Saturday, March 31, 2012

Mebijus: Nepodnošljiva lakoća stvaranja


I heroji umiru. O da. Tužno je, ali tako je. I idoli umiru. I geniji. Svi. Svi umiru. Kako odrastate i sazrevate, suočite se sa tim. Prihvatite kako znate i umete. I heroji umiru. Već ih je otišlo dovoljno. Svaki čas čujem da je otišao neko ko me je inspirisao. Neko u čijim delima uživam. Jednostavno, odlaze.

No, kako rekoh, naučiš da se nosiš sa tim. Koliko god dobri bili, i oni su, nažalost, samo smrtnici. Iza kojih ostaje besmrtno delo. U to sam uveren.

Naučiš da prihvatiš i da se nosiš sa tim.

Otišlo ih je mnogo i ne mogu da kažem da sam uradio ništo drugo osim slegnuo ramenima i vratio se da ponovo obnovim njihova dela koja su me inspirisala. Šta drugo mogu?

Ali, onda je otišao Mebijus.

A on nije bilo ko. Mebijus mi je promenio život. Pitanje je čime bih se danas bavio da nije bilo njega i njegovog stripa Hermetična garaža. Pročitao sam ga negde na početku srednje škole. U domaćem izdanju. Crnobelom. Nisam ni znao da je u originalu u boji. Nije smetalo.

Tad sam još bio sklon Dilanu Dogu i sličnim stripovima. Nisam ni slutio do kojih visina strip može da se izdigne. Mebijus mi je to objasnio u već na svega nekoliko prvih stranica Germetične garaže.

Nije potrebno da pominjem kako sam istog trenutka promenio svoj način crtanja (kupio rapidografe i bacio pera), a i način konstruisanja priče i razmišljanja uopšte. Mebijus mi je bio najveći. Preko njega sam upoznao ostale.

Svaki njegov crtež i strip vas prosto preplavi nepodnošljivom lakoćom stvaranja. Bez greške. Svaka linija je na mestu. Svaki kadar. A ako na ju-tjubu pogledate kako Mebijus stvara uživo, videćete da to nije privid ni opsena. Stvarno je tako stvarao.

A sad je otišao.

Odavno nisam bio tako tužan zbog smrti nekoga koga nikad nisam upoznao.


A opet, kao i da jesam. Hermetična garaža je pružila Mebijusovu podsvest na tacni. A da li možete da se zakunete da poznajete podsvest čak i ljudi koje znate? Onih bliskih?

Mebijus je stvorio neverovatna dela. Uticao na bezmalo kompletan SF u svim medijima. Na svakog strip crtača koji to želi da prizna.

I ostavio je delo koje nikad neće umreti.

Ne ostaje nam ništa drugo nego da budemo srećni. Barem zbog toga. Iako je jedan veliki heroj otišao.

Thursday, March 29, 2012

Strani pisci o trejleru za Talog


Kako vidim po reakcijama i broju poseta, trejler za Talog vam se dopao. Kad je trejler bio gotov poslao sam ga nekim stranim autorima čiji rad cenim. Nisam se preterano nadao da će uopšte odgovoriti, ali kao i uvek stranci su pokazali profesionalnost od koje bi naši mogli mnogo da nauče.

Da ne bude da izmišljam, koristio sam Print Screen opciju, tako da možete da vidite tačno šta su pisci rekli.

Kliknite na slike da se uvećaju.

Džek Kečum je stara garda. Po njegovim romanima snimljeni su filmovi The Woman i The Girl Next Door.
Ken Bruen je napisao nekoliko romana sa Džejsnom Starom kog sam nedavno intervjuisao. Po njegovom romanu snimljen je odličan film London Boulevard.

Lucius Šepard je napisao roman Zlatna krv koji možete da nađete i na srpskom jeziku.

Skot Filips je napisao roman po kom je snimljen sjajan film Ledena žetva sa Džonom Kjuzakom.

Kristofer Fauler je autor kog sam u jednom trenutku prosto gutao. Već sam na ovom blogu pisao o njegovim romanima i zbirkama priča.

Tuesday, March 27, 2012

Srđan Dragojević: Parada


Posle pogledanog trejlera za Paradu nisam imamo ama baš nikakvu želju da pogledam film. Sve opšte mesto do opšteg mesta i stereotip do stereotipa. Međutim, film Parada je dobar. Ali kad se poigravate stereotipima na taj način, u pitanju su nijanse koje prevagnu gore ili dole. To ne može da se vidi u trejleru.

Dragojević ume da ispriča priču. To je pokazao već nekoliko puta. I ume da ispriča priču od početka do kraja. Što domaći scenaristi retko uspeju. I još nešto, Dragojević ume da uzme američku formu i tako dobro je odomaći da se ta matrica uopšte ne prepozna.

Parada je zabavan film koji nikoga ne idealizuje. S jedne strane jeste pamflet, a s druge... nije ni bitno. Sve to lepo teče. 

Awake


Awake je serija sa neverovatno jednostavnim a efektnim high conceptom. Policajac doživi nesreću u kojoj mu strada sin. Ili možda ne? Naime, kad zaspi, on se budi u paralelnoj stvarnosti (?) u kojoj mu je stradala žena a ne sin. U obe stvarnosti odlazi kod psihijatra koji ga ubeđuju da je baš ta realnost stvarna a ne ona druga. U obe realnosti on rešava slučajeve koji su na neki način povezani. U obe realnosti on se nosi sa svakodnevnim problemima.

Kao što rekoh, toliko jednostavno da se pitate kako se neko toga već nije setio. A nije.

Mislim da će Awake biti još bolja kad misterija počne da uzima maha.

Sunday, March 25, 2012

Željko Obrenović: Karton siti (Emitor #481)


Ljudi iz Emitora su mi predložili da napišem priču za novi broj časopisa. Konkurs je bio tematski i ticao se spoja noara i SF-a. Dakle, idealno. Nekoliko dana sam mozgao o čemu bih mogao da pišem i na kraju došao do ideje za koju mislim da je na mestu. Pravio sam mini omaže literaturi i filmu, ali osetićete da je ova priča opet prvenstveno srpska. Prepoznaćete i neke aktuelne teme o kojima ste gledali na TV-u.

Poklanjam vam uvod priče, za ostalo ćete morati da potražite Emitor #481.

Emitor se može kupiti:
 - na nekom od sastanaka Društva, ponedeljkom od 19.00 u Domu omladine Beograda
 - u knjižari Beopolis, takođe u Domu omladine
 - naručiti upitom na lazarkomarcic@yahoo.com

„Kinesko-indijski rat je počeo preko noći, a trebalo je dobre tri godine da se otisnute domine umire. Kad napokon jesu, Kinezi i Indijci su podelili planetu po pola – duž ekvatora – a sve ostale države postale su njihove kolonije. Kad to nije delovalo kako treba (jedni su dobili više kopna, a drugi više okeana), pomerili su i ekvator.

A sve je počelo sa mrtvim kravama.

U istom trenutku, sve krave ovog sveta udahnule su vazduh, zatim su izdahnule. Po poslednji put. Indijci su odmah videli krivca u drugoj najmoćnijoj sili na svetu – osnovna matematika, sveta životinja, dva plus dva – a kako su imali više od milijardu ljudi i atomsku bombu još od 1947, nije im bilo teško da poču rat. A Kina – druga privreda sveta po ukupnom BDP-u, takođe sa jače od milijardu duša i takođe sa friškom atomkom u šteku – nije oklevala da uzvrati.“

Thursday, March 22, 2012

U prodaji

Moja B je uslikala Talog u knjižari. Tek sad deluje stvarno, da vam kažem. Trk u knjižare.

Wednesday, March 21, 2012

Talog među zečicama


Reakcije na trejler za Talog su više nego dobre. Petsto pregleda za dve nedelje je odlično. A broj pregleda svakodnevno raste. Što je još bolje. Sada trejler možete pogledati na još jednom mestu – sajtu Playboya. Uživajte.

Željko Obrenović: Talog (recenzija)


Prva recenzija Taloga dolazi sa bloga Moj magazin. Temeljno, argumentovano, lepo. Izdvajam jedan citat, ostalo pročitajte OVDE.

„već na prvih nekoliko stranica, čitalac će se suočiti sa činjenicom da je pred njim delo koje pleni svežinom i originalnošću i da je svaki pokušaj povlačenja paralela bilo koje vrste izlišan i veštački.“

Ako niste pročitali odlomak Taloga, bacite POGLED. Ako vam se trejler, recenzija i odlomak dopadnu, potražite Talog u najbližoj knjižari ili na sajtu GOODA – besplatna dostava.


Wednesday, March 14, 2012

Brajan K. Von: Saga


Sećam se kad je pre nekoliko godina Brajan K. Von pretio da će sledeći strip koji napiše biti o nekakvim trolovima, zmajevima, čemu god, samo da ne bude u realnom svetu, jer mu se smučilo da radi tako detaljan riserč. Saga je izgleda taj strip.

Romeo i Julija sreću Ratove zvezda.

Saga će biti duuuga priča, tako da se za prvu epizodu ne može reći previše, osim da mi je Von u nekoliko navrata namakao osmeh kakav samo njegovi stripovi mogu. Čitamo dalje.

Tuesday, March 13, 2012

Transsiberian


Transsiberian ima jednostavnu a efektnu premisu. Gotovo čitav film se odvija na vozu koji putuje kroz Sibir. A tim vozom često putuju krijumčari kokaina, a poneko i zaluta.

Smeta mi pomalo ksenofobski prikaz neevropskog inostranstva u Transsiberian, ali ne stašno. Sve u svemu Transsiberian je noar koji ima nešto od te hičkokovske paranoje, kad te svi progone, a ti jesi kriv, ali ne za to za šta te optužuju.

Vudi Harelson malo preglumljuje u ulozi trapavog muža, ali je zato Ben Kingsli... vau, kao i uvek.

Friday, March 09, 2012

Željko Obrenović: Talog (odlomak)


Trejler za talog možete da pogledate OVDE, a roman možete da naručite OVDE. U međuvremenu, uživajte u ovom ekskluzinom odlomku.

Dužnici

1.

Zaobišla sam mesto na podu sa kog sam danima ribala skorelu krv, otvorila vrata i ćutke propustila Vesnu u stan.
Ujela se za usnu i kročila unutra. Pošla je da me zagrli, ali zaustavila sam je šakom. Sela sam za sto i klimnula glavom ka novinama koje je držala u ruci. Odsutno ih je pogledala i položila ih na sto. Pošla je da sedne, pa zaustila da progovori. Ali nije učinila ništa od toga. Neko vreme je samo stajala.
Sela je naspram mene i oslonila glavu o podlakćene ruke. Mislila sam da će pogledom progoreti rupe na meni. I dalje je grizla usnu. Listala sam novine. Uzdahnula je i tresnula rukom po novinama. Sa pola glasa prevalila je preko usana:
„Ne možeš više ovako.“
I dalje sam ćutala.
„Slušaj šta ti pričam, ne možeš više ovako“, reče ona glasnije. „Jel’ vidiš šta praviš od sebe? Ej, pogledaj me! Treba da... Pogledaj me. Jo­vana, misliš da si jaka i da možeš sama da pregrmiš? Ako ti se plače, plači. Ako ti se priča, tu sam da slušam. Ali ovo... Kažnjavaš sebe.“
Izvukla sam novine pod njenom rukom, otrgnuvši parče papira. Gledala me je otvorenih usta. Fiksirala je ožiljak na mom vratu, koji bi uvek pocrveneo kad sam besna. Zagrizla je usnu; kad je povukla zube, njihovi tragovi su ostali na mekom mesu. Skrenula je pogled ka zidu: krvavi pečati veličine mandarina. Jedni preko dugih, novi preko starih, sveža krv preko skorele. Odmahnula je glavom, stala kraj pro­zora. Razvukla je zavese i otvorila prozor. Vreo, ali čist vazduh navalio je unutra, mešajući se sa ustajalim zasićenim duvanskim dimom i sm­radom ispovraćane hrane.
Muzika iz stana iznad probijala se kroz zidove: All that I wanted were things I had before. All that I needed I’ve never needed more... Otkad je započela monolog, Vesna je delovala samouverenije. Znala sam da želi da pomogne, ali nije mi bilo do njenog sranja.
„Jebote... i meni kad se desilo ono sa Borkom.“ Stiskala je zamotuljak koji joj je visio oko vrata. Amajlija koju je pokupila od vračare iz čije kuće nije izbijala. „Ne bih da poredim..
Pogledala sam je, vrteći glavom. O čemu pričaš?
„Znam“, reče ona. „Znam. Borko i ja smo raskinuli, a Andrej je mrtav. Ali moraš da... Moraš da nastaviš dalje! Moraš!“
Pregledala sam čitulje i zaustavila se kod Andrejevih. Pogledala sam Vesnu i dugo je ćutke proučavala. Klimnula sam glavom. „Ovo je prvi dan ostatka mog života... i tako to?“
Stajala je kraj prozora i gledala napolje. Pripalila je cigaretu i izdahnula dim kroz prozor. Zgrčenim prstima stezala je cev parnog grejanja. U otvorenom prozorskom staklu videla sam: suze su se sko­trljale niz obraze, nije se trudila da ih obriše. Nesigurnom rukom prinela je cigaretu usnama i nervozno vukla dim za dimom. Povre­meno me je posmatrala u odsjaju stakla. Nastojala sam da nam se pogledi ne sretnu.
Ustala sam, uzela makaze iz komode i vratila se za sto. Zasekla sam papir oko Andrejeve slike. Vesna se okrenula; pogledala me podignutih obrva. Prećutala je, uvukla novi dim i nastavila da posmatra dečje igre u dvorištu.
Isekla sam čitulju. Sa druge strane – preko teksta na kom je pisalo „Barbi ubist...“ – nanela sam tanak sloj lepka. Zalepila sam ga u svesku, na čijoj sam prvoj strani napisala Dužnici. Hronika događaja koji će uslediti: nekoliko imena i tačka. Onako kako su zaslužili svi koji su imali veze sa Andrejevom smrću. Povrh stranice crvenim markerom napisala sam: ANDREJ.
„Ako hoćeš, sutra sam tvoja“, rekoh naposletku. „Šta god želiš.“
Naglo se okrenula, ali nije odmah progovorila. Oči su joj zablistale. „’Naš kakav strukirani kaputić ima u Zari? Stajao bi ti...“
„K’o Čajni O’Brajen?“ Otvorila sam crni flomaster. „Kaputić u sred leta!?“
Vesna je podigla obrvu i upitno me pogledala. „Čajna O...?“
„Jebote, svi su odrasli na tome. Hong-Kong i to.“
„Baš!? Al’ imaš asocijacije. Rasprodaja je, inače. Kaputić.“ Osmeh­nula se. „Hong-Kong, Brus Li... He, he, strava. Čekaj... Čajna? Plavuša što se sveti?“
„Aha.“
Vesnino lice se ponovo zgrčilo.
Shvatila sam jednu stvar. Nisam mogla da se smirim dok ne nađem Andrejevog ubicu. Život je stao i jedino je osveta mogla da mu pruži šansu da se nastavi. Takođe, panduri su imali dovoljno vremena da reše slučaj, da su to hteli. Bila sam prepuštena samoj sebi.
„Je l’ Čajna ime lika ili glumice?“, reče Vesna.
„K’o da je bitno...“
Slegnula je ramenima.
„Eto, Vesna... živa sam. Sutra može to, šta god. Sad bih da budem sama.“ U svesku sam napisala veliki broj jedan, pored njega: ĆOMI; ispod sam dodala broj dva i: ĐANI.

2.

Vesna se nije bunila, ukopala je cigaretu u prepunoj plehanoj pepeljari i naprečac otišla. Stala sam kraj prozora – gotovo na isto mesto gde je ona stajala – i pripalila cigaretu.
Teško je verovati u nešto što izmiče razumnom objašnjenju. Uz Andreja sam proširila vidike. Kad bih ranije videla vidovnjake na TV-u, promenila bih kanal. Andrej je zaista imao sposobnost, koju je zvao Blesak. Ljutio bi se da kažem: vidovitost. Za njega su prošlost, sadašnjost i budućnost stajali u istoj ravni. Još kao balavac jednom je rekao: ’Tobus, ’mion... Buuuummm!!’, pre nego što će se autobus i kamion sudariti. Drugi put je predvideo da će se deda povrediti. I tako u nedogled. Vidovnjaci kažu da ne vide svoju budućnost. Ne znam da li je Andrej znao šta će se desiti sa njim? Uništavala me je pomisao da je znao.
Da li je moguće promeniti budućnost?
Pogledala sam krvave otiske na zidu, kojih se Vesna zgranula. Neželjene slike su se same stvorile pred očima. Godinama sam tre­nirala tekvondo. Ranije je to bio način da se ispraznim, nastavila sam po automatizmu. U početku, ruke su krvarile. Jedan udarac i koža bi popustila. Zatim je ojačala. Satima sam iskaljivala bes, ali krvi nije bilo. Telo pretvoreno u mašinu za ubijanje.
Odagnala sam misli i ponovo pogledala napolje. Đavolji dah na­virao je u stan. Asfalt se lepio za patike, istopljen od vreline. Deca: vrište, skaču, biju se, pucaju jedni na druge zamišljenim pištoljima. Sva ta mala vesela lica koja kroz igru uče da mrze. Kao što sam i ja učila, kao i svi mi.


3.

Kao da sam juče upoznala Andreja.
Pakao na Filološkom fakultetu – upis.
„Izvini“, začujem glas iza sebe. „Je l’ treba još koji obrazac, sem ovih?“ Pruži mi ruku. „Andrej.“
„Jo-jovana.“ Pogledam papire, a usput i njega. Kratka kosa, čvrsto lice, tri-četvrt bermude, majica sa pin-ap cicom, slušalice oko vrata. „Mislim da ne treba ništa više...“
„Šta, šta...“ Pogleda me zapanjeno. „Ponovi to!“
„Šta.“
„Ne, ne, reci još nešto!“
„Ništa te ne razumem... O čemu pričaš?“
„To, to! Reci još nešto! Ne mogu da verujem.“
„Šta?“
„Ekstrema, sa radija?“
„Neee!?“
„Bedak, baš liči glas.“ Ponovo mi pokaže papire koje drži u ru­kama. „Znači, to su ti obrasci?“
„Aha.“ Klimnem glavom. „Inače ćemo zajedno ponovo da čekamo.“
„O da... Taman bih došao dogodine.“ Nasmeje se, pa doda za sebe: „Ladno nisi Ekstrema.“
„Toliko ti je stalo do faksa“, kažem. „Kad bi došao dogodine?“
„Jebeš faks!“ Odmahne rukom. „Upis’o sam ga ’da se sklonim sa ulice’. Što bi reko moj ćale.“
„Ha! Moja priča. Manje-više. Što baš španski... ako ti je svejedno?“
„Glupa priča.“
Raširim ruke. „Imam sve vreme sveta.“
Uzdahne. „Vidi, kao klinac sam čitao Guliverova putovanja...“ Po­gleda oko sebe. „I eto.“
„Šta bre ’eto’?“, kažem. „Kakve veze imaju Guliverova putovanja sa Španijom?“
„Nikakve.“
„Pa šta onda?“, kažem. „Daj, bre, nemoj da ti...“
„Glupa priča. To mi je bila kao omiljena kniga...“
„Nisi baš puno čitao, a?“
„Da.“ Nasmeje se. „Verovatno je to.“
„I?“
„I ništa. Nešto sam istripovao da su ti Liliputanci u Španiji... i tako.“
„I to je to!?“
„Aha.“
„Glupa priča“, kažem.
„Glupa, reko sam ti.“
Šalteruša zakuvava kafu. Devojka lupa po staklu. Njena drugarica se umiva vodom iz flašice.
„A ti?“, kaže Andrej.
„Šta? Filološki-španski?“
„Aha.“
„Glupa priča.“
„Naravno...“, kaže grizući obraz.
„Ne znam ni ja... treninzi. Nisam imala vremena da spremam pri­jemni za nuklearnu fiziku?“
„Aerobik?“, kaže Andrej.
„Šta ’aerobik’?“
„Treninzi?“
„Ha, ha. Bože, ’aerobik’!? Zar ti ličim na takvu?“, kažem. „A-a, tekvondo i streljaštvo.“
„Sereš!?“
„A-a.“
„Daj, takva riba da trenira tekvondo?“
„I streljaštvo.“
„Jebeš streljaštvo! Znaš, i ja sam trenirao... boks.“ Nakrivi vrat i pokaže mi malenu tetovažu. „Vidi.“
„Šta je to?“, kažem čkiljeći. „Sitno je.“
„Bokserske rukavice.“
„Kul.“
„To je kao fora kad muvam ribe.“
„Šta, ribe se lože na tetovaže?“
„Na boks.“
„Aha.“
„Nije u tome fora. Prvo ispričam kako muvam ribe na priču o boksu...“ Nasmeje se. „Posle kažem: ’Jesam ti rekao da sam trenirao boks?’“
„Sledeći!“, drekne šalteruša i crvenim kandžama ščepa dokumen­ta. Red se istopio. Znojava sam i umorna.
„Znači tako“, kažem. „Guliver. Španija. Lepo, lepo.“
„Aha.“
„Nego, je l’ znaš šta je Svift... o čemu su zapravo Guliverova pu­tovanja?“
„Kako to misliš?“
„Ne znaš da su našli Sviftove beleške–“
„Neee...“
„–i da je to alegorija za seksualne ekperimente sa konjima. Kontaš, oni mali... Zapravo, njima mali, njemu veliki.“
„Mooolim?“, izusti Andrej sa pola glasa. „Gde si to čula?“
Slegnem ramenima. „Pročitala negde.“
„A-u...“ Andrej zavrti glavom. „Nikad ne potcenjuj devojku sa malim ustima–“
„Jer može da ti sruši iluzije?“
„–može da ti sruši iluzije.“

KRAJ ODLOMKA

Monday, March 05, 2012

Kupite Talog u pretprodaji


Svi vi koji ste videli trejler za Talog i kojima se trejler svideo, verujem da ste poželeli da što pre dođete do primerka knjige. U inostranstvu je to već godinama tradicija, a evo počelo je i kod nas – Talog možete kupiti u pretprodaji (ili kako kažu amerikanci: pre-order) i ona će stići na vašu adresu pre nego u knjižare.

Talog možete naručiti ako kliknete OVDE.




Dostava je BESPLATNA.

Ova opcija je naročito pogodna za one koji ne žive u Beogradu i koji se brinu da li će u svojoj knjižari naći Talog. Ili za one koji u svom gradu nemaju knjižaru (što, nažalost, nije tako retko).

Takođe, ako Talog naručite u pretprodaji, knjigu ćete dobiti po promotivnoj ceni.

Talog će u pretprodaji biti do sredine marta, pa još jednom pogledajte TREJLER i požurite da obezbedite svoj primerak.

Tom Pičirili: A Choir of Ill Children


A Choir of Ill Children južnjačka gotika u najboljem maniru. Samo otvaranje romana započinje opisom sijamskih trojki koje su spojene čelom i jedni drugima udišu dah. Oni su braća naratora. Koji je... normalan.

A Choir of Ill Children je prepun misterija i starih porodičnih tajni. Neke će se razrešiti, neke neće.

Nemojte očekivati ludačku vožnju, jer je Pičirili pesnik među piscima i mnogo više pažnje posvećuje građenju likova i atmosferi nego preokretima na svakoj drugoj strani. Ipak A Choir of Ill Children je sve samo ne dosadan roman i ima strana taman koliko treba. 

Saturday, March 03, 2012

Dejan Zečević: Neprijatelj


Arhetipska priča o oslobođenom zlu. Priča je sa jedne strane jako precizno lokalizovana i vremenski i prostorno, ali sa druge strane je u svakom smislu vanvremenska i mogla bi bez problema da bude nešto što bi snimili Španci ili Korejanci.

Zečević napreduje iz filma u film i Neprijatelj u svakom pogledu predstavlja njegov najbolji film. Fotka je savršena i režija je na mestu. Kasting je diskutabilan, ali funkcionalan.

Zečević bi jedino u budućnosti trebalo pažljivo da bira scenario i možda još malo da se posveti radu sa glumcima, ali Neprijatelj je već sasvim pristojan nivo jednog režisera. 

Friday, March 02, 2012

Željko Obrenović: Talog (trejler)


Izdavačka kuća Booking predstavlja Vam trejler za novi roman Željka Obrenovića Talog.  

Čak i u svetu se malo pažnje posvećuje trejlerima za romane. Mi smo ovom prilikom odlučili da tu tradiciju promenimo. Trejler je uradio režiser Nedeljko Jevtić, a za vizuelni deo zaslužan je akademski slikar i strip crtač Željko Vitorović. Svi umetniči delovi urađeni su specijalno za ovu priliku – po čemu se ovaj trejler razlikuje od drugih – a u samoj montaži trejlera korišćene su raskošne 3D i kolažne tehnike. Smatramo da će se vaše shvatanje ove vrste trejlera promeniti nakon što vidite trejler za Talog.

Skot Filips, autor romana Ledena žetva, po kom je snimljen istoimeni film sa Džonom Kjuzakom u glavnoj ulozi, je ovim rečima prokomentarisao trejler za Talog: „Ovo je sve što bi trejler za roman trebalo da sadrži. Evokativan je, vizuelno stimulativan, relevantan za suštinu, a ne prepričava zaplet. Ne moram ni da govorim srpski jezik kako bih shvatio da je ovo knjiga koju želim da pročitam.“

Dejan Stojiljković, autor Konstantinovog raskršća, rekao je o romanu: „Talog je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive.”

Trejler možete pogledati OVDE.


Talog možete kupiti u pretprodaji OVDE - dostava je BESPLATNA.


Young Adult


Kao i u Juno, Diablo Kodi i u Young Adult uzima jednu krajnje banalnu i naizgled običnu priču u kojoj bi mogla da glumi, recimo, Meg Rajan ili Dženifer Eniston i koju mi ne bi palo na pamet da pogledam i od nje napravi film sa neverovatno ubedljivim likovima.

Šarliz Teron bi, što se mene tiče, trebalo da dobije oskara za ovu ulogu, pre nego za onu glupost Monstrum. Ali, to sam ja.

Young Adult, u svakom slučaju, nikako ne treba zaobići.

Thursday, March 01, 2012

Čajna Mjevil: Embassytown


U Embassytown imate vanzemaljce koji ne mogu da razmišljaju u metaforama, niti mogu da ih izgovaraju. A pri tom, kad pričaju, pričaju u dva glasa istovremeno. Ljudi koegzistiraju sa njima i uzgajaju blizance koji od rođenja uče da govore u dva glasa, a zovu se po pola, tipa, GoRan. Gde je jedan Go, a drugi Ran.

Ako vam ovo nije dovoljno, ne znam šta je?

Embassytown je kao i svaki drugi Čajnin roman pretran genijalnim idejama, ali kao i u svakom njegovom romanu, pripovedanje nije baš sto posto u mom fazonu. Što ne znači da je loše. Naprotiv, neki baš njegov jezik ističu kao najbolju osobinu.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...