Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Jakov Balić

Završio sam Koloseum i mogu reći da me je restartovao svojom snagom - udario me je svežinom misli, koncepta, narativa, fluidnošću rolerkoster radnje, lakonskim scenama, pamtljivim likovima iako ih ima dosta i iznenadio sam se onim što i odavno tražim - situaciju u kojoj te knjiga usisava u sebe, transponuje direktno bez sekunde pauze.

Pročitao sam je maltene u dahu - sinoć načeo, noćas dovršio i sad samo taj ukus dobre avanture ostaje da stari kao viski, kao dobar film.

Samo da se zahvalim na trudu i radu - zaista cijenim vaš rad od kad sam pročitao Karton Siti.

Zasitio sam se klasika naše knjige nakrcane jugonostalgiom mudrostim kapitalizma nakalemljenim ideologijama - zato hvala na ovome, Koloseum pobija predrasude da Srbija još živi u 20. veku.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- prikaz -- knjigekoječitam

@knjigekojecitam 

"Nije jezero zlo, već ljudi."

Legenda kaže da se ljudi koji plivaju u Kamenom jezeru udave. A baš je to mesto naš glavni lik odabrao da se smesti i u miru i tišini napiše scenario za svog omiljenog glumca. Na žalost, nije kako treba pročitao ugovor i čeka ga zanimljivo iznenađenje. K tome, oko tog jezera dešavaju se sumnjive stvari: neko pokušava da ga pregazi iz čista mira, a jedne noći pronalazi uplašenu devojku u bekstvu. 

Ali nije sve crno – njegova u početku nezainteresovana cimerka Una, koja je tu da bi prevodila scenario na engleski, završi u vezi sa njim.

Za one koji vole brza dešavanja i umetnički izrežirane krajeve bez prave završnice, ovo je idealna knjiga. Mene je, priznajem, malo zatekla savršena scena koja kao da je isečena na pola. Zapleta ima više, i ređaju se epizodno, tako da glavni lik rešava prvo situaciju sa scenarijem, pa nestašnim vozačem mercedesa, i tek onda na red dolazi devojka i misterija utopljenog čuvara lovišta.

Liju Cisin Problem tri tela

Meni je ovo više teza nego proza, ali je za hard SF makar čitljivo. Dopala su mi se dva jaka mesta, prvo na polovini i drugo na samom kraju knjige. Teško da ću čitati nastavke, ali ću najavljenu seriju rado pogledati.

Damnation Spring Ash Davidson

Ovaj roman se bavi temom koja je kod nas u poslednje vreme akruelna, a to je ekologija. Naime, radnja je smeštena u sedamdesete godine prošlog veka i prati porodicu drvoseča. Najednom se sazna ili nasluti da hemikalije kojima korporacije prskaju šume kako bi se lišće osušilo i ne bi smetalo pri obaranju stabala nisu tako bezazlene kako se verovalo, odnosno da su razlog brojnih pobačaja i beba rođenih sa defektima. Ako su to radili kod sebe, doduše u brđanskim krajevima, zašto ne bi i kod nas? Roman je dosta dobro napisan, i pored otvorenog aktivizma, i prati jednu porodicu kroz različite fokalizatore.

Željko Obrenović -- Kameno jezero -- drugo izdanje -- Kontrast izdavaštvo

Novi stari čitalac.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- Kontrast -- drugo izdanje

Dragi prijatelji, od danas možete kupiti drugo izdanje mog romana Kameno jezero! Pri tom, nije u pitanju obično drugo izdanje već dopunjeno, sređeno, ispravljeno. I, naravno, knjiga ima novu fenomenalnu koricu. Nadam se da ćete uživati koliko i ja.

https://kontrastizdavastvo.rs/knjige/knjiga-koloseum-zeljko-obrenovic-26481

Koloseum -- Željko Obrenović -- recenzija -- utisci -- preporuka -- Tanja Radić

OK, ovakve knjige mi ovih dana BAŠ BAŠ prijaju. Prvo me oduševi knjiga "Prokletije" pa onda uzmem i "Koloseum". Čitala sam "Srpskog psiha" koji je Željko pisao sa Acom Ilićem i ta knjiga mi se mnoooogo svidela (sećam se i dan-danas osećaja mučnine, što je u ovom slučaju pohvalno). "Koloseum" je brza, urbana, luda i dosta realna priča. Vrlo je lako zamisliti sve likove iz knjige (Taru, Andreja, Kajicu, Majora, Vesnu, Tadiju), filmična je i drži pažnju sve vreme. Borba između klanova, njihove žrtve koje su za njih samo broj, boks, borbe na život i smrt, novinari, droga i, naravno, novac novac novac... Ja je pročitah za dan i po... Ako vam treba nešto da vam okupira pažnju i skrene misli sa svakodnevnice ova knjiga je pogodak!

Tanja Radić

TOP 5 knjige -- Koloseum -- Željko Obrenović

Sjajan je osećaj kad se nekome dopadne tvoja knjiga. Još lepši je osećaj kad se nekome tvoja knjiga toliko dopadne da je uvrsti u top 5 na godišnjoj listi.

Promocija -- Koloseum -- Željko Obrenović -- Matična biblioteka Ljubomir Nenadović

U četvrtak 8. jula 2021. godine održana je promocija Koloseuma u Matičnoj biblioteci Ljubomir Nenadović u Valjevu. Moderator Ivan Bazrđan se već od prvog pitanja pokazao kao vešt propitivač, a na publici je da proceni da linsu odgovori bili na mestu. Želeo bih da se zahvalim organizatorima na gostoprimstvu, publici na brojnim pitanjima i svima koji su kupili roman. Čekam utiske. 

Željko Obrenović -- intervju -- Valjevska posla -- Koloseum

Profesor srpskog jezika i književnosti, je  književnik čiji stvaralački opus, slobodno možemo reći, zavidan. Rođen je početkom '80. u Valjevu. Po završetku Tehničke škole, završava Filološki fakultet u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Potom odlučuje da živi u rodnom gradu, ali saradnik je brojnih prestoničkih izdanja.

Neposredan povod za razgovor je njegov najnoviji roman Koloseum. Da je reč o biću rekli bi da je, za kratko vreme, odlično počeo sopstveni život, ostvario sjajne uspehe, kandidovan za nagrade, ali, od svega najbitnije, konstantno održava pažnju čitalačke publike. Pa, ukoliko do sada niste čitali dela Željka Obrenovića, najnoviji Koloseum možete potražiti u Delfi knjižari u Valjevu, naravno i u Matičnoj biblioteci "Ljubomir Nenadović". 

Kada ste počeli da se bavite, i kojom vrstom, stvaralačkog pisanja?

Počeo sam da pišem još kao osnovac, kad sam probao da napišem petparački ninđa roman. Naravno, nisam odmakao dalje od nekoliko stranica, sve odreda kopirajući rečenice koje sam pročitao u sličnim romanima. Bilo je više takvih pokušaja, sa sličnim ishodom.

Šta je uslovilo, prethodilo toj odluci?

Odluci da se pisanjem ozbiljnije pozabavim nije prethodilo ništa konkretno. Pretpostavljam da sam se do pretkraj studija na Filološkom fakultetu dosta načitao i teorije i literature i da se to nataložilo u meni, te je na neki način vapilo da izađe napolje, provučeno kroz moju prizmu. Tek kasnije sam zapravo pronašao svoj stil i oslobodio se direktnog uticaja uzora.

Odnos i povezanost sa stripom?

Uz strip sam naučio da čitam i to veoma rano, s četiri-pet godina, tako da je strip zasigurno moja prva ljubav. U početku sam pokušavao da te uticaje primenim i na prozu, ali sam brzo shvatio da su to dva potpuno različita i odvojena medija. I dalje u svojoj prozi provlačim određene stripovske motive, ali na potpuno drugačiji način, više kao egzotiku nego kao stripovski izraz preveden u prozni.

Koliko ste knjiga do sada objavili, kog žanra?

Objavio sam četiri romana: Srpski psiho 2007, Talog 2012, Kameno jezero 2016. i Koloseum 2020. Kao i strip Karton siti 2016, na srpskom i na engleskom. Za svaki od njih se može reći da ima primese određenih žanrova, ali se motivi, čini mi se, razvijaju na različite načine, shodno mom razvoju.

Kako i kada je nastala ideja za Koloseum?

Ideju za Koloseum dobio sam nakon čitanja članka koji se bavio modernim Koloseumom. Tekst nije bio naročito dobro napisan ni istražen, ali sam momentalno pomislio da nešto slično zasigurno postoji. Što sam više razmišljao, sve više sam shvatao da ta tema zaslužuje pažnju. Naravno, hteo sam da izbegnem očigledne zamke, tako da sam Koloseumu posvetio najmanje prostora, dok sam se više bavio sudbinama likova koje taj prostor spaja.

Kako protiče život ovog romana nakon objavljivanja? Interesovanje publike, nagrade? Vaš stav prema tome?

Koloseum se, kao i Kameno jezero, našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu. A svakodnevno mi stižu novi prikazi i utisci. Zasad se, na sreću, moja namera poklapa s utiscima čitalaca.

 Da li sada postoji neko delo u fazi nastanka, odnosno da li ste počeli da pišete novi roman?

Svakodnevno pišem, tako da je neko delo neprestano u nastanku. Da li je to novi roman, pripovetka ili scenario… zavisi od dana i trenutka. Ali retko prođe dan da nešto ne napišem ili da se makar ne posvetim sređivanju nečega što sam već napisao.

Da li radite kao saradnik nekih časopisa? O čemu je reč? Koliko je to za Vas interesantan domen? Da li, u određenom smislu i ta vrsta angažmana ima neku edukativnu notu?

Sarađivao sam s raznim časopisima, magazinima i sajtovima, uglavnom pišući književne i filmske prikaze. Tako sam naučio da pišem po zadatku, sopstvenom ili uredničkom, i da poštujem zadati prostor i rok, što je od neprocenjivog značaja. Što se edukativnog karaktera tiče, svakako ima recenzija koje se mogu čitati gotovo kao proza, ali je toga sve manje. Kao što je i sve manje onih koji su radi da čitaju obimniju kritiku. Uglavnom se sve svodi na teze i ocene.

Budući planovi?

Što se budućih planova tiče, videćemo šta će od započetog prvo ugledati svetlost dana. Nestrpljiv sam da to vidim koliko i čitaoci.

 Ko su bili Vaši književni uzori, počev od detinstva, pa preko tinejdž doba, potom tokom studija, sve do sadašnjice?

Tokom detinjstva sam ponajviše čitao stripove, roto romane i Karla Maja. U Srednjoj školi mi se interesovanje sa bonelijevih stripova pomera najpre ka Mebijusu, a onda i ka alternativnoj sceni, a što se tiče knjiga, tad su mi heroji bili Kafka, Dostojevski, Markes i Edgar Alan Po. Na fakultetu sam već čitao mnogo i po zadatku i ono što sam želeo. Tad mi je najviše prijala proza Breta Istona Elisa, pa ne treba da čudi što je Srpski psiho, moj prvenac, svojevrsni omaž tom autoru. Njemu se ubrzo pridružuju Džejms Elroj, čiji sam Američki tabloid pročitao više od deset puta, Kormak Makarti, sa čijim romanom Nije ovo zemlja za starce je slična situacija, i Majkl Šejbon, kojem se i sad često vraćam.

Za kog autora, ili delo, biste rekli da Vas je, u skorije vreme, baš oduševilo i zbog čega?

Nabokov, Stivenson, Kipling, Moravija… to su autori koje trenutno čitam i jako poštujem. Čitam i fenomenalnu antologiju Alberta Mangela Black Water, koja mi je otvorila brojna nova vrata.

Koje autore rado čitate i koji su to naslovi kojima se vraćate? Da li imate omiljene čitate?

Svim nabrojanim autorima se često vraćam, a omiljene citate nemam jer ne čitam knjige da bih podvlačio velike misli, već da bih uživao u rečenicama, razradi likova, građenju priče i ostalim bravurama.

Zbog čega je, prema Vašem ličnom mišljenju, bitno čitati? Da li se sve svodi na vokabular i gramatiku, ili taj čin doprinosi i razvoju kritičkog mišljenja?

Teško mi je i da odgovorim na ovo pitanje jer je meni dan bez knjige potpuno promašen. Meni je to kao hrana i ne mogu ni da zamislim a kamoli da shvatim da drugima nije.

Očiti su razlozi zbog kojih treba da smo ponosni na našeg  sugrađanina Željka Obrenovića,  kao i na Desanku, čika Ljubu… Treba da u svom lepom gradu imamo knjižaru u kojoj bi u prodaji, na posebno istaknutim policama, bile knjige uspešnih književnika iz Valjeva. Umesto da imamo festivale, koje bi jednako posećivali turisti kao i ovdašnja publika, posvećene književnicima koji su obeležili istoriju ovog kraja, jednako kao i mladim stvaraocima koji je  nadograđuju i oplemenjuju u savremenom dobu, kod nas je, pa… ništa. Ukoliko si strpljiv, čekaš distribuciju romana ovdašnjih autora u umrežene knjižare beogradskih izdavača… A imali bi se čime gorditi i sopstvene brendove plasirati!

I konje ubijaju, zar ne? Horas Mekoj

Izuzetno moderan roman koji je pisan u realnom vremenu. Pomislio bi čovek da će knjiga o plesnom maratonu biti i dosadna i mlaka, ali valjda je to bilo takvo vreme da je i izlazak na limunadu bio mračna priča. 

Koloseum -- Željko Obrenović -- Ilija Bakić -- Dnevnik -- prikaz -- recenzija

Željko Obrenović, pisac mlađe generacije (1982) na ovdašnju literarnu scenu izašao je 2007.g. romanom „Srpski psiho", pisanim „u četiri ruke" sa Aleksandrom Ilićem; roman je privukao pažnju kako čitalaca i kritičara tako i dežurnih društvenih dušebrižnika najavljujući autora koji barata žanrovskim pravilma i ne libi se provokacije. Sledeći romani („Talog", „Kameno jezero") potvrdili su Obrenovićevu naklonjenost krimiću sa jakim uporištem u domaćem miljeu; ova interesovanja očita su i u strip albumu „Karton siti" koji su različiti likovni umetnici crtali po njegovim pričama. I novi Obrenovićev roman, „Koloseum" („Kontrast izdavaštvo", 2020), nastavak je traganja u ovim žanrovskim okvirima odnosno nastavak piščevog zanatskog usavršavanja.

            „Koloseum" funkcioniše na nekoliko nivoa. Na prvom, znatiželjni čitalac prati priču o tajanstvenoj areni u kojoj se ljudi bore na život i smrt. Mesto događanja je savremeni Beograd sa prepoznatljivim toponimima na kojima pisac insistira kako bi povećao stepen uverljivosti svoje priče (ne isključujući i zaključak da, možda, sve nije samo fikcija već i proza inspirisana tekućom realnošću). Uži centar metropole, mali, gotovo neprimetni lokali, zabačene ulice i magacini, urbane spavaonice, periferija i parkovi živopisna su pozornica po kojoj se kreću junaci i statisti. Junaci (koji najčešće to ne žele da budu) su Andrej, bivši bokser sa misijom da osveti brata, Kajica, kriminalac epskog imena koga vreme i nove snage prestižu i koji bi da izađe (živ) iz klupka zločina, Tara, ambiciozna novinarka-studentkinja koja žudi za otkrivanjem istine o opasnim rabotama skrivenim iza sjajnih fasada. Njihove životne priče, sazdane od skromnih želja i teških okova frustracija i loših okolnosti, prati mnoštvo manjih sudbina, od bratovljeve udovice sa sinčićem, iskusnih kriminalaca i novih „mladih lavova" koji traže svoje mesto pod suncem, korumpiranog asistenta na fakultetu, gangsterskih bosova koji brane svoje teritorije, gnevnog sina koji bi da se sveti ocu, do sitnih preprodavaca droge i bizarnog „plakatdžije" koji sa par dinara lepi plakate po gradu... Svi oni su, iako najčešće ne znaju jedni za druge, deo velike slagalice jedne blistave i smrtonosne „urbane džungle", savremene Sodome i Gomore koja vri, nudi neslućena bogatstva i zadovoljstva ali uzima svoj danak u krvi i nikome ne oprašta ni trenutak slabosti i prepuštanja emocijama. U njoj gotovo da niko od bitnijih aktera nije nevin, svi su za nešto krivi i jedino razlikovanje je po tome ko je lošiji od drugih. Oni za koje se može poverovati da su najmanje krivi ili odmah stradaju (migranti bačeni u arenu) ili su još uvek deca (pa je njihova patnja manja); no, kako budu ulazila u život i deca će bivati „zagađena" okruženjem – to važi za Taru i njenu drugaricu: varanje na ispitu korak je prema opravdavanju „izvrdavanja" pravila (a svaki sledeći korak donosiće teže prekršaje i šansu da se strada od ruke iskusnijih prestupnika). U ljudskoj košnici kojom vlada zakon jačeg a cena života nije previsoka; čak i njegovo oduzimanje ima cenu koju su voljni da plate bogati biznismeni, političari, lica sa estrade. Antički koloseum oživljava u punom sjaju svoje brutalnosti i dekadencije onih koji ga posećuju. Fascinacija borbom na život i smrt, odnosno činom ubijanja drugog bića posmatranim sa sigurnosti tribina, čest je motiv savremene umetnosti kojim se predstavlja sunovrat moderne, nehumane civilizacije lišene bilo kakve empatije kod onih što su u takvim društvima uspešni i bogati. Arena i tribine oko nje mesto su susreta bednika u krpama i onih u svilenim odelima, koje povezuju legije kriminalaca.

            Kako bi efektno ispričao povest o koloseumu, Obrenović se opredelio za polifone-paralelne priče koje se najpre povremeno, tek ovlaš, dotiču sve dok se, kroz niz potraga, zavera i manjih ekscesa, ne spletu u nerazmrsivo klupko koje vratolomno srlja u finale ostavljajući za sobom leševe ubijenih (od kojih su neki najpre bili ubice). Naravno, razrešenje zapleta samo je privremeni predah jer metropola ne staje već nastavlja svoj život donoseći nekim novim ljudima sreću ili propast. Poštujući pravila i postupke savremenog (literarnog i filmskog) trilera pisac kontroliše tenzije i iznenađenja te gradi intrigu koja zaokuplja čitaočevu pažnju nudeći mu uzbudljivu avanturu za kojom, posle sklapanja korica knjige, ostaje gorak ukus prepoznavanja elemenata sopstvenog okruženja.

Karton siti -- strip -- Željko Obrenović -- prikaz -- Deana Malek -- Bookvalna

Pre nego što se prepustim pisanju o grafičkoj noveli sa fotografije iznad, najpre bih želela da ukažem na to da ovaj primerak ne obuhvata svih sedam priča koje se inače nalaze u sastavu regularnog izdanja stripa, već sadrži jednu, uvodnu priču u postapokaliptični svet za koji je scenario napisao Željko Obrenović.

S tim u vezi, osvrt koji sledi tiče se samo prve od sedam priča iz „Karton Sitija".

Uz veoma sugestivne ilustracije koje prate radnju, već i prvi pravougaonici teksta pružaju čitaocima neobičan, postapokaliptični detektivski „vajb", pomalo nalik onom koji je prisutan u filmu „Elysium" sa Metom Dejmonom i Džodi Foster u glavnim ulogama. Samim tim, atmosfera koju sam osetila čitajući „Karton Siti", umnogome nalikuje na distopijsku (mada nažalost možda i realnu) sliku budućnosti, u kojoj se na jedan satiričan način pomeraju ekvatori, vode ratovi i prave ljubičaste krave koje se potom ubijaju.

Iako ratovanje oduvek u sebi nosi sav besmisao i svu uzaludnost međusobnih sukoba, nažalost nije strano da se po njegovom okončanju uvek svaljuje krivica na druge i da se upire prstom u sve osim u sopstveni odraz. Upravo je taj apsurd ratovanja Obrenović uspeo da prenese čitaocima u svega nekoliko pravougaonika na uvodnim stranama stripa.

Svakako su vredne pomena i ilustracije koje idu neverovatno uz čitav scenario, i to ne samo crteži, već i boje, čiji spektar je zagasit, zaglušujuć i donekle podseća na gust oblak dima cigareta iza kojeg se tek ovlaš nazire zelenilo.

Po završetku čitanja „Karton Sitija", poželela sam da pročitam i preostalih šest priča koje potpisuje Željko Obrenović, a što ću sigurno u nekom trenutku i učiniti. Ono što mi je smetalo prilikom čitanja bili su, u nekim trenucima, robotizovani, neprirodni dijalozi između nosilaca radnje, međutim, bez obzira na navedeno, „Karton Siti" sam doživela kao svojevrsnu opomenu, vapaj planete ogrezle u dim, prljavštinu, ljudsku zlobu, ucene i rat.

#bookvalna #bookvalnaoknjigama #knjige #knjigoljupci #citanje #bookstagram #balkanbookstagram #photooftheday #kartonsiti #zeljkoobrenovic #zeljkovitorovic #stripovi #stripovanje #domacistripovi #rat 

Koloseum -- Željko Obrenović -- Sanjaju li androidi radnička prava -- Neverovatni Miki

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- knjiga s najboljim krajem

Knjiga s najboljim krajem! Hvala! Posted @withregram • @biblioteka_terlinga  Dvadeset drugi dan izazova #aprilkrozknjige : Knjiga sa najboljim krajem.

Ovo je jedna od knjiga čiji mi je kraj bio odličan. Savršeno se uklapa, drugačiji je i upečatljiv. Već sam pisala o ovoj knjizi, tako da se neću ponavljati. Moje najiskrenije preporuke.

Meni je ovo jedna od najdražih knjiga domaćih autora i verujte mi da je vredi pročitati.

#bookstore #booklover #bookhoarder #bookaddict #purelove #omiljeneknjige #delfiknjižare #knjigajeuvekumodi #bookstagram #lovemybooks #kamenojezero #kontrast_izdavastvo #kontrast_knjige #vrednoprice #zeljkoobrenovic #književnost #knjigomanija #knjiga #knjigoljupci #knjige #triler #book #bookphotography #booklover #bookstagram #bookstagrambalkan #bookaddict

Željko Obrenović -- Koloseum -- prikaz -- Library of Thrillers -- Kontrast

Žao mi je što sam čitanje ovog romana odužila zbog obaveza, jer sam bila u stanju da ga pročitam u dahu koliko me je mamio tokom čitanja. ,,Koloseum" je za mene jedno pravo osveženje. Ideja je jako originalna. Nisam se toliko družila sa ovim podžanrom trilera, pa mi je ovaj roman baš lepo legao kao nešto nesvakidašnje.

Dopala mi se radnja koju predstavljaju dve paralelne priče likova Tare i Andreja. Jako mi se dopao i sam vrhunac gde se te priče spajaju u jednu, odnosno pronalaze jedna drugu. Ono u čemu sam posebno uživala jesu opisi. Opisi su me raspametili još na samom početku i tako je bilo do kraja. U ovom trileru je imao mesta za njih, pa Željko nikako nije narušio dinamiku. Pošto ja obožavam opise, meni je ovo itekako leglo i oduševilo me. Imala sam osećaj da posmatram svaku moguću scenu. Stil mi je takođe jako legao. Lagano i lepo dočaravanje svega. Dijalozi su odlični, kao i dinamika. Ovaj roman je pokazao surovost, cenu ljudskog života u Srbiji i odgovorio na pitanje može li osveta iskupiti dušu.

Knjiga me je stalno vukla na čitanje i držala me u neizvesnosti. Jako lepo objedinjeno i održano do samog kraja. Ono što mi se takođe jako dopalo je Željkovo odlično Vladanje pravopisom apsolutno svuda. Duže vreme nisam pročitala knjigu koja je ovoliko gramatički i stilski ispravna. Od mene jedno veliko BRAVO.

Hvala Željku na prilici da pročitam njegov roman. Ja sam uživala od početka do kraja i od mene jedna velika preporuka za ,,Koloseum". Nećete roman ispustiti iz ruke.

Da li je Koloseum sakriven u senci Beograda zaista stvaran? Ko stoji iza te ogromne i nimalo naivne mašinerije? Kakve veze sa tim imaju korupcija i migranti? Dokle sežu koreni Koloseuma koji privlači krvoločne moćnike na njegove tribine?

Tara, studentkinja i novinarka koju je privukla ova mračna priča, će sve staviti na kocku samo da dođe do Koloseuma. Andrej, bivši bokser koji se brine o svojoj snaji i bratancu, će iskusiti rđu i očaj pogrebnog Koloseuma. Ipak, neko će sve to pokušati da zakopa u prošlost i ostavi za sobom.
#koloseumroman 

Koloseum -- Željko Obrenović -- Deana Malek -- Bookvalna -- prikaz -- recenzija

Potpuno je očekivano da prva asocijacija na pomen reči „koloseum" mnogima bude ogromni amfiteatar u kom su se održavali brojni spektakli, a pre svega borbe gladijatora – rimskih boraca koji su se borili ili protiv životinja ili jedni protiv drugih. Željko Obrenović je svojim sjajnim stilom pisanja nalik uspešnim holivudskim ostvarenjima pretočio istorijsku paralelu rimske arene u savremeno doba u kom gladijatora u pravom smislu te reči više nema, dok ih prenesenom značenju i te kako ima. Dopalo mi se to što, iako i sama knjiga nosi naslov „Koloseum", akcenat ipak nije u velikoj meri stavljen na tu savremenu arenu koja, uistinu, predstavlja centar razvoja ostatka radnje romana, već je, po mom mišljenju, Obrenović akcentovao svoje likove, dajući im potpunu verodostojnost i živost.

Čitajući prethodni Željkov roman „Kameno jezero", a zatim i „Koloseum", došla sam do zaključka da je za ovog pisca karakteristično to da nijedan njegov glavni književni lik nije ni protagonista ni antagonista. Fascinantna je ta doza umeća da se radnja podjednako obavija oko većeg broja likova, a da istovremeno nijedan od njih nije u svakom trenutku čitaocu odbojan, a ni privlačan. Naime, čim se u čitaocu probudi želja za poistovećivanjem sa datim likom, Obrenović veoma lukavo iznese na podijum onu stranu njegove ličnosti koja jednim potezom ugasi svaku mogućnost za posmatranim poistovećivanjem. U nekoliko navrata sam, čitajući „Koloseum" počinjala da se vezujem za određene likove, da bih isto toliko često prema svima njima osetila veliku odbojnost, pa čak i gnušanje u pogledu njihovih pojedinih postupaka. Takav način karakterizacije likova smatram veoma teškim i generalno zahtevnim zadatkom, budući da i u stvarnom životu nijedan čovek nije karakterno sasvim crn ni sasvim beo – uglavnom je siv, a Željko je baš kao i u „Kamenom jezeru" uspeo da pogodi onu pravu nijansu te boje.

Pored navedenog, važno je napomenuti i to da su Obrenovićevi ženski likovi ne samo sjajno zamišljeni, već i potpuno uverljivo prezentovani, počevši od Une, devojke mastiloplave kose iz romana „Kameno jezero", pa do novinarke Tare iz romana „Koloseum". Obe su na svoj način nosioci radnje, i svaka od njih, osim posedovanja pažnje vredne karakterizacije, predstavlja hrabru, snažnu i stamenu ličnost, koja je pritom potpuno uverljiva – toliko da deluje da u svakom trenutku bilo ko od nas sasvim slučajno može proći pored nje na ulici.

Iako je, dakle, karakterizacija (naročito glavnih) likova odlično sprovedena, imala sam mali problem u pogledu imena i nadimaka sporednih „uloga", budući da sam, zbog njihove brojnosti i zvučne sličnosti na momente gubila nit u pogledu njihove individualnosti. Međutim, do kraja romana uspela sam da u svojim rukama pokupim sve te niti i da ih spojim u jedno klupko koje je zatim u potpunosti zaokružilo celinu ove priče.

Žanrovski, „Koloseum" najviše pripada nekom tipu dinamičnog romana, ali se tu njegova kategorizacija ne završava. Naime, Obrenović je ovim romanom otvorio brojna socijalna, ekonomska i porodična pitanja današnjice, poput korupcije na fakultetima, mladalačke zaljubljenosti, osećaja nepripadanja, iskorišćavanja položaja ugroženih pripadnika manjih grupa, ali i pitanja poput prihvatanja različitosti karaktera i napravljenih izbora u sklopu porodice i dostizanja pravde.

Pored svega navedenog, ne mogu a da ne pomenem i originalnost u pogledu načina na koji Obrenović završava svoje romane, pri čemu kao pandan navedenih specifičnosti uzimam njegove romane "Kameno jezero" i "Koloseum". Naime, na prvi pogled, završnice oba romana deluju prenagljeno i donekle nedorečeno, mada ukoliko se zađe u dublju analizu celovitosti samih priča, u oba slučaja dolazi se do zaključka da su obe u potpunosti završene i suštinski narativno zaokružene.

Dopao mi se i akcenat koji je Obrenović stavio na novinarstvo kao profesiju na koju danas mnogi gledaju sa nipodaštavanjem, da bi je prikazao upravo onako kako bi ona trebalo da izgleda – nimalo jednostavna veština prikupljanja informacija na osnovu sprovedenih istraživanja u cilju prenošenja aktuelnih događaja široj publici. Samim tim, da se vratim na početak ovog teksta, kako je i za rimske arene bilo specifično da imaju brojne posmatrače, tako je i za savremenu arenu u vidu novinskih članaka objavljenih online ili u štampanim izdanjima, ali i književnost, potrebno postojanje publike. Nažalost, kako je sam Koloseum primao do 80.000,00 ljudi koji su željno iščekivali krvavi spektakl, ne čudi da se i danas najveći deo publike okuplja oko sličnih, samo u prenesenom značenju u odnosu na to vreme, gladijatorskih borbi. A pitanje je ima li tu uopšte pobednika.

Koloseum -- Željko Obrenović -- Kontrast -- prikaz -- @a.booklover.jpg

Verujem da za Koloseum (uopšteno) manje-više svi znate. Samo što radnja knjige nije smeštena u Rimu već u glavnom gradu Srbije.
Da li stvarno nelegalne borbe bez pravila postoje i kod nas? Dok se jedni zabavljaju, drugi se bore za život. Barem se tako šuška.

Znate onu "mladost ludost" frazu? Doba kada će čovek uraditi nešto neuobičajeno, nezaboravno, kada je pun znatiželje, istraživačkog duha i pun ambicije. Takva je Tara. Mlada novinarka koja će uraditi sve kako bi otkrila o čemu se radi. Ali da li će ići predaleko i dokle će uopšte stići? Svi znamo koliko novinari vole da njuškaju i da prelaze granice.

Sa druge strane imamo Andreja. Pored Tare, on mi se isto najviše svideo. U pitanju je bokser sa tužnim završetkom karijere. Iako je "grubijan", unutra je kao neko nežno pero, barem sam sama formirala takav utisak. Nastoji da uvek pomogne najbližima, bez da se zapita da li i njemu treba pomoć. Iako ta pomoć nije tražena, on će svejedno dati sve od sebe. Po ovim opisima vidimo da nije samoživ, već skroz suprotno od toga.

Pošto priču posmatramo iz tri ugla, spomenula bih i "mafiju". Da li ti ljudi imaju veze sa Koloseumom ili oni jednostavno vode neke svoje bitke? Da li će im se putevi stvarno ukrstiti ili će se prosto naći na pogrešnom mestu u pogrešno vreme?

Od ove tri skroz različite vrste ljudi će nastati jedna celina, zanimljiva priča.
Radnja mi se dopada, likovi još više. Pisac im je dao odlične karakterne osobine i tu ne dajem nijednu zamerku, sjajno je. Može se reći da je radnja dinamična, svi su u pokretu i stalno se nešto dešava. Dosta tema je pokrenuto i roman uopšte nije monoton.
Kraj je otvorenog tipa i lično bih volela kada bi postojao i nastavak jer sam imala odredjen broj pitanja. Neko voli takve završetke a neko ne. Ja i volim i ne volim. Zanimljivo mi je kada me kraj da kažemo malo pecka, kada mi knjiga ne da mira jer šta-ako-se-ovo-ili-ono-desilo. Takvi romani izazivaju reakcije a to je plus kod mene. Ipak, volela bih da je kraj bio malo potpuniji, sa više rešenih stvari na kraju.

Koloseum -- Željko Obrenović -- martovski izveštaj -- Bookvalna

@bookvalna je ubacila #koloseumroman u svoj MARTOVSKI ČITALAČKI IZVEŠTAJ. Hvala! 😀

💫

Prva objava koju sam ostala dužna jeste lista knjiga koje sam pročitala u martu. Pa, evo ih:

💫

1. "Kapali čaršija", Fuat Sevimaj (knjiga koja je bila pravo osveženje i koja me je više puta nasmejala, imate ceo prikaz na mom profilu. Ocena: 4.5/5)

💫

2. "Beskrajna priča", Mihael Ende (dečji klasik i knjiga za sve generacije i sva vremena, takođe ceo prikaz imate kod mene na profilu. Ocena: 5/5)

💫

3. "Tanušna morska latica", Isabel Aljende (još jedna knjiga koja me je pozitivno iznenadila; prikaz je na mom profilu. Ocena 3.5/5)

💫

4. "Koloseum", Željko Obrenović (akcija u stilu uspešnih holivudskih ostvarenja koja otvara porodična, socijalna i ekonomska pitanja današnjice. Sutra objavljujem detaljan prikaz. Ocena: 4/5)

💫

5. "Noćni tigar", Jangši Ču (egzotična porodično ljubavna drama sa brojnim zanimljivostima o Kini, prikaz očekujte ovih dana. Ocena: 3.5/5)

💫

Titulu knjige marta meseca odnosi "Beskrajna priča". 🖤Kakva je situacija kod vas?

💫

#bookvalna #bookvalnaoknjigama #knjige #knjigoljupci #citanje #bookstagram #balkanbookstagram #photooftheday #zeljkoobrenovic  #kontrast_izdavastvo  #kontrast_knjige

Srpski psiho -- Željko Obrenović -- Aleksandar Ilić -- prikaz -- Hororistični klasičar

Mnogo volim da čitam horore, ali posebna vrsta horora koju obožavam da čitam jeste srpski horor i ovoga puta sam čitala „Srpski psiho". Mogu vam reći da je bilo zanimljivo, zastrašujuće, brutalno i prepuno misterija i pitanja na koja nisam mogla da dam odgovore.

Priča prati neimenovanog junaka iz srpske prestonice, koji postaje serijski ubica, nakon što počinju da mu stižu VHS kasete na kućnu adresu sa uvek istim snimkom i da ga zove nepoznati broj. Ono što je meni bilo fascinantno je to što što čitajući ovu knjigu nikad nisam bila sigurna da li se nešto stvarno dešava ili samo u mašti našeg junaka. Opet odlika pravih horora.

Dopalo mi se to što nema previše likova. Priča drži pažnju. Nema previše krvi, a i kad je bilo, u mojoj glavi se režirao zastrašujući horor film. Par scena je takvo da ćete sigurno želeti da ih pročitate što pre i da se pogledate u ogledalo da proverite da li vam fale neki delovi tela. Dopalo mi se što sam kroz celo čitanje postavljala neka pitanja i to što sam na samo jedno dobila odgovor od pisaca. Za ostalo, razmišljaj čitaoče ili što bi mi Vranjanci rekli: „Dubi na glavu". Knjiga malo više obiluje i eksplicitnim sadržajem (malo više za moj ukus, isrekno), ali s razlogom. Malo su mi smetale vulgarnosti, ali u suštini, to je današnji stil života, pa to i nije neka zamerka. Kraj mi se dopao, jer je u stilu Ejkmana i Lavkrafta. U knjizi ga nema, ali u svojoj glavi, čitaoci će sigurno nastaviti da prave razne scenarije.

I rečenica koja me je kupila je: „Ceo život od naše veze pravi roman Sidni Šeldona".

Velika preporuka za ljubitelje horora, za ljubitelje domaćih pisaca i za one koji vole da se posle pročitane knjige pitaju par dana šta je kraj i da li ga ima.

Koloseum -- Željko Obrenović -- Marija Bukvić

Koloseum se našao u Marijinoj "beloj biblioteci". Hvala! @marijabookwitch!

"#izazovizbiblioteke je u mesecu aprilu u beloj boji 🤍 @mynameissilvija me tagovala i molim je da tamo negde čekira da sam uredno obavila zadatak 😂
Ako je još nekom zanimljivo neka se slobodno igra s nama."

#bookstore #booklover #bookhoarder #bookaddict #purelove #omiljeneknjige #delfiknjižare #knjigajeuvekumodi #bookstagram #bookchallenge #challenge #izazov #lovemybooks #koloseumroman #zeljkoobrenovic

Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Slavica Lukić

Vrlo uzbudljiva priča koja drži pažnju do samog kraja. Sve vreme čitanja stajala sam na stranu čas jednom, čas drugom "ubici mekog srca" pravdajući njihove postupke željom i porivom za sopstvenim opstanakom. Preplitanje kriminala, korupcije sa jedne strane i potrebe za istinom i pravdom sa druge strane prosto nameće pitanje da li svaki cilj opravdava sredstvo? Da li je opravdano "gaziti po mrtvima" da bi postigli nešto što je nama više ili manje bitno u datom momentu? Sjajan prikaz ljudske spremnosti da zarad nekog boljeg sutra radi stvari koje se često kose sa zdravom logikom.

Koloseum je uvek bio simbol gladijatorskih borbi kriminalca koji su hteli da pobegnu od smrtne kazne, ili slobodnih ljudi koji su hteli na taj način da zarade i da se izvuku iz siromaštva. Svako je imao svoj poriv, kao što i Željkovi junaci imaju svoj. Ali evidentno je da, koji god motiv bio da uđemo u svoj lični koloseum, gotovo nikada ne izađemo kao pobednici, iako u tom trenutku možda jesmo. Satisfakcija se nikakva ne dobija, jer kada bolje sagledamo stvar, ništa bolji ne budemo od onih koji nas u tu krvavu priču uvuku.

Svaka čast Željku Obrenoviću na još jednom dobrom romanu i veoma se radujem sledećem... Možda nam otkriješ pitanje šta se desilo sa Kajicom do kraja i da li je Andrej shvatio šta mu je on govorio unutra koloseuma dok ga je "mazio" svojim čeličnim pesnicama? 

( Probudio si "Taru" u meni)

Koloseum -- Željko Obrenović -- recenzija -- Snow_White_Books

@snow__white_books 💬Svi znamo šta je Koloseum. Najveći amfiteatar na svetu, koji je u drevnom Rimu korišćen za borbe gladijatora. Nekada protiv gladnih egzotičnih životinja ( lavova, krokodila, medveda) a nekada između sebe. Na početku, gladijatori su bili osuđeni kriminalci i robovi, žrtvovani zarad zabave aristokratije i naroda. Ukazalo se da je to unosan posao, pa su se i slobodni ljudi prijavljivali zarad slave i novca.
Možda tog vida zabave nema na otvoren način kao u Rimu, ali ne znači da je nestala glad za tim. A ako ima gladi... Zemlja trećeg sveta će obezbediti hranu. A uvek je dovoljno očajnika koji će sve staviti na kocku za koju stotinu evra.
Beograd je osvanuo prekriven grafitima sa natpisom "Naživo-T1- ili smrt" koji ukazuju na ilegalne borbe ljudi. Da li ovakva nadmetanja zaista postoje u Srbiji? Ko ih organizuje? Gde se odvijaju? Pita se studentkinja opčinjena istraživačkim novinarstvom, dok sporni grafiti bivaju prekrečeni brzinom svetlosti.
U ovoj knjizi će svako voditi svoju životnu borbu. Nije ring jedino mesto u kome treba preživeti, bez obzira da li si bivši bokser, novinar, pas, sitni ili krupni kriminalac...
Zaista odlična knjiga o kojoj želim da verujem da je 100% plod mašte @obrenovic_zeljko
(ali se plašim da možda i nije)

#koloseumroman #zeljkoobrenovic

Koloseum u društvu NIN-a

#kontrast_izdavastvo #kontrast_knjige #vrednoprice #koloseumroman #zeljkoobrenovic #književnost #knjigomanija #knjiga #knjigoljupci #knjige #triler #book #bookphotography #booklover #bookstagram #bookstagrambalkan #bookaddict

Nove čitateljke Koloseuma

https://kontrastizdavastvo.rs/knjige/knjiga-koloseum-zeljko-obrenovic-26481

Koloseum -- Željko Obrenović -- čitalački utisci -- Rade Sedlarević

Upravo završio knjigu. Dobra vožnja skroz. Baš brzo ide, i zaista može da se pročita za dan bez opterećenja. Ima taj neki filmski-strip osećaj. Neka mešavina B akcija Žan-Kloda Van Dama, malo Pekimpo i malo vesterna, malo Gomore a sve ovde i utemeljeno u devedesetim. U svakom slučaju, meni leglo baš. Zabavilo me. Preoporučujem dalje. I da. Super su mi te paralele Arkan, Miloševic (kažem, devedesete), a ima i serije Novine. Ma svašta nesto dobro.

Koloseum -- Željko Obrenović -- prikaz -- Monique Paris

Savremena priča u kojoj nema klasičnih dobrih i loših likova. Svaki lik ima svoju "tamu". Vešto ispričana priča o savremenim gladijatorima, o borbi za opstanak u velegradu u 21.veku. Ima li razlike između rimskog i ovog new age Koloseuma?

Prateći priču, vidimo i sazrevanje samog pisca koje se ogleda u kompleksnijem stilu i realističnim junacima. Posebno mi se dopadaju jer su ljudi od krvi i mesa -- živi. Priča je prekinuta (ili se nastavlja) baš na pravom mestu. Nije eksplicitno rečeno ništa, a opet znamo šta sledi. Preporučujem za čitanje!

Najbolji filmovi i serije u 2020.

The Confession Killer

Jedan od luđih dokumentaraca o jednom... serijskom ubici?

Don't Fuck with Cats: Hunting an Internet Killer 

Nezamisliva potera internet zaluđenika za ubicom, isto dokumentarac.

The Devil Next Door

Dokumentarac o suđenju ratnom zločincu, koji to možda i nije. Ili ipak jeste.

Ted Bundy Tapes 

Zavir u glavu jednog od najsvirepijih umova ikada.

Cold War

Color Out of Space 

Gubljenje vremena čak i za najzagriženije lavkraftovce.

Idi i smotri 

Najbolji antiratni film ikad.

Hail Satan 

Fenomenalan dokumentarac o "ravnopravnosti" religija.

Peaky Blinders 5. 

Ide to manje-više kako ide, pa ko voli...

Servant 1. 

Horor serija sa toliko dobrom premisom i atmosferom da se može zažmuriti na pregršt rupa.

Castle Rock 2. 

Dopola sjajno, otpola negledljivo.

Knives Out 

Dopola sjajno, otpola negledljivo.

Uncut Gems

Genijalan film.

Motherless Brooklyn 

Skrnavljenje sjajnog romana.

The Pharmacist 

Izuzetan dokumenatarac koji se ne da prepričati.

I Love You, Now Die

Izuzetan dokumenatarac koji se ne da prepričati.

Becoming Evil: Serial Killers 

Dokumentarni serijal o raznim serijskim ubicama, veoma dobar.

The Most Dangerous Animal of All 

Out of Blue 

Skrnavljenje Ejmisovog sjajnog romana.

The Halloween Tree 

Animirana adaptacija Bredberijeve priče. Simpatično.

Kemper on Kemper: Inside the Mind of Serial Killer 

Odličan dokumentarac o jednom od najneobičnijih i najinteligentnijih seriskih ubica.

The Deuce 3. 

Završila se taman kako treba.

The Outsider 1. 

Genijalan pilot, solidna druga epizoda i onda teški raspad.

The Walking Dead 9. 

Meni se ovo i dalje drži, kao i ranije, uz mnoge uspone i mnoge padove.

Devs 1. 

Možda je pretenciozna, ali je svejedno dobra.

Zero Zero Zero 1.

Putevi kokaina našom planetom.

 

Rocknrolla

Gaj Riči u najboljoj formi.

The Gentlemen

Ni ovde ništa osetno lošiji.

 

Gomorrah 3. 

Izgubio sam interesovanje.

King Arthur: Legend of the Sword 

Jedan od dražih epskih filmova (verovatno sam jedini)

Almost Famous 

Sumnjam da će se ovakvi filmovi nekada snimati o didžejevima.

The Platform 

Previše je alegorija, ali se lepo gleda.

The Plot Against America 1. 

Pristojna adaptacija Rotove fenomenalne knjige.

Better Call Saul 5. 

Drži se Sol.

The Painted Bird 

Dečak luta kroz ratno područje i svi živi ga maltretiraju, a ima i nekoliko omaža domaćim filmovima.

The Sopranos 1, 2, 3, 4. 

Četvrta ili peta repriza serije.

Shirley 

Osrednji film o velikoj spisateljici.

There Are No Fakes 

Neviđeno dobar dokumentarac o originalima i kopijama jednog slikara.

Novine 3. 

Bez greške.

Apocalypse Now

Možda ima samo jednu scenu viška.

 

Black Christmas

Nekad su horori bili dobri. 

The Last Dance 

Za svakog ko je odrastao uz Bulse i Džordana.

The House by the Cemetery 

Nisam preterani ljubitelj italo horora, ali povremeno može da prođe.

Fightworld 1. 

Prosečan dokumentarac o borcima širom sveta.

Kingdom 1. 

Azija + epoha + zombiji.

Spotlight. Breslin and Hamill: Deadline Artists 

Nekad su novinari bili veći pisci od mnogih današnjih pisaca.

Unsolved Mysteries 1. 

Prva epizoda ovog dokumentarnog serijala je izvrsna, ostale i ne baš.

Perry Mason 1. 

Solidna adaptacija, koja je mogla odlučnije da prelomi ka realizmu ili pak palpu.

Waiting for the Barbarians 

Solidna adaptacija, koja se ipak, čini mi se, neće pamtiti.

Candyman 

I dalje dobar.

I'll Be Gone in the Dark 

Potresan dokumentarac o poteri za serijskim ubicom.

Arthur Miller: Writer 

Solidan dokumentarac.

Beware the Slenderman 

Zastrašujući dokumentarac o strahotama interneta i dečje šizofrenije.

Thought Crimes: The Case of the Cannibal Cop 

Naslov sve kaže.

Larry Kramer in Love and Anger 

Dokumentarac o jednom neobičnom tipu i pojavi HIV-a.

Toe Tag Parole: To Live and Die on Yard A 

Solidan dokumentarac.

The French Connection 

Genijalno.

The Player 

Genijalno.

The Exorcist 

Genijalno.

Alone 

Meni se ovo dosta dopalo, malo dijaloga i priča koju već znamo, ali svejedno lepo teče.

The Devil All  the Time 

Kao i u knjizi, smetala mi je prenaglašenost ljudske izopačenosti -- kod svakog. Inače, fin film.

Monsterland 1. 

Skrnavljenje odlične zbirke.

The Phenomenon 

OK dokumentarac o vanzemaljcima.

Arrival 

Na svako novo gledanje sve bolji.

Magnet of Doom

Prosečna adaptacija Simenonove knjige.

The Walking Dead 10. 

Isto kao i prethodnih nekoliko sezona, pa ko voli.

Leap of Faith William Friedkin on The Exorcist

Nezaobilazan dokumentarac za svakog ljubitelja.

Le Cercle Rouge 

Kako samo Francuzi umeju da ćute u ovim krimićima!

Monsieur Hire 

Izuzetna adaptacija Simenonove knjige.

Le Samourai 

Delon, Melvil i Grejem Grin.

The Undoing 1. 

Nešto najgore što je neko napisao za HBO -- ikad.

Tenet

Meni je ovo bilo jako zabavno, iako ništa više.

The Good Lord Bird 1. 

Konačno malo drugačija priča o ropstvu i pobuni.

Spontaneous 

Izuzetan film o tinejdžerima koji spontano eksplodiraju.

Love and Monsters

Od istog autora, takođe izuzetan film.

Yellowstone 3. 

Mačo melodrama koju radije gledam nego pola ostalog programa.

Babylon Berlin 3. 

Osetno slabija od prethodne dve sezone.

Normalni ljudi 1. 

I fenomenalno i osrednje u isto vreme. 

Another Round 

Bez greške.

The Hunt 

Ovaj mu je još bolji.

Najbolji filmovi i serije u 2019.

The Old Man & the Gun 

Suspiria

Leave No Trace 

The Affair 4. 

Uspjeh 1. 

Novine 2. 

Alien: Covenant 

All Watched Over by Machines of Loving Grace 

Body Double 

Escape at Dannemora 1. 

Hostiles

Oliver Twist 

True Romance

Lovecraft: Fear of the Unknown

Edgar Allan Poe: Terror of The Soul

Edgar Allan Poe: Master of the Macabre 

Edgar Allan Poe: Buried Alive

The Man Who Killed Hitler and Then the Bigfoot 

The Man Who Would Be King 

Mandy 

Miami Blues 

Grosse Pointe Blank 

They Live 

Spider-Man: Into the Spider-Verse

The Getaway 1994

After Dark, My Sweet 

The Grifters 

Batman the Dark Knight 

Coup de Torchon 

American Gangster 

Wag the Dog

The Whole Wild World 

Conan the Barbarian 

John Carter 

Nebraska 

The Killers 

The Shootist

The Beguiled

Blood Work 

Mystic River

High Plains Drifter

Bird

The Mule 

Play Misty for Me 

Dragged Across Concrete 

Bone Tomahawk 

It 

True Crime 

Madigan 

Donnybrook

Russian Doll 1. 

White Hunter, Black Heart 

Deadwood 1-2-3. 

True Detective 3. 

Us

Deadwood the Movie 

Treme 1-2-3-4. 

Too Old to Die Young 1. 

Chernobyl 1. 

Destroyer 

Nos4a2 1. 

Južni vetar

Dark 2. 

The Umbrella Academy 1. 

The Boys 1. 

Veronica Mars 4. 

Swamp Thing 1. 

Worlds of Ursula K. Le Guin 

The Handmaid's Tale 3. 

Mindhunter 2. 

Avengers: Endgame 

Midsommar 

Creepshow 1. 

Tales From the Crypt 3, 4, 5, 6. 

El Camino: A Breaking Bad Movie 

Wounds 

Once Upon a Time in Hollywood 

Joker 

Legion 3. 

Parasite 

The Affair 5. 

Doctor Sleep 

Watchmen 1. 

Doom Patrol 1. 

Najbolje knjige u 2020.

 

Goodreads kaže da sam ove godine pročitao 51 knjigu, odnosno 13543 stranice. Što je malo više nego prethodne godine, ali opet i znatno manje nego nekih ranijih godina. Ipak, ovde me najviše raduje to što je na ovom spisku zapravo jako malo knjiga koje mi se nisu dopale ili od kojih sam odustao. Što se mog stvaralaštva tiče, u ovoj godini sam objavio novi roman Koloseum, o kojem više možete pročitati OVDE.

 

ODLIČNE:

The Book Against God

by James Wood

Najveći živi kritičar je usput i odličan pisac, samo što ne piše tako cesto.

 

Babylon

by Yasmina Reza

Zanimljiva knjiga o ljudskoj prirodi i ponašanju u vanrednim okolnostima.

 

Sula

by Toni Morrison

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

Drive Your Plow Over the Bones of the Dead

by Olga Tokarczuk

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

Armadillo

by William Boyd

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

Atonement

by Ian McEwan

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

Seven Gothic Tales

by Isak Dinesen

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

The Child in Time

by Ian McEwan

Zasad, Makjuan bez promašaja.

 

True History of the Kelly Gang

by Peter Carey

Jedan od retkih romana koji je opravdao upotrebu prvog lica.

 

Nalog ili o nadziravanju nadziraca nadziraca: novela u dvadeset cetiri recenice

by Friedrich Dürrenmatt

Da, novela u 24 rečenice. Kao danas da je pisana. Ili u budućnosti.

 

Amsterdam

by Ian McEwan

Toliko je loših puteva kojima bi Makjuanovi romani mogli poći. Ali ne pođu.

 

A Hell of a Woman

by Jim Thompson

Moj omiljeni krimi pisac. Koji je zapravo mnogo više od toga.

 

Pop. 1280 (Crime Masterworks)

by Jim Thompson

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

Winter's Tales

by Isak Dinesen

Bajke. I visoka književnost. Nešto što, očito, polazi za rukom samo aristokratiji.

 

Na Drini ćuprija

Ivo Andric

Nije potreban komentar.

 

A Model World and Other Stories

by Michael Chabon

Iako je poznat kao dugoprugaš, Šejbon je odličan i u kratkoj formi.

 

Red Lights

by Georges Simenon

Još jedan od Simenonovih durs romana i još jedan neverovatan uvid u ljudsku psihu.

 

The Treasure of the Sierra Madre

by B. Traven

Nihilistički je koliko i Simenon.

 

Dirty Snow

by Georges Simenon

Ovo mu je verovatno najpoznatiji roman, a nije ni čudo.

 

The Visit Of The Old Lady

by Friedrich Dürrenmatt

Dramski tekst koji je podjednako komičan i tragičan, i čija je forma, kao i uvek kod Direnmata, savršena.

 

Sacred Hunger

by Barry Unsworth

Nikad ne bih pretpostavio da će prica o brodu koji prevozi robove poći u ovom smeru. Ali jeste.

 

Svet po Garpu

by John Irving

Verovatno najpoznatiji Irvingov roman. Možda mi je za mrvicu manje drag od Tuđih pravila i Ovena Minija, ali je svejedno izuzetan.

 

Mačka / Pismo mome sudiji

by Georges Simenon

2 u 1 i oba izuzetna.

 

The Player

by Michael Tolkin

Na ovom romanu je zasnovan istoimeni Altmanov film. Takođe je izuzetan.

 

Im Brand der Welten: Ivo Andric. Ein europäisches Leben

by Michael Martens

Ne samo što sam saznao puno toga o Andriću već i o svojoj zemlji i istoriji.

 

Tatarska pustinja

Dino Buzzati

Retko ko može da napiše ovako vanvremensku i tragičnu priču u kojoj se zapravo skoro ništa ne dešava.

 

Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke

Lav Tolstoj

 

Books of Blood, Volumes 4-6

by Clive Barker

Iznenađujuće, ali meni su bolje od prve tri knjige.

 

Jedina priča

Julian Barnes

Postavka je poznata, ali razrada neviđeno originalna.

 

Nemirna Godina

Ivo Andrić

Prelepo izdanje u kojem ove priče stoje kao poglavlja u romanu.

 

The Horla and Others: Guy de Maupassant's Best Weird Fiction and Ghost Stories: Tales of Mystery, Murder, Fantasy & Horror

by Guy de Maupassant

Malo je ovakvih majstora kratke priče. Ne znam ni sam koliko puta sam pojedine od njih što pročitao što preslušao kao audio knjige.

 

Dvostruka odšteta

James M. Cain

Uz Tompsona, redak primer krimi pisca koji je prevazišao žanr a nije ga izdao.

 

SKORO PA ODLIČNE:

The Beauty Queen of Leenane and Other Plays

(The Leenane Trilogy)

by Martin McDonagh

Za razliku od ostalih njegovih drama i filmova, ovo je malo slabije.

 

Oliver Twist

by Charles Dickens

Da se ovaj roman pročisti od navijanja i komentarisanja, bio bi u samom vrhu svetske literature.

 

The Good Terrorist

by Doris Lessing

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

The Sundial

by Shirley Jackson

Kao i uvek, svoja i neponovljiva.

 

Restless

by William Boyd

Slabiji od Armadila, ali takođe dobar.

 

Missing Person

by Patrick Modiano

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

The Zebra-Striped Hearse

by Ross Macdonald

Retki su detektivi koji ne piju, ne dobiju batine i ne završe u krevetu s klijentkinjom.

 

Gogol's Wife and Other Stories

by Tommaso Landolfi

Veoma zanimljivo i neobično. Možda čak i previše.

 

The Galton Case

by Ross Macdonald

Zapravo je jedini problem kod Makdonalda što čim pročitam knjigu, sve zaboravim.

 

Die Physiker

by Friedrich Dürrenmatt

Duhovito i originalno.

 

A Good Man in Africa

by William Boyd

Ima ovde jedan motiv koji je toliko dobar da bi samo zbog njega vredelo pročitati knjigu.

 

Der Verdacht

by Friedrich Dürrenmatt

U neku ruku nastavak Zaveta i tek malo slabiji.

 

MOGLO JE BOLJE:

The Yellow Dog

by Georges Simenon

Ovo mi je prvi Megre. I, kako Benvil reče, tačno se vidi kako on lepo krene, a onda se seti da bi trebalo da nešto zaplete i onda to postane manje zanimljivo.

 

I'm the King of the Castle

by Susan Hill

Pročitajte moj prikaz OVDE.

 

The Glass Cell

by Patricia Highsmith

U poređenju s Riplijem, ovo nije tako originalno.

 

Biser

by John Steinbeck

Alegorija i bajka, koja je mogla biti razrađenija.

 

Grieche sucht Griechin

by Friedrich Dürrenmatt

Direnmat je očito u stanju da čak i od vica napravi roman.

 

White Eagles Over Serbia

by Lawrence Durrell

Roman koji je odavno zaslužio da bude preveden makar zbog naslova!

 

SKORO PA GUBLJENJE VREMENA:

Mexican Gothic

by Silvia Moreno-Garcia

Prva trećina je čak i u redu.