Pošto mi se onomad poprilično dopala Beloved, uzeh da čitam Sulu i već posle nekoliko desetina stranica mogao sam da potvrdim da je Toni zbilja ozbiljan pisac. Najpre, ponovo sam ustanovio da ovo nije osvetnička literatura uperena protiv belaca. Ona piše o crncima i njihovim problemima, za šta su, naravno, mahom krivi belci, ali belaca ovde ima jako malo tako da to nije na prvom mestu, a što je još važnije, nema popovanja. Takođe, crnci su daleko od idealizovanih. Ljudi su kao i svi drugi. Često spremni da naude jedni drugima. Dve odrasle osobe su žive spaljene, a jedan dečak utopljen. Naročito je tragično što te smrti dolaze niotkuda i često je potrebno vratiti se nekoliko pasusa za slučaj da se nešto nije propustilo (nije), takođe se nakon toga tome ne pridaje veliki značaj jer smrt je nešto svakodnevno i uobičajeno, čak i tako ekstremno nasilna.
Porodična saga se zatim lagano pretvara u priču o dve drugarice, sledi desetogodišnji jaz tokom kojeg se Sula školuje, a Nel udaje i rađa decu. Nakon Sulinog povratka sve se promenilo. Ona nosi u sebi nešto drugačije, gotovo demonsko, zbog čega je se čitav grad plaši. Nije slučajno što od rođenja ima i beleg na licu. Ubrzo ona počinje da otima tuđe muževe zbog čega je žene dvostruko mrze jer muškarce odbacuje brzo kao da ništa nisu ni vredeli.
Ovakva priprema terena se iznenada urušava u nešto sto u prvi mah deluje kao melodramatičnost i gotovo prometejska kazna odvažne i drugačije žene. Međutim, na sreću, Toni nije ovde izgubila dah. Sledi gotovo trilerski obrt u kojem se sve izvrće naopačke. Čak i ključna pitanja: ko je zapravo dobar, a ko zao?
Toni piše u trećem licu, prelazeći s jednog na drugog fokalizatora u hodu, bez neke simetrije, ali budući da je u pitanju porodična saga, gde se dani i godine sumiraju i gde ima jako malo dijaloga, takav pristup deluje posve prirodno i odgovarajuće. Zanimljivo je i to što ova knjiga nije previše obimna, a opet se ne stiče taj utisak i to ne u smislu da je dosadna i spora već da na dikensovski način oživljava likove i prostor.
No comments:
Post a Comment