Wednesday, December 28, 2011

Najbolje knjige u 2011.


Svaki put kad krenem da sastavljam listu najbolje knjige u toj i toj godini, znam da sam nešto zaboravio i to verovatno nešto što ne bi smelo da se zaboravi. Ali, tako mu je to. Sve pobrojane knjige su dobre. Najbolje knjige, zapravo. Od svih knjiga koje sam pročitao ove godine, samo nekolicina nije ušla na spisak, jer nisu toliko dobre. Ali, kod ovih nećete pogrešiti. Samo napred. Ako vam se lista dopadne, bacite pogled i na Najbolje knjige u 2010. i Najbolje knjige u 2008.

Čarli Hjuston: Sleepless
O ovom sjajnom romanu sam već pisao.

Čarli Hjuston: The Shotgun Rule
Kažu kao Stand by Me samo sa pištoljima. Jako dobro.

Čarli Hjuston: The Mystic Arts of Erasing All Signs of Death
Ima Polanika koliko hoćeš, ali bolje. Krimić sa sjajnim dijalozima – kao i uvek kod Hjustona – i ljudima koji, ehm... čiste.

Dejvid Mičel: Cloud Atlas
Već sam pisao. A uskoro će i film. Obavezno.

Dženifer Egan: A Visit From the Goon Squad
Napred-nazad pripovedanje. Ulančane priče ili razbijeni roman. Prepuno emocija.

Dvejn Svirzinski: Expiration Date
Već sam pisao.

J. G. Balard: Miracles of Life
Mnogi bi ubili da im je proza zanimljiva koliko Balardova biografija (ili možda ne bi?). Sjajno. Čak i za one koji ne vole Balarda. Ako takvih uopšte ima.

Ričard Morgan: Black Man
Morganova proza meni neverovatno leži. Ova knjiga posebno. SF plus noar. Savršeno. Zanimljivo, a puno zapitanosti kuda vodi ovaj svet.

Kormak Makarti: Child of God
Nije baš kao Put ili No Country, ali je dobra. Šteta što nije duža. Čak i duplo.

Džonatan Frenzen: Freedom
Može da se uporedi sa Eganovom. Preispitivanje i lutanje. I greške, naravno. Kritika društva, takođe.

Čarli Hjuston: Already Dead
Sve što Hjuston napiše, meni odgovara. Pa čak i kad piše o vampiru detektivu. Sjajna knjiga. Nikako da pročitam i dva nastavka.

Kejt Etkinson: When Will There Be Good News
Zanimljivo pripovedanje koje možda nije najpogodnije za roman. Ili ovakav roman. A opet, kao da nije moglo drugačije. Krimić koji to i jeste i nije.

Nil Stivenson: Reamde
Tu i tamo. Čas je genijalno, čas i nije. A ooogromno je. Mislim da s više isplati pročitati Cryptonomicon koji sam odložio zbog presitnog fonta.

Dag Dorst: Alive in Necropolis
Već sam pisao. Fenomenalna knjiga.

Džefri Judženidis: The Virgin Suicides
Kniga koja se bavi fenomenom samoubistva i to samoubistva kao porodične, ehm... tradicije. Odličan mejnstrim.

Megan Abot: The End of Everything
Na neki način liči na The Virgin Suicides, ali samo donekle. Odrastanje i shvatanje da neke stvari nepovratno nestaju. A one su jako bitne.

Dejvid Šou: Gun Work
Jeste palp i pisano je za palp izdavača, ali palp kakav valja. Sa meksičkim rvačima, otmicama i osvetom.

Dag Dorst: The Surf Guru
Nije baš kao Alive in Necropolis, ipak je ovo zbirka priča, ali nekoliko priča je sasvim na mestu.

Stiven King: IT
Savršenstvo. Pripovedanje kakvo drugi pisci mogu samo da sanjaju plus isti takvi likovi. Bravo!

Tim Pauers: Gozba kod Devijanta/ Na čudnijim plimama
Već sam pisao.

Tim Pauers: Three Days to Never
Kao i uvek kod Pauersa, neke stvari su toliko genijalne da vam je žao što ih vi niste smislile, ali u nekom momentu kao da se sve raspadne.

Majkl Korita: So Cold the River
Liči na Strauba. Likovi su OK, pisanje isto. Više obećava nego što isporučuje, ali nije protraćeno vreme.

Dvejn Svirzinski: Secret Dead Men
Svirzijev prvenac, palp-krimć sa fantastikom. Kao strip.

Roberto Bolanjo: 2666
Već sam pisao.


No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...