Verujem da za Koloseum (uopšteno) manje-više svi znate. Samo što radnja knjige nije smeštena u Rimu već u glavnom gradu Srbije.
Da li stvarno nelegalne borbe bez pravila postoje i kod nas? Dok se jedni zabavljaju, drugi se bore za život. Barem se tako šuška.
Znate onu "mladost ludost" frazu? Doba kada će čovek uraditi nešto neuobičajeno, nezaboravno, kada je pun znatiželje, istraživačkog duha i pun ambicije. Takva je Tara. Mlada novinarka koja će uraditi sve kako bi otkrila o čemu se radi. Ali da li će ići predaleko i dokle će uopšte stići? Svi znamo koliko novinari vole da njuškaju i da prelaze granice.
Sa druge strane imamo Andreja. Pored Tare, on mi se isto najviše svideo. U pitanju je bokser sa tužnim završetkom karijere. Iako je "grubijan", unutra je kao neko nežno pero, barem sam sama formirala takav utisak. Nastoji da uvek pomogne najbližima, bez da se zapita da li i njemu treba pomoć. Iako ta pomoć nije tražena, on će svejedno dati sve od sebe. Po ovim opisima vidimo da nije samoživ, već skroz suprotno od toga.
Pošto priču posmatramo iz tri ugla, spomenula bih i "mafiju". Da li ti ljudi imaju veze sa Koloseumom ili oni jednostavno vode neke svoje bitke? Da li će im se putevi stvarno ukrstiti ili će se prosto naći na pogrešnom mestu u pogrešno vreme?
Od ove tri skroz različite vrste ljudi će nastati jedna celina, zanimljiva priča.
Radnja mi se dopada, likovi još više. Pisac im je dao odlične karakterne osobine i tu ne dajem nijednu zamerku, sjajno je. Može se reći da je radnja dinamična, svi su u pokretu i stalno se nešto dešava. Dosta tema je pokrenuto i roman uopšte nije monoton.
Kraj je otvorenog tipa i lično bih volela kada bi postojao i nastavak jer sam imala odredjen broj pitanja. Neko voli takve završetke a neko ne. Ja i volim i ne volim. Zanimljivo mi je kada me kraj da kažemo malo pecka, kada mi knjiga ne da mira jer šta-ako-se-ovo-ili-ono-desilo. Takvi romani izazivaju reakcije a to je plus kod mene. Ipak, volela bih da je kraj bio malo potpuniji, sa više rešenih stvari na kraju.
Da li stvarno nelegalne borbe bez pravila postoje i kod nas? Dok se jedni zabavljaju, drugi se bore za život. Barem se tako šuška.
Znate onu "mladost ludost" frazu? Doba kada će čovek uraditi nešto neuobičajeno, nezaboravno, kada je pun znatiželje, istraživačkog duha i pun ambicije. Takva je Tara. Mlada novinarka koja će uraditi sve kako bi otkrila o čemu se radi. Ali da li će ići predaleko i dokle će uopšte stići? Svi znamo koliko novinari vole da njuškaju i da prelaze granice.
Sa druge strane imamo Andreja. Pored Tare, on mi se isto najviše svideo. U pitanju je bokser sa tužnim završetkom karijere. Iako je "grubijan", unutra je kao neko nežno pero, barem sam sama formirala takav utisak. Nastoji da uvek pomogne najbližima, bez da se zapita da li i njemu treba pomoć. Iako ta pomoć nije tražena, on će svejedno dati sve od sebe. Po ovim opisima vidimo da nije samoživ, već skroz suprotno od toga.
Pošto priču posmatramo iz tri ugla, spomenula bih i "mafiju". Da li ti ljudi imaju veze sa Koloseumom ili oni jednostavno vode neke svoje bitke? Da li će im se putevi stvarno ukrstiti ili će se prosto naći na pogrešnom mestu u pogrešno vreme?
Od ove tri skroz različite vrste ljudi će nastati jedna celina, zanimljiva priča.
Radnja mi se dopada, likovi još više. Pisac im je dao odlične karakterne osobine i tu ne dajem nijednu zamerku, sjajno je. Može se reći da je radnja dinamična, svi su u pokretu i stalno se nešto dešava. Dosta tema je pokrenuto i roman uopšte nije monoton.
Kraj je otvorenog tipa i lično bih volela kada bi postojao i nastavak jer sam imala odredjen broj pitanja. Neko voli takve završetke a neko ne. Ja i volim i ne volim. Zanimljivo mi je kada me kraj da kažemo malo pecka, kada mi knjiga ne da mira jer šta-ako-se-ovo-ili-ono-desilo. Takvi romani izazivaju reakcije a to je plus kod mene. Ipak, volela bih da je kraj bio malo potpuniji, sa više rešenih stvari na kraju.
No comments:
Post a Comment