu knjigu i ovde podele svoje utiske s nama (bili oni pozitivni ili negativni).

Ovako izgleda 440 komentara (pa neka neko kaže da ljude ne zanimaju knjige):

Ovako su izgledali komentari (ne računajući duhovito ćaskanje):

Marija Bukvić Pa logicno, zato sto je jezero puno kamenja

Ivana Pavlovic ExSikimic Dave se zbog zlobe, gluposti i zavisti

Ivana Mihajlov Guljas ...danasnjica...sivilo oko nas...i nista se ne preduzima da se unese koja boja..

Јелена Полић Не зато што је језеро пуно камења, већ зато што су људи постали камени, пуни зависти, љубоморе и много негативних осећања, зато их језеро сакупља, просто треба мало прочистити то

Zorana Milovanovic Kameno jezero je magicno jezero. Njegova magija se ogleda u davanju obecanja. Obecava svakom bas ono sto mu treba i sto zeli. A to sto zeli dobice ako zaroni i dohvati sareni kamen koji se nalazi u trecoj skoljki pored potopljenog broda

Govedarica Irena Malo mesto, osama, mir, tajne. Ljudi imaju tajne. Ljudi nestaju jer znaju previše. Pisac dobija nesvakidašnju priču.

Biljana Marković Sami su izabrali da se dave u kamenu a mogli su jednostavno da uživaju u vodi

Dragana Pavlovic Ex Vlajic Ne znaju da plivaju?! A kamenje dodatno otezava posao i – eto belaja

Ruža Šimšić Ex Sekulić Možda tražeći kamen mudrosti koji je u velikoj količini ostalog kamenja sakriven ko zna gde.Pa treba lupiti glavu o svaki kamen

Жељка Калајџић Zaboravili su da ponesu džak soli, pa da ga osole i naprave Kameno more i onda razviju biznis kupanja u kamenom moru jer se u slanoj vodi lako pluta. S tim što so mora da bude kamena so sa Himalaja jer kamena so = kameno more

Mirela Sinanovic Nekada je tu bilo selo... opasano brdima i šumama! Stara škola, crkveno dvorište bilo je omiljeno mesto za igru mališanima na raspustu.

Iseljeni su svi, osveštana mesta gde su bile bogomolje, na ostrvu na sredini jezera podignut krst.

A starosedeocima je ostalo samo da sa kolena na koleno prenose priče, a nama da se svake godine zapitamo zašto jezero sebi uzme jedan mladi život?!?!

Zašto se ljudi dave u kamenom jezeru

Ivana Milosevic Dave se zbog pisceve inspiracije koji za razliku od pisca iz knjige nema stvaralacku krizu, 100% smrtnost.

Aleksandra Damljanović Biće da kao ja, ne znaju da plivaju.

Виолета Костадиновић Николић Svet današnjice je prepun pisaca u pokušaju, ali, na sreću, i onih koji su u tome uspešni. U tom teškom kamenju koje može predstavljati sve prepreke na koje jedan pisac nailazi dave se mnogi - oni koii pišu bez i malo talenta, oni koji misle da čitaju dela od značaja, ali i oni koji propagiraju samo pisanje zarad materijalne stabilnosti.

Ирена Марић Камење је тешко као лаж.

Људи који лажу,константно стежу обруч од камења око свог врата.

На крају се удаве у језеру тог камења.Својих лажи.

Olivera Ivkov Dave se, jer ih vuče njihov sopstveni teret. Griža savesti ili želja za moći. I jedno i drugo vuče na dno.

Barbara Zvoncica Bjelajac Hmmmm dave se da bi isprobali "slamku spasa" ... Uskoce u jezero obaveza, briga i nedaca a potom shvate da i "pod vodom mogu disati " punim plucima ako pronadju svoju slamku, slamku spasa 🙂 ona je uvek tu, kao kec iz rukava viri i ceka da bude iskoriscena. Neko je nadje u porodicu, neko u ljubavi ali neretko i u samom sebi ... Bitno je da je tu

Maja Lazic Dave se neljudi. Ljudi se bore i dobro uvek pobedjuje zlo.

Dragana Martinović Dave se jer ih vuku tajne, brige i zloba. Misle da je nemoguce drugacije ziveti, da u odredjenoj sredini moraju igrati svoju ulogu do kraja A sve sto treba da urade je, da puste sve to i izronice na povrsinu.

Marko Jovanović Hmmmm... pada mi na pamet ovakva situacija.. krene neko da se kupa u jezeru i spotakne se o kamen.. počne da se davi... to vidi njegov drug sa obale i priskoči mu u pomoć, ali ni on ne promaši kamen, spotakne se i pridruži mu se u nezgodi... skoči i treći drug za njima, stigne ga ista sudbina. I tako celo jedno društvo paniči na površini vode, platarajući rukama i pozivajući pomoć. Ali ima tu jedna začkoljica? Oni se DAVE, a nikad se ne UDAVE.. 😏i to traje već dugo, te mene stvarno zanima kakva je misterija Kamenog jezera u kome se ljudi dave, a nikad ne udave 🤔 kad pročitam knjigu, nadam se da ću otkriti

Ivana Stojanov Zato što nisu platili plivarinu Gospi od Jezera.

Biljana Dinic Zato što sebi oko vrata vezu kamen oholosti, zlobe... Umesto ruku voljene osobe

Jelena Tasić Kameno jezero ne postoji. Ljudi se dave u sopstvenim idejama o stvarima koje neretko nisu realne. Dave se u iracionalnim strahovima... Dave se u iracionalnoj brizi... Dave se u iracionalnom poimanju stvarnosti...

Milica Savkovic Zato što još nisu izašli iz kamenog doba.

Petra Rapaić Nekada davno, pored Kamenog jezera bilo je selo i tu je živeo jedan mladi ratnik ludo zaljubljen u zabranjenu ženu. Na sve se načine dovijao ne bi li došao do nje, ali uzalud. Uglavnom, nije više mogao da živi sa tim osećanjem. Popeo se na najvišu stenu i ubio se skokom u jezero. Njegova tuga, ljibav i maldost su se rasule po površini jezera kao prah stucanih tableta. Od tada, koja god devojka se kupala u jezeru, udavila bi se jer je njegov duh stezao. On je hteo samo malo ljibavi, čak i u zagrobnom životu. Ostao je tu da luta i uzima duše svake devojke koja se kupala. On je hteo samo nju, ali nijedna nije bila ona pa je on logično malo popizdio i uzeo stotine nevinih djeva radi jedne udate rospije. Ona naravno nikad nije došla na jezero da se okupa.

Sanja Radivojevic Zato sto se ne mogu vratiti u proslost.

Jelena Milenkovic Kameno jezero je kao Srbija puno zlobe, sebičnosti, samoživnosti, nepravde... Pošteni, plemeniti i dobri ljudi nisu u stanju da se izbore sa okruženjem i onda se dave. Ne umeju da plivaju u mutnim vodama.

Olja Zeradjanin Dave se jer ih odvlači neka zla sila i razbija im dusu o kamenje, hraneci se njome.

Postoji prica da je na vrhu planine Zeljin postojalo jezero i u njemu zivela ala, pa su mestani uništili i nju i jezero, ali to je vec neka druga Prica

Danijela Djordjevic Toliko moralne i duhovne prljavštine ne može ništa da spere, pa i čista voda želi da kazni zlo tako što ga kameni, kada ga prepozna i na taj način eliminiše. Jezero je rešilo da se samo izbori sa zlom koje ima hiljadu lica i naličja. Naravno i samo donekle strada, jer svaki put nestaje deo vode neophodan za okamenjivanje.:) E baš sam ga zapetljala, a ti se snađi

Ivana Jovanovic Dave se oni koji umesto srca imaju kamen pa ne mogu da plivaju kroz vodu zivota nego dodju do dna

Jelena Milošević Kameno jezero je stvoreno za ljude sa kamenim srcem i oni žive u njemu jer im je to prirodno stanište od samog rođenja. Ko god krene stranputicom i putem bezosećajnosti i mržnje upada u njega jer bolje i ne zaslužuje .

Ђорђевић Бранислава Toliko grehova koje ima odrastao čovek, od trenutka kada prestane biti nevino malo dete, ne može sprati voda u običnom jezeru. Da bi sprao svoje grehe, mora proći svoje ponovno "krštenje” kroz kamen. Tek onda kada oseti čar ispovesti i okajanja i duhovnim pročišćenjem može ponovo čovek postati ali dete nikada ponovo neće biti.

Jelena Nikola Jovanovic Mnogima su stavljali kamene blokove za noge i tako ih gurali u jezero.

Milosevic Snezana Nena Verovatno im se svidja,pa ga tesko napustaju!

Dragana Lokica Joksić Kameno jezero poseduje moc, pa ko god se usudi da zapliva u njemu, a nije cistog srca biva pretvoren u kamen. Svi misle da se ljudi dave u jezeru, medjutim oni samo u obliku kamenja cuce na dnu. Vremenom kamenja je sve vise i vise. Zbog toliko kamenja jezero i dobi ime Kameno jezero.

Marina Bozanovic Magija ili mitologija...nema treće! Dave se samo negativni likovi? 😉 Oni koji su pozitivni, obično- polete, ne završe na dnu, nego na nebu! Hm....ima tu i malo religijskog....

Anna Čapelova Najdublje kameno jezero je u srcu čoveka koji ne zna da voli.

Jelena Lela Jankovic Jer je ljudska duša duboka kao najdublje jezero, a jezik oštar kao najoštriji kamen

Dušanka Reznić Ljudi se dave u spletu okolnosti - od svoje sudbine se niko ne može spasiti, iz nje se ne može "isplivati"...

Petar Petrovic Po pravilu, svi bi trebalo da se rodimo bez tereta oko vrata. Međutim, ovakvi kakvi jesmo, uspeli smo da svojim postupcima, još nerođenim naraštajima nabacimo teret svojih grehova. Da skratim, davljenici su oni srećnici koji svoj teret okaju u ovom životu (u bukvalnom ili prenesenom smislu) i oni rođeni sa njim, ali previše slabi da ga se reše.

Evo kako je izgledao uži izbor:

Ivana Stojanov Zato što nisu platili plivarinu Gospi od Jezera.

Govedarica Irena Malo mesto, osama, mir, tajne. Ljudi imaju tajne. Ljudi nestaju jer znaju previše. Pisac dobija nesvakidašnju priču.

Ivana Milosevic Dave se zbog pisceve inspiracije koji za razliku od pisca iz knjige nema stvaralacku krizu, 100% smrtnost.

Dragana Martinović Dave se jer ih vuku tajne, brige i zloba. Misle da je nemoguce drugacije ziveti, da u odredjenoj sredini moraju igrati svoju ulogu do kraja. A sve sto treba da urade je, da puste sve to i izronice na povrsinu.

A EVO KO SU POBEDNICI:

Dragana Martinović Dave se jer ih vuku tajne, brige i zloba. Misle da je nemoguce drugacije ziveti, da u odredjenoj sredini moraju igrati svoju ulogu do kraja. A sve sto treba da urade je, da puste sve to i izronice na povrsinu.

Ivana Milosevic Dave se zbog pisceve inspiracije koji za razliku od pisca iz knjige nema stvaralacku krizu, 100% smrtnost.

Pošaljite adrese u inboks. Uživao sam u svim komentarima, nebrojeno puta sam se nasmejao, ima tu još nekoliko moralnih pobednika… ali čitamo se, komentarišemo, viđamo na Sajmu. Svako dobro!