Korto Malteze

Korto Malteze je poslednji romantičarski junak, moreplovac, lutalica, istodobno i plemenita duša i antiheroj.

Hugo Prat je mnogo od svog neizmernog znanja i iskustva utkao u ovaj lik koji, kako kaže Umberto Eko u predgovoru, čak i liči na njega. Odnosno sa godinama je sve više počinjao da liči na njega.

Priče su prepune pustolovina, potraga za blagom, upadanja i uplitanja u razne ratne sukobe, koincidencija -- očito, namernih -- je koliko i u kakvom pikarskom romanu.

Upoznajte se, ako već niste, sa ovim svojim novim prijateljem koji će vas rado povesti u neku novu avanturu.

Željko Obrenović Kameno jezero, citat

Šta mislite o autobigrafskim romanima i da li oni imaju pravo da se zovu romanima?

Mnogima će smesta u glavi odzvoniti -- Bukovski. Ali da li je i Konrad imao isti iako neizmerno literarniji pristup?

Večita je polemika da li i koliko autor sebe treba da unese u književno delo. Verovatno i jedni i drugi ekstremisti greše jer s jedne strane književnost nije bez razloga fikcija, a sa druge sve što autor piše,  bilo to lično proživljeno ili ne, svakako se opet na neki način prelama kroz njega i njegovo iskustvo, i životno i čitalačko.

Zacelo je mnogo dela gde je teško razdvojiti pisca od naratora, neka su uspešnija od drugih, ali samo pravi majstori su uspevali da izvedu onaj vrhunski trik: da čitalac za sve što je izmišljeno pomisli da je stvarno i obrnuto.

Ja sam se ovim očekivanjima svesno poigrao u Kamenom jezeru na neki metanarativni način i mnogi su mi čitaoci rekli da veruju da je u njemu jako puno autobiografskog dok ja ne bih rekao da ga je više nego u bilo čemu drugome što sam ikada napisao. Svakako je bilo zanimljivo igrati na tu kartu i svesno manipulisati logičnim očekivanjima. 

Kipling Tales of Horror and Fantasy

Nil Gejmen je pisao predgovor, Stiv Džons pogovor, a između je 800 strana fenomenalnih priča. Između ostalog, tu je Čovek koji je hteo da bude kralj, po kojoj je snimljen istoimeni film Džona Hjustona, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Ne očekujte Knjigu o džungli, ovde će vam se predstaviti jedan potpuno drugačiji Kipling. Čak i one priče, nastale u kanonu viktorijanskog slova, osvežene su makar poentom. Prava poslastica za svakog ljubitelja kratke forme i svakako knjiga koju vredi imati i često jos se vraćati.

Džim Krejs Dar kamena

Džim Krejs piše drugačije od svih. Stil mu je prvoklasan a opet rečenica nikad prekomplikovana. Teme su takođe nesvakidašnje, od prave priče o Isusu, u Karantinu, preko izmišljenih kontinenata, do kamenog doba u Daru kamena. Nijedna od njih ne prelazi 200 strana, čak ni potonja, koju sam nedavno pročitao. Jedino što bih mogao zameriti toj bitnoj priči o susretu prošlosti (kamenog doba) sa onim što dolazi (bronzano doba) je isuviše moderno pisanje za jednu tako drevno priču. Ali to je verovatno samo moj stav o tome kako bi je trebalo obraditi. Uverite se sami koliko se ništa nije promenilo i koliko nam je i danas blizak a mrzak susret s promenama.

Filip K. Dik Valis

I pored toga što se u ovom romanu Dik često poziva na raznorazne prethodnike, on piše kao da niko pre njega nije postojao i kao da upravo sam izmišlja pisanje. Valis je i roman, i rasprava s velikim religijama, i uspostavljanje sopstvene religije. Valis je i autobigrafija, makar nekim svojim delom, jer u nju prodiru lični delovi, u prvom licu, a Dik neretko komentariše ili citira i svoja dela. Sveukupno ovo je neizrecivo bitan roman (ako je roman) i čitati ga je prevashodno zbunjujuće koliko i opčinjavajuće iskustvo.

Kameno jezero -- Željko Obrenović -- prikaz -- Popaj -- Goodreads

Roman nema praznog hoda, nema nijedne suvišne rečenice, suvišnog opisa. Sve je odlično ukomponovano. Svi likovi su detaljno i pažljivo oblikovani. Dijalozi su potpuno realni i odgovaraju likovima koji ih vode. Priča je uzbudljiva i nepredvidljiva do samog kraja. 

Od prve stranice čitalac upada u priču, u njenu čudovišnu atmosferu i ostaje u njoj do kraja. To je ono što je mene u startu kupilo. Na momente sam se smejao, na momente ježio, na momente jedio prepoznajući našu svakodnevnicu. Uživao sam do samog kraja koji je začas doleteo. 

Iznad svega, bilo mi je iznenađujuće da je roman napisao domaći autor, i to tako mlad. Izvrsno delo. U rangu sa najboljim svetskim delima toga žanra.

Kameno jezero – Željko Obrenović – recenzija – Ana Zlatkov – Delfi kutak

Danas imamo toliko različitih pisaca i žanrova da se može naći roman za svačiji ukus. Meni se to baš i ne dopada jer tako strada kvalitet. A i nisam ljubitelj svih žanrova i moram priznati da trilere ne volim. Knjigu sam kupila na osnovu prikaza u Delfi kutku i... otkrila blago.

Kameno jezero me je oduševilo. Ne samo zato što je napisano tako promišljeno, pametno i kreativno, već zato što nas uvuče u priču gotovo neprimetno i zavodi svakom sledećom stranom i neobičnom atmosferom. Od prve strane sam bila tamo.

Autor je vrstan pisac i veoma maštovit, a njegovo građenje priče je vrhunsko. Iščekivanja čitaoca su sve veća i zaplet se komplikuje na takav način da nije providan i predvidljiv. Do samog kraja niste načisto šta se sve dešava i drži vam pažnju, pa imamo onu situaciju koju svi volimo, ali je nemamo tako često pa je vrednija – kada želite da znate šta se sve desilo ali ne i da se priča završi.

Meni se čini da mi ovde imamo pisca svestskog kalibra koji zaslužuje OGROMNU reklamu u svim našim medijima, knjižarama i preporuku da se što više kupuje i poklanja.

Željko Obrenović, hvala ti što si tako dobar pisac i što postavljaš i pomeraš standarde visoko. Ti naravno znaš cenu toga. Oni koji možda i ne znaju mogu deo odgovora, pored sjajnog zapleta u urušenoj i moralno osakaćenoj zemlji, naći u Kamenom jezeru.