Željko Obrenović: Talog (strana 117)

Htela sam da odem do mojih. Možda po poslednji put. Toliko sam im bila dužna. A trebala mi je i podrška. Bezuslovna podrška, kakvu sam samo od roditelja mogla da očekujem. Nisam planirala da matorcima zucnem ni reč o istrazi. Nisam se nadala takvoj vrsti podrške. Zagrljaj, šaka na obrazu, kosi. Dovoljno snage da izdržim do kraja.

Keli Link: Magic for Beginners

Magic for Beginners je zbirka kratkih priča Keli Link. Sve zajedno su jako čudne, neke toliko da je mrzite iz zavisti, neke toliko da vas čak i nerviraju, ali sve u svemu reč je o različitom piscu koji samim time zaslužuje vašu pažnju.

Balard: The Crystal World

The Crystal World je roman o delu sveta koji najednom počne da se kristalizuje i o ljudima koji su tu zatečeni, kao i onima koje sudbina ili nešto drugo tera da se tu nađu i ne da im da odu. Balard je majstor reči i ovaj roman bi i bez SF-a bio dobar, a i taj SF nije onaj koji očekujete, već prefinjen. Šteta što The Crystal World nije duži, da.

Stiven King: The Long Walk

Uh, mislim da ću posle ovog romana svaku šetnju gledati drugim očima. Ne pamtim kad sam se – ako ikad – ovako grčio dok čitam nešto, češće se to ipak dešava dok nešto gledam – ako i tad. Razvalio je King. The Long Walk je bez ijedne suvišne rečenice. Možda njegov najbolji horor. Iako nije horor. Pisao pod pseudonimom.

Grejem Grin: A Gun for Sale

A Gun for Sale je knjiga koja je nastala u vreme kad je i noar u pravom značenju te reči nastajao. Nije ni čudo što je još tada adaptirana u film This Gun for Hire. Grin je odličan pisac i jedina mana mu je povremena blaga retro naivnost u nekim scenama, ali je opet često čist klasik.

120 filmova -- sinopsis

Ništa korisnije za pisce i scenariste, 120 filmova koji su svedeni na sinopsis sa ključnim mestima.

Željko Obrenović: Talog (strana 69)

„Da. Kad sam video na TV-u. Te devojke, sve. Kako su ubijene, kako su im kosti izlomljene. Iz onoga što sam video dok sam negovao Mariju, bilo mi je dovoljno. Nisam posumnjao ni za sekund. Otišao sam u policiju, rekao im... Rekao sam šta sam video.“

„Da?“

„Ismejali su me. Panduri k’o panduri. Ne znam kako sam i očekivao da mi poveruju. Mislim da su se najviše nervirali oko papirologije koju su zbog mene morali da odrade. Otišao sam i do kuće gde su bile vizite, gde sam obilazio Mariju, ali tamo više niko nije živeo.“

Talog u društvu

Knjižara Vulkan, TC Ušće

Željko Obrenović: Talog (strana 36)

Provirila sam kroz staklo na vratima. Đanija sam videla svega nekoliko puta, te sam se pribojavala da li ću ga prepoznati. U sobi su bila tri pacijenta, samo jedan sa čalmom na glavi. Ostala dvojica: tinejdžer, drugi bar duplo stariji. Đani je sedeo na ivici kreveta i ljuštio pomorandžu. Na natkasni: voćni sokovi, nekoliko pomorandži, plastične čaše.

Željko Obrenović: Talog (strana 25)

Podigla sam glavu i kroz zamagljene oči pogledala preda se. Ljudi su me gledali sa podozrenjem, gađenjem, ili su se trudili da ne obraćaju pažnju na ludaka, klošara, narkomana.

Obrisala sam suze i pridigla se, pridržavajući se za zid.

Laird Baron: The Croning

Baron pripada novoj generaciji horor pisaca i s obzirom da dolazi iz te neke lavkraftovske tradicije nije me privlačio, ali kad sam video da kao omiljene autore navodi Kormaka Makartija i Džejmsa Elroja, zainteresovao me je i to se isplatilo jer je The Croning sasvim solidan prvenac kom je jedina mana što je neke delove trebalo skratiti, ali pošto je u pitanju kratka knjiga, to i nije neki problem.

Compliance

Compliance je film koji pokazuje dokle sve može da ode jedno loženje telefonom i mada vama kao gledaocu na trenutke prosto deluje da je to nemoguće i da niko nije toliko glup, verujte mi, grešite. Čuo sam za nekoliko sličnih primera iz života – sa telefonom i bez – koji nisu ništa bezazleniji od onog iz Compliance, šta više.

Željko Obrenović: Talog (strana 30)

Ljudi su se i ovako rano kretali za obavezama. Često sam se pitala da li je moguće da neko bilo šta radi u to doba. Podzemni prolaz na Zelenjaku, ulepljeni pločnik. Cigani sa gaćama i baterijama na kartonskim tezgama. Budilnik koji je zvrndao sa tezge, razarao mi je mozak. Bogalj u maskirnoj uniformi sa markicama za prevoz u šaci. Bradonja je u levoj ruci držao nekoliko primeraka oglasa, u desnoj, iznad glave, jedan kojim je mahao.

Remzi Kembel: Alone With the Horrors

Alone With the Horrors je knjiga koja predstavlja pregled najznačajnijih priča jednog od najznačajnijih horor pripovedača svih vremena. Kembel nije baš u potpunosti po mom ukusu jer mu je proza često previše suvoparna i usmerena ka atmosferi, dok mi poente često nisu dovoljno zadovoljajuće. No, ipak baš zbog toga Alone With the Horrors se čita gotovo kao roman, a neke od priča su stvarno stvarno skeri.

Željko Obrenović: Talog (strana 75)

Bile smo treštene; jedva smo se dovukle do mog stana. Gotovo onesvešćenoj, bilo mi je svejedno gde sam, dokle god je blizu i ima krevet. Zaspale smo obučene, jedna preko druge.

Budna pre devet, ležala sam, gledala u plafon i slušala kako Silvija diše u snu. Nisam još ni zube oprala, a sela sam za komp i uzela „kamel“: izgužvani karton, sa tragovima prosutog duvana i Veljkovom adresom na njoj, ali bez cigareta. Prekopala sam Silvijinu torbicu dok nisam našla cigarete – neki jebeni tanki lajt. Nisam umela da pušim ženske cigarete. Činilo se da će se filter istopiti među usnama. Koliko god jako vukla, nije mi bilo dovoljno. Ali, morale su da posluže.

Besplatna dostava!!!

Muzej đubreta (naslovnica)

Strip koji potpisujem kao scenarista približava se kraju pakovanja. 


Krivac za koricu je fenomenalni Mimi Kortazar.

Vilijam Gibson: Spook Country

SF je sad, kaže Gibson i tako i piše. Ljubitelji pravog SF-a će se žaliti da su dobili tehno triler, ali ako se budu žalili, neka ponovo pročitaju ovu prvu rečenicu i neka ćute. Spook Country je za mene uz Prepoznavanje obrazaca najbolji Gibson ikada.

Uspeh u inostranstvu

Zamalo.

Naime, verovatno svi mi koji pišemo i koji pokušavamo da pišemo maštamo da se naša dela prevedu na mnoge jezike i još više o tome da nas čitaju tamo gde nas ne znaju, odnosno da naše knjige prevaziđu jezičku, sociološku i kulturološku barijeru.

Nekad mi se čini da me stranci čak i bolje razumeju. Ako pogledamo šta su neki eminentni autori rekli za trejler za Talog, zatim, šta je poznati strip scenarista rekao za jedan moj strip, izgleda da sam u pravu.

Najnovije je sledeće – poslao sam jednu svoju priču u poznati strani noar časopis  – Needle: A Magazine of Noir.

Evo šta su mi odgovorili. I možda ovo vama ne deluje kao uspeh, ali meni svakako deluje.

"Tough call for me, as I found some of the reflection to be truly wonderful. However, the element of language barrier was too difficult to surmount.

The mind behind the story, however, is truly impressive.

My recommendation is that this author seek out a quality editor to repair the errors with punctuation, syntax and spelling. It would be worth his while and make for a very good story."

Stvar je u tome što je ovu priču prevodilo i pregledalo nekoliko anglista, a na kraju ju je lektorisao i nejtiv spiker, što bi trebalo da je dovoljno. Ali, očigledno nije. Pitam se samo, po milioniti put, da li je uopšte moguće nešto kvalitetno prevesti na tuđi jezik... Jer to je u vezi sa mojom pričom bio jedini problem.

Šteta.

Nekad je uspeh na domak ruke. Tako blizu. Tako blizu...

Tabla iz novog stripa

U pitanju je jedna od priča iz Muzeja đubreta.


Scenario: Željko Obrenović

Crtež: Željko Vitorović

Kolor: Dejan Sedlan

Premium Rush

Premium Rush je film u kojem dominiraju jurnjave bajsevima po Njujorku jer se radi o kuriru koji mora po svaku cenu da dostavi važnu pošiljku, a puno je onih koji u tome žele da ga spreče. Premium Rush više obećava na početku, nego što na kraju isporuči, ali je opet pravo uživanje gledati ga.