NAJBOLJE SERIJE U 2010.

SKINS: Znam da bi matorci voleli da su klinci kao u domaćoj seriji Priđi bliže, ali to je daleko od istine koliko i kvalitet britanske serije od domaćeg pokušaja. Droga, alkohol, tinejdžeri, autodestruktivnost.

MISFITS: Ako je Spaced bio engleski odgovor na Prijatelje, onda je Misfits odgovor na Heroes. Vrh scenarističkog posla i nešto što je lako moglo da izađe iz pera (ili tastature) Marka Milara. Problematični klinci na društveno-korisnom radu. I onda...

SHERLOCK: Stiven Mofat nas je podsetio zašto smo toliko voleli serije sa Ostrva. Njegovu modernu viziju Šerloka Holmsa odgledao sam više od bilo čega u poslednje vreme.

DOCTOR WHO: Ponovo Mofat. Priznajem da mi je Šerlok za nijansu draži, ali The Doctor nimalo ne zaostaje. Kakve ideje! I nema veze sa onim drugim doktorom. A ni sa bolnicama.

WALLANDER: Krimići u epizodama od sat i po. Čini mi se da su mogli da ih spakuju i u pola tog vremena i da bi za toliko bili bolji. Kenet Brana nosi seriju.

THE WALKING DEAD: I dalje redovno čitam strip, mada teško da ću Kirkmana ubrojati među omiljene scenariste. Serija? Uh, moglo je bolje. Kao da veliki Darabont gubi kompas. Ili izazov nije shvatio previše ozbiljno.

BREAKING BAD: Nešto najbolje iz Amerike. Dlanovi se znoje kao dok je išao Shield. Profesor hemije sazna da umire od raka i želi da obezbedi porodicu. Kristal met, da.

LIP SERVICE: U posledje vreme su preterali sa muškim gej likovima na TV-u i na platnu, sad nam nude lezbejke. Drama koja nije na nivou Six Feet Under, ali je vredna gledanja. Ponovo Britanija.

TERRIERS: Kažu da su im naziv serije i plakat došli glave (serije je ukinuta). Šteta, pristojan noar.

NAJBOLJI FILMOVI U 2010.

Edge of Darkness: Serija mi je bila draga, ali mi je film možda i draži. Mel Gibson, kako rekoše u South Parku, još jednom pokazuje da ume da konstruiše priču. Posebno su mi dragi filmovi koje on ne piše i ne režira, ali su očigledno pod njegovom kontrolom.

Red: Po stripu Vorena Elisa. Neodoljivo podseća na Burn After Reading braće Koen. Odlična zabava sa penzionisanim CIA agentima.

Kick-Ass: Po stripu Marka Milara. Strip je nešto najzabavnije u dugo dugo vremena. A film ni malo ne zaostaje. Kako superheroj izgleda u stvarnom životu i šta ga sve čeka?

Scott Pilgrim Vs The World: Po stripu Brajana Li O’Malija. Već sam pisao o tome.

The Crazies: Osveženje u podžanru zombi-horora.

Winter's Bone: Odličan noar smešten u redneck ambijent. Plus, protagonist je devojčica. Što je za noar sve samo ne tipično.

Inception: Mene je Inception kupio onim delovima kojima se retko ko bavio a to su lične priče, a pao mi je na onom nivou koji svi potenciraju – ideji.

The Social Network: Ko bi rekao da film o fejsbuku može da bude toliko dobar? Istina je da liči na TV-film, ali skript Erona Sorkina je masterpis i film vredi gledati ako ništa zbog sjajnih dijaloga.

Black Swan: već sam pisao.

I Saw the Devil: Sjajan osvetnički film koji menja značenje pojma osvetnički film. Morate da vidite da biste znali o čemu pričam.

The American: Džordž Kluni u filmu koji kao da je izgrađen na temeljima odličnog In Bruges. Drama maskirana u... triler?

True Grit: Koeni rimejkuju kaubojac za koji je Džon Vejn dobio oskara. Sjajan film bez kog se ipak moglo. Mislim da je vreme da konačno ekranizuju Šejbona kao što su i najavili.

Dream Home: već sam pisao.

Machete: već sam pisao.

NAJBOLJE KNJIGE U 2010.

1.     Džo Hil – Horns: Džo Hil se pokazao kao dostojan naslednik svog oca (Stivena Kinga) i dao nam jednu na prvi pogled palp ideju, a zapravo ozbiljnu studiju karaktera.

2.     Ijan Mekdonald – Brasyl: Mekdonald je Kormak Makarti SF-a. Brazil je obavezno štivo.

3.     Čajna Mjevil – Kraken: Prepuno neeeeverovatnih ideja, ali moglo je i mnooogo kraće.

4.     Li Čajld – Visitor

5.     Li Čajd – Without Fail

6.     Li Čajld – The Enemy: Ova mu je najbolja. Li Čajldu fali malo duše i topline, ali su mu zapleti – savršeni. Mnogo može da se nauči od majstora.

7.     Džilijen Flin – Dark Places: Jedna od mojih omiljenih knjiga ove godine. Džilijen Flin je autor na kog možemo da računamo.

8.     Tom Pičirili – Shadow Season: Lepo napisana proza koja je mogla biti malo usmerenija. Ali ako ništa, pripovedanje iz vizure slepog čoveka je dovoljno zanimljivo da se ovaj roman pročita.

9.     Oto Oltvanji – Kičma noći: Najbolji domaći roman. Već sam pisao o tome.

10.  Vilijem Gibson – Pattern Recognition: Stari zmaj uči nove trikove. Obavezno. SF je postao stvarnost.

11.  Bret Iston Elis – Imperial Bedrooms: Pisao ovde.

12.  Ričard Morgan – Altered Carbon: Najbolji novi pisac SF-a. Jako mi prija Morganova proza.

13.  Džastin Kronin – The Passage: Verovatno najbolji roman godine. Mislim da ću mu se vraćati i vraćati. Jedva čekam nastavke.

14.  Ijan Mekdonald – The Dervish House: U nekim aspektima verovatno i bolja od odličnog Brazila.

15.  Rju Murakami – Audition: Knjiga po kojoj je Takaši Mike snimio kultni film. Podseća na skraćenog skraćenog Stivena Kinga.

16.  Harlan Koben – Hold Tight: Koben je autor kog slobodno mogu da uzmem kad ne znam šta bih drugo. Ima dovoljno topline koja fali Čajldu, a zapleti nisu ništa slabiji.

17.  Ričard Morgan – The Steel Remains: Ovo je blago razočaranje. Morgan piše fentezi-noar? Delovalo je obećavajuće.

18.  Darko Tuševljaković – Senka naše želje: Sjajan prvenac. Darko, čekamo novi roman.

19.  Darko Macan – Dlakovuk: Bafi kod komšija. Macan je car!

20.  Džejms Elroj – The Hilliker Curse: Elrojeva biografija skoncentrisana na žene. Iako nezaobilazno štivo za Elrojeve fanove, gotovo da ne nudi ništa što svaki pravi fan već ne zna.

21.  Don Vinslou – The Winter of Frankie Machine: Ovo je negde kao Li Čajld sa pola duše. Počinje po najgorem klišeu, pa se razvija, ali ne isporučuje baš koliko sam se nadao.

22.  Čajna Mjevil – The City & The City: Ovo mora da ide u školsku lektiru. Savršenstvo.