Vlast je u Londonu za vreme Tačerove ulazila u napuštene kuće i zalivala betonom WC šolje, kade i slavine, i kidala kablove i cevi, kako bi sprečila ilegalna useljenja. U baš takvu jednu kuću na početku Dobrog teroriste ulaze Alice i Jasper. Ta građevina je zapravo sklonište za pripadnike jedne komunističke ćelije koja pokazuje tendencije da svoje aktivnosti radikalizuje saradnjom sa ozloglašenom IRA-om.
Iako je zgrada predviđena za rušenje, a policija neretko zakuca na vrata kako bi skvotere izbacila napolje, Alice, zahvaljujući svojoj dovitljivosti i prethodnom iskustvu, uspeva da kuću dovede u pristojno stanje i obezbedi joj status priznatog skvota.
O odnosu Alice i Jaspera se u prvoj trećini može spoznati malo toga. Mnogi isprva pomisle da su oni brat i sestra (što nije tačno), zatim da su u vezi (što je, recimo, istina, ali je ta veza čudna jer se Jasper gnuša svakog fizickog kontakta i bliskosti sa Alice i najverovatnije je homoseksualac). Njih dvoje su, svejedno, prethodne četiri godine proveli u kući Alicine majke, iz koje su nedavno otišli nakon žučne svađe. Narušeni odnosi s roditeljima neće sprečiti Alice da već sutradan od njih zatraži novac, ili pak sama uđe u njihove kuće i posluži se, jer buržoazija za to i služi.
Kao što nije lako pisati o holokaustu ili ropstvu a izbeći idealizaciju i samim tim i dvodimenzionalnost žrtava, isto tako je teško pisati o terorizmu jer to niko zdravog razuma ne može podržavati. Međutim, Doris Lesing je uspela da pronađe odgovarajući ugao kako bi izbegla jednostranost. Za početak, ovde je bitna politika, jer za razliku od terorizma borba protiv zlodela kapitalizma bi trebalo da je bliska svakom mislećem biću. A likovi u ovom romanu većim delom knjige zapravo i nisu teroristi. Njihova uverenja su na mestu, a svi oni -- ovu kuću će do polovine romana naseliti brojni najrazličitiji ljudi -- više deluju poput pobunjenih tinejdžera koji se igraju komune nego poput pitomaca ISIS-a ili pak pomenute IRA-e.
Pored toga što likovima ovog dela, uglavnom, srce na pravom mestu, evidentno je da oni previše uživaju u protestima, sukobima s policijom i, uopšte, u pozi buntovnika i revolucionara, dok se njihove akcije svode na skandiranje na protestima i ispisivanje grafita. Međutim, čak i "korisni idioti", kako je to Lenjin formulisao, očito mogu postati izrazito opasni ako su dovoljno uporni. U šta će nas preostale stranice ove knjige uveriti.
Doris Lesing izuzetno prikazuje ljude u svim svojim nijansiranim promenama, kako se maske smenjuju, od facijalnih ekspresija, preko akcenta i samog govora. Ova autorka, takođe, vešto bira šta će izreći a šta će pokazati i čitalac je zbog tog mudrog izbora višestruko nagrađen. Vanredno dobra knjiga o opasnosti dobrih namera.
No comments:
Post a Comment