Željko Obrenović -- Kameno jezero -- Dnevnik -- recenzija

Ilija Bakić je za Dnevnik napisao ovaj sjajni prikaz romana. Bacite pogled.

Ilija Bakić - Prikaz romana „Kameno jezero“ Željka Obrenovića; izdavač „Kontrast izdavaštvo“ 2016.

KRIMIĆ UTEMELJEN U LOKALNOM MILJEU

           

            Žanrovska proza (fantastična, avanturistička, vestern, krimi, ljubavna...) oduvek je izazivala šarolike - mada generalno negativne - reakcije akademske stručne javnosti, u rasponu od potpunog prezrenja, formulisanog terminima šund ili paraliteratura, do zaziranja i manje ili veće uzdržanosti prema njenim dometima. Razlozi postojanja takvih stavova svakako su, pre svega, u širokoj popularnosti ovakvog štiva koja je rezultirala njegovom masovnom proizvodnjom po određenim šablonima. Ako se, međutim, zanemari ova „mana“ ostaju prigovori vezani za stilsku rudimentarnost i jednostrano građenje priče koje je u funkciji zapleta-akcije (što ide do pojednostavljenja pa i vulgarizacije realiteta i likova). Ipak, unutrašnji razvoj žanrova uzrokovao je promene u stavu kritičara: fantastike i krimići su krenuli ambicioznijim stazama, vesterni generalno više nisu široko traženi... Nakon „tvrdo kuvanog krimića“ ovaj žanr je potvrdio svoje umetničke potencijale koje su, u drugoj polovini XX veka, koristili mnogi pisci (naravno, i dalje postoji široka konfekcijska ponuda ovih sadržaja) postižući zaista umetnički vredne rezultate; usto, brojni su pisci „glavnog literarnog toka“ koristili matricu krimića u svojim delima - setimo se, primera radi, „Imena ruže“ Umberta Eka. I na ovdašnjim prostorima mogu se zapaziti slična dešavanja na tereni krimi žanra, mada, na žalost, sporadično. Otuda svako delo ovakvih usmerenja i ambicija privlači pojačanu pažnju znatiželjnih čitalaca; takav je slučaj i sa romanom „Kameno jezero“ Željka Obrenovića (1982) u izdanju „Kontrast izdavaštvo“ iz 2016. godine. Obrenović je interes čitalaca i šire javnosti pobudio romanom „Srpski psiho“ (sa Aleksandrom Ilićem 2007.g.) kao i romanom „Talog“ iz 2012.g. Uz brojne kratke proze i kritičke tekstove Obrenović je scenarista i strip albuma „Karton siti“ („Modesty comics“, 2016.).

„Kameno jezero“ se može posmatrati kao nova stepenica u Obrenovićevom bavljenju žanrovskim matricama odnosno u poigravanju sa njima. U romanu ima elemenata krimića - nerešenih i zataškanih ubistava i mučenja kao i mutnih rabota vezanih za biznis - sa pripadajućim tenzija i sa epizodama punim nasilja. No, uz te žanrovski prepoznatljive odrednice koje će, kao prateće pripovedne linije, dopunjavati romantična emotivna veza odnosno živopisno mesto dešavanja (izdvojena kućica na obali jezera koga prati zloslutna priča) autor zalazi i u oblasti koje nisu čisto žanrovske: nenametljivo ali efektno slikanje raspada seoskih zajednica u kontekstu opšteg siromaštva koje je posledica ratova na ovim prostorima vođenih 1990-tih odnosno bavljenje specifičnim ekskluzivnim zabranom savremenog sveta kakav je fenomen tzv B filmova koji konstantno balansiraju između ograničenih sredstava za proizvodnju-snimanje i potrebe da se proizvod prodaje (što znači da se šabloni u stvaranju filma maksimalno poštuju) odnosno između profila njegovih zvezda i ponekog odmaka od očekivanog. Konačno, roman precizno analizira odnos pisca kako prema sebi tako i prema publici. Naime, protagonista osnovne priče je mladi pisac koji je, posle početnih uspeha (romanima sa autobiografskim elementima) i jednog problematičnog fikcijskog romana koji nije naišao na širi odjek, na svojevrsnoj prekretnici: mora da odluči da li će pisati ono što se prodaje ili ono za šta on veruje da je dobra literatura. Svaki od mogućih pravaca ima svoje prednosti ali i mane. U toj čas tihoj čas burnoj borbi sa sopstvenim demonima pisac prihvata ponudu da napiše scenario za novi film zvezde B filmova Karla Langana. Ono što je trebala biti vežba iz pisanja scenarija prerasta u projekat u koji pisac unosi mnogo strasti pa mu izuzetno teško pada saznanje da neće biti potpisan kao scenarsta jer je, u stvari, „pisac iz senke“ dakle nevidljivi najamnik. Nemirenje sa principima na kojima počiva i funkcioniše filmski biznis (ali i ostali biznisi iz oblasti široke zabave) način je da se mladi pisac odredi prema sebi, svom talentu i, konačno, svojoj budućnosti. Mada bi, nesporno, ukoliko prihvati modele poslovanja, bio uspešan u svetu B filmova pisac, ipak, sebe vidi u drugačijem svetlu i spreman je da prihvati konsekvence ove svoje odluke. I kao što „odrasta i sazreva“ u svojoj primarnoj ulozi, pisac stasava i u svetu realnih životnih pretnji i opasnosti. Uspevši (istina nešto sporije jer nije aktivan učesnik u realnosti) da razluči mračnu istinu male zajednice u koju je zadesno stigao on staje pred ubicu (koji je proizvod konformističkog odbijanja sela da prizna svoju krivicu i iskaje greh) i spreman je za konačni obračun... Mada završna scena romana ostaje otvorena čini se da dileme o pobedniku dvoboja nema.

            Obrenović roman ispisuje u kratkim poglavljima uz pažljivo doziranje informacija koje unosi u priču a koje ne opterećuju tekuća dešavanja. Višestruki zapleti razvijaju se nesmetano, ne „guše“ jedni druge već povećavaju neizvesnost kao bitan kvalitet zapleta u krimiću. U konačnom sagledavanju, „Kameno jezero“ je uzbudljiva knjiga, sa intrigantnom misterijom i jasnim, uverljivim utemeljenjem u lokalnom miljeu i kao takva zaslužuje punu čitalačku pažnju.

            Ilija Bakić

Danas -- čitam-slušam-gledam -- Željko Obrenović

U današnjem broju Danasa dao sam svoj doprinos rubrici čitam-slušam-gledam.

ČITAM 

Roman Freedomland Ričarda Prajsa, koji je verovatno najpoznatiji kao scenarista serija The Wire i Kobna noć. Iako se on uglavnom bavi krimi miljeom, njegova proza nadilazi matrice žanra i ja ga smatram za savremenog Dikensa. Niko ne piše bolje dijaloge od njega i ne poznaje tako dobro besmislenost policijske birokratije.

SLUŠAM 

Leprous i Tesseract, bendove proistekle iz Toolove škole alternative, koji su progresivni i tehnički složeni, ali su im pesme upakovane u savremene aranžmane koji pesmu stavljaju na prvo mesto, tako da to ne iritira slušaoca nezainteresovanog za virtuoznost.

GLEDAM 

Seriju Taboo. Tom Hardi je trenutno najzanimljivi holivudski glumac, a činjenica da se nakon sjajne epizode u Peaky Blindersima odvažio za glavnu rolu na malima ekranima samo ga čini interesantnijim. Serija uspešno spaja Grofa Monte Krista, Ostrvo sa blagom i estetiku Hamerovih filmova. 

Karton siti -- Politika -- Kuća Đure Jakšića

Strip album Karton siti predstavljen je 10.10.2016. u 19 h u Kući Đure Jakšića.

Željko Obrenović: Napred (intervju)

U novom broju valjevskog Napreda izašao je intervju sa mnom:

- Нови медији у твом раду

Тренутно завршавамо први стрип албум чији сценарио потписујем. Јако сам срећан због тога јер је стрип моја велика љубав и, у данашње време, сматрам да стоји раме уз раме са филмом и прозом. Сарађивао сам са Жељком Виторовићем (цртеж), Немањом Радовановићем (цртеж-колор), Мимијем Слипчевићем (корице), Дејаном Седланом (колор). Мислим да ће сви који буду читали стрип, па чак и они који не читају стрипове свакодневно, моћи да се заљубе у овај медиј. Албум се зове Музеј ђубрета и састоји се из четири приче. Пошто сам да сада у својим романима често кокетирао са жанром, мислим да ће читаоцима бити занимљиво што су ово мејнстрим приче, па чак на први мах љубавне приче. Али, наравно, на неки мој начин. Планира се да овај албум изађе и у иностранству. Један од познатих светских стрип сценариста Дејвид Хајн (Bulletproof Coffin, Спајдермен, Иксмени) који се стрипом бави још 1981. године имао је прилику да прочита једну од прича из Музеја ђубрета и рекао је да је то уметнички написана прича са почетком који га је навео на погрешан траг и крајем који га је јако изненадио.

- Радња новог романа везана за Ваљево?

Радим на више ствари паралелно. Радња једног романа је већим делом смештена у Ваљево и не би могла да се одвија на другом месту. Сматрам да не би требало тек тако бирати локалитете, већ да то увек мора да има вишеструку улогу. Талог је био крими роман који је уједно и прича о освети и (како је то аутор Константиновог раскршћа рекао) прича о потрази за градом. У таквом случају је Београд као метропола (каква-таква) био савршен. Јер је то прича о младој особи средњег слоја која је изгубљена не само у великом граду и са непознатим људима већ и у самопотрази. Многима се допало што Београд нисам узео здраво за готово већ сам често давао податке из скривене историје тог града. Исто ће бити и са Ваљевом у новом роману.

- Рад на представи по твом роману?

Адаптирао сам свој актуелни роман Талог који ће режирати Недељко Јевтић. Тренутно смо у фази одабира глумаца, тако да и овом приликом позивам све ваљевцке глумце и глумце аматере да се јаве. Спремни смо да позоришној публици понудимо нешто ново, а такође мислим да би Талог могао да заинтересује и оне који не спадају у редовну позоришну публику. Истина је да ја раније нисам доживљавао Талог као представу већ више као филм (прича се и о филму, али не бих о томе док не буде конкретније), али када ми је режисер изразио жељу да поставимо комад, почео сам да размишљам о томе и када сам једном почео, нисам могао да станем. Сагледао сам причу из једног потпуно другог и новог угла и задовољан сам резултатом. Надам се, наравно, да ће нас град подржати и да ћемо добити неопходна средства за свој труд.

- Шта примећујеш као стваралац, али и из угла публике каква је културна сцена у граду?

Јако сам тужан што немамо биоскоп, што је тако мало концерата, што не постоје књижевне и стрип радионице. Истичем, рецимо, да смо сви ми горе поменути који смо радили на стрип албуму Музеј ђубрета (а да смо при том из Ваљева) ишли у исту школу стрипа пре не желим ни да се сећам колико година и то јако кратко време, па нам је и то било довољно да нас усмери. А замислите онда како би то изгледало да смо ишли дуже и колико би генерација дошло после нас? Градови који имају такву традицију говоре да сам у праву. Имам у плану да покренем радионицу тог типа и надам се да ћу у томе успети. Хвала богу на интернету, тако да више нисмо толико ограничени као некада. Настојим да и сам обогатим мрежу својим блогом на ком свакодневно пишем о књигама, филмовима, стриповима... Сви које то занима нека ме потраже на http://zeljko-obrenovic.blogspot.com/