Novi tekst za City Magazine: Fargo

Ako niste pogledali sjajnu seriju zasnovanu na filmu Braće Koen, možda vas moj tekst ubedi da tu grešku ispravite.

Majk Keri: The Devil You Know

Majk Keri je strip scenarista, najpoznatiji po sjajnom stripu Lucifer. The Devil You Know je njegov prvi roman. U pitanju je serijal o Feliksu Kastoru, tipu koji nas po mnogo čemu podseća na Džona Konstantina. Iako sam zaplet nije ništa novo, sam svet, i jezik, dovoljno je magičan da se odmah dohvatim sledećeg romana u nizu.

Les Revenants

Izgleda da su serije definitivno izašle iz Amerike i Engleske i otišle u... Dansku, Švedsku, a zatim i Francusku. Les Revenants je sjajna francuska serija sa novom vrstom zombija koji nisu ni brzi, ni spori... nego su neuklopljeni. Autsajderi koji ne mogu normalno da se vrate u svet u koji su se... vratili? Apsolutna preporuka. Plus: fenomenalna muzika Mogvaja.

Under the Dome s01e01

Pogledao sam Under the Dome. Još ne znam tačno šta da mislim. Kao pilot jako dobro napisana epizoda jer uvodi puno likova, otvara priču, daje svakom nešto njegovo, a opet sve to teče. Ima mana o kojima ne bih sad jer možda nestanu. Što se tiče tretmana knjige (čitao sam), ne smeta mi taj The Walking Dead pristup, šta više, možda čak i podržavam, jer mi je glupo da gledam do u kadar nešto identično onome što sam čitao. A ruku na srce, pilot za Under the Dome mi je mnooogo bolji od, recimo, baš pilota za The Walking Dead. ali, videćemo dalje...  

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Džordž R. R. Martin: Igra prestola

Igra prestola je knjiga o kojoj je suvišno govoriti jer ste svi gledali seriju, a verovatno i pročitali knjigu pre mene, no ipak ovo je moj prvi susret sa epskom fantastikom koja mi se dopala, a kriv je upravo realistički tretman teme. Zastrašujuće je kako je ogromna ta priča, kako se lagano razvija... a gde će tek da ode?

Dejvid Sajmon: The Wire

Dejvid Sajmon je odlučio da provede godinu dana sa detektivima baltimorskog odeljenja za ubistva. Kao rezultat dobili smo knjigu Homicide: A Year on the Killing Streets. Međutim, teško da je i sam Sajmon slutio da će ovom knjigom promeniti ne istoriju novinarstva, nego istoriju TV serija. Nije prošlo puno, a nastala je istoimena serija. Religiozno smo pratili i uživali u realističnom svetu detektiva koji su za razliku od onih na koje smo navikli u holivudskim filmovima – nesavršeni. Poročni su na razne načine, preispituju svoju seksualnost, žrtve su seksizma... ali svi od reda su kao neko koga jako jako dobro poznajemo i kad se serija okonča, nedostaju nam kao prijatelji sa kojima iz nekog razloga iznenada prekinemo kontakt.

Ipak, uloga Dejvida Sajmona u nastanku ove serije bila je u najmanju ruku ograničena i može se čak reći da on nije bio u potpunosti zadovoljan kako su likovi koje je godinu dana upoznavao i posmatrao pretočeni u fikciju na TV-u. Možda su ga baš to nepotpuno zadovoljstvo kao i iskustvo koje je stekao tokom pisanja epizode Homicide naterali da se dublje infiltrira u svet i format moderne TV serije. I sve ono što je nakon toga stvorio su prava mala remek-dela.

Zajedno sa Edom Burnsom (jednim od detektiva koje je upoznao tokom pisanja knjige Homicide: A Year on the Killing Streets) Sajmon najpre kreira The Corner, poludokumentarnu seriju koja se bavi dilerima i čije istraživanje će mu višestruko pomoći tokom stvaranja krune njegove karijere a i TV serija uopšte. Reč je, naravno, o The Wire.  

Iako se može svrstati u krimi žanr, The Wire je mnogo više od toga. Ona je i drama i tragedija i politička serija i intimna serija. Svaka sezona ima različito težište: trgovina drogom, brodogradilište i luka, gradska vlast i birokratija, školski sistem i štampani mediji. Glavnog lika nema, iako su neki tu kroz svih pet sezona. Desiće se da likovi čitavu sezonu nestanu sa pozornice, pa se ponovo vrate. Kao i u životu. Ponekad će nam biti žao što se scenaristi još malo ne skoncentrišu na nekoga ko nam je prirastao srcu. Ali The Wire se ne dodvorava gledaocima. Takođe, glavno oružje većine TV serija tzv. klifhenger – dramaturška udica na kraju epizode koja će vas naterati da pogledate sledeću epizodu i vidite šta će se desiti – u The Wire gotovo da je izostala. Umesto iščekivanjem, epizode u The Wire završavaju se katarzičnim osećanjem.

The Wire je sveobuhvatna serija kojoj ništa ne promiče. Kao i većina serija nastalih u HBO produkciji i The Wire je spora, bez previše akcije, sa akcentom na dramskom. Ili kako tvorci kažu: Pandurska serija u kojoj panduri nemaju previše prilika da potežu pištolje.

Treba imati na umu da je zaplet svake sezone, kao i svih sezona ukupno, pravi mali švajcarski sat koji nepogrešivo kuca. Ali, The Wire ipak pre svega nose neverovatno jaki likovi. Bez obzira da li je u pitanju verovatno najomiljeniji lik u istoriji TV serija Omar, moderni Robin Hud, homoseksualac koji pljačka dilere i koji do samom kraja deluje gotovo kao fantastični entitet; ili Ejvon Barksdejl koji je zasnovan na stvarnoj osobi o kojoj čak postoji i dokumetarac The Avon Barksdale Story: Legends of the Unwired.

Da je svet o kome pišu Sajmon i Burns realan, govori i podatak iz pomenutog dokumentarca. Naime, na Barksdejla su jednom prilikom pucali iz neposredne blizine (što je on preživeo), a potom su ga napali u bolnici dok je bio u komi i ispalili mu tri metka u glavu. Što je on sve preživeo. Tvorci ovo nisu ubacili u seriju – previše je holivudski. Ko bi poverovao da je istina?

Sajmon i Burns ne štede svoje likove i zato se ne treba iznenaditi kad svaki čas strada neko za koga smo mislili da će tu biti ne do kraja sezone, već do kraja čitave serije. Jednostavno, ti likovi deluju veći od života. Čak i kada su u pitanju „male priče“ o detektivima koji pokušavaju da izbalansiraju posao i kuću, gutamo svaku reč, svaki kadar. Posmatramo detektiva Meknaltija kako nastoji da se skrasi, da u potpunosti odbaci posao, posmatramo ga, iako znamo da je to nemoguće. Iako i on zna da je to nemoguće. Slično je i sa Kimom i njenom homoseksualnom partnerkom.

Umeće scenarista ogleda se i u tome što su uspeli da neke stvari koje bi iz bilo čijeg drugog pera delovale banalno predstave tako da ne samo što ne deluju prizemno, već deluju jedino moguće i logično. Tu prvenstveno mislim na smenu generacija, kružnu strukturu po kojoj svako ima svoj uspon i neminovno svoj pad, kao i nekoga ko će doći na njegovo mesto sve dok i njega neko ne smeni.

Timu scenarista su se u kasnijim sezonama pridružili i krimi pisci Džordž Pelekanos i Denis Lehejn koji su dali svoj doprinos, ali je očigledno da svega ovoga ne bi bilo bez fenomenalnih dirigenata.

Serija je nominovana za četrdeset tri nagrade i osvojila je osam.

The Wire zovu i vizuelnom knjigom jer je svojom strukturom i načinom pripovedanja mnogo bliža romanu nego klasičnom formatu TV serije. I zaista, kad jednom uronite u The Wire imaćete utisak da čitate cigletinu u pet tomova i nećete želeti da vas bilo ko ometa dok se ne završi. A i onda ćete želeti da neko vreme budete sami i sve to proanalizirate. Čak i sama špica – koja se pomalo menja od sezone do sezone, ali nikada bitno, sa sve muzikom Toma Vejsta, koja se menja od sezone do sezone, ali nikada bitno, čak i kad je drugi izvode – predstavlja adekvatne korice za ovaj ep.

Okrenite prvu stranu.

Tom Perota: The Leftovers

Čim sam video da HBO najavljuje seriju po knjizi The Leftovers i da će Dejmon Lindelof biti za kormilom, morao sam da pročitam sinopsis, a onda i roman.

Sinopsisu se ne može odoleti: Milioni ljudi širom sveta u jednom trenutku naprosto nestanu. Niko ne zna zašto, kako i gde. Roman The Leftovers se bavi ljudima koji su ostali i načinima na koje se oni nose sa Iznenadnim odlaskom.

BREAKING BAD: (Prepo)rođen loš

Volter Vajt je prekvalifikovani profesor hemije uhlebljen srednjoj školi, sa mlađom ženom, sinom tinejdžerom koji ima serebralnu paralizu; u stalnim je problemima sa nedostatkom novca... Saznaje da ima rak i da mu nije puno ostalo. Da bi obezbedio porodicu, Volter se udruži sa svojim problematičnim bivšim učenikom, Džesijem Pinkmanom, i počne da proizvodi najčistiji kristalni met ikad viđen. Čeka ga sukob sa, najpre, sitnim dilerima i prskotinama kojima je met popio mozak, zatim sa mnogo ozbiljnijim igračima, sve do meksičkog kartela.

Breaking Bad je serija koja počinje in medias res i koja ne gubi vreme. Već u prvih nekoliko minuta pilot epizode, saznaćemo sve što je potrebno da odlučimo da li je ova serija za nas. Vins Giligan, šouraner, je talentovani scenarista koji nam daje sočnu, dobro napisanu priču sa likovima do kojih nam je stalo.

Iako se odmah vidi o čemu je serija i u kom smeru ide, Breaking Bad ima više iznenađenja nego što to bilo koji gledalac može i da sanja. A najlepša iznenađenja nisu samo neočekivani tvistovi i klifhengeri. Genijanost leži, recimo, u momentu kad se Volter izleči od raka, a pri tom je već zaradio dovoljno novca i može da prekine svoju tajnu karijeru. Može?

Volter, sada već fizički jako transformisan, obrijane glave, opasnog pogleda. Žena je na poslu, sin u školi. Više ne proizvodi kristalni met. Pokušava da živi svakodnevicu. Lista časopis. Ne ide. Upali TV, ne ide. Ustane. Sedne. Ne ide. Uzima telefon. I sigurno ne zove suprugu.

Nema nazad kad jednom zagazite u tu reku. Ona vas trajno izmeni, uzme pod svoje. Učini vam se da je sve što ste do sada živeli bio neki poluživot. Osetite moć i adrenalin. Postanete sve ono što vam je život zapravo namenio.

A Volter je, pri tom, bio uveren da je već propustio priliku da ostvari svoj život. Njegovu priču ćemo saznati kroz ekonomične flešbekove koji su vezani za trenutne događaje u njegovom životu. Talentovani hemičar, sa devojkom koja ga potpuno razume i voli i prijateljem za kog bio dao bubreg. Zajednička firma u zametku, uglavnom vođena Volterovim idejama. A onda sve krene kako se nije očekivalo. Ili možda jeste?

Voltera zatičemo u drugom pokušaju života i gledamo ga kako se pronalazi tek u trećem, najekstremnijem. Kao proizvođač droge, ubica, čovek sa tajnama većim od planine. I dalje u pokušaju da balansira dva života: život porodičnog čoveka, dobrog muža i dobrog oca. I opasnog igrača u svetu narkotika. Granica se lagano briše, dok potpuno ne nestane.

Ipak, Breaking Bad nije serija samo o Volteru Vajtu. Harizmatični Džesi Pinkman će gotovo oteti šou. Sušta suprotnost Volteru, tip koji ne laže sebe, prihvata to što jeste i uživa u svakom trenutku. Ali nemojte misliti da će u početku sitni diler i narkoman postati samo krupniji diler i veći narkoman.

Da se razumemo, mi Voltera ne volimo, nije nam simpatičan, pun je lažnog morala, često učini nešto što se ekstremno kosi sa svim onim što propoveda. Ali Džesija volimo. Jer je iskren. U svakom svom postupku i reakciji. A trenutak u kom se Džesi odvaja od hodajućeg klišea je njegova žrtva – preuzimanje krivice mlađeg, „finog“ brata. Trenutak kad Džesi ruši poslednju šansu da obnovi vezu sa roditeljima. Crna ovca u finoj porodici koja ga je na kraju odbacila, ne mogavši da trpi sramotu i nova razočaranja. Ta scena nam takođe pokazuje i urođeno „loše“ u ljudima i koje ne može da nestane koliko god se porodica porodica trudila. Mislim, naravno, na Džesijevog brata.

Ne bi trebalo prevideti da je Volterov pašenog, Henk Šreder, DEA inspektor. Dakle, neko ko juri Voltera a da to ni ne zna. Simpatičan lik kog neprestano blamira supruga (Meri Šreder) kleptomanka, sušta suprotnost rođenoj sestri.

Skajler Vajt, Volterova žena, i sin Volter Vajt Džunior, u početku kao da su tu samo da budu suprotnost drugom svetu. No, vremenom Skajler dobije zanimljivu poziciju i počini prekršaj koji je prevodi na drugu stranu, a onda i zvanično postane njen deo. Volter Vajt Džunior, opet, čini se ima ulogu koju i Entoni Džunior u Sopranovima – da nervira ćaleta samim svojim postojanjem. Hodajuće razočaranje, živi dokaz neuspeha i Volterove prvobitne neostvarenosti.

Negativci su tek priča za sebe. Samo o Gasu mogao bi se napisati tekst duplo duži od ovoga. Ipak, trebalo bi nešto ostaviti i kao iznenađenje. Breaking Bad je serija koju ćete gledati dok vam se dlanovi znoje i nećete želeti da se završi. A kad se završi, počećete ispočetka.

Dejvid Sajmon: Homicide

Dejvid Sajmon je proveo godinu dana sa baltirmorskim odeljenjem za ubistva. Rezultat je knjiga Homicide. Knjigu verovatno niste čitali, ali se gotovo sigurno gledali istoimenu seriju.

Serija Homicide je u mnogo čemu promenila istoriju TV-a. I bila polazna tačka za mnoge serije koje su pošle istom stazom. Jedina koja ju je prevezišla je, gle čuda, plod pomenutog Dejvida Sajmona, koji je ovog puta odlučio da kormilo preuzme u svoje ruke. Naravno, The Wire.

Ispravite grešku i pročitajte Homicide. Ponekad je život zanimljiviji od najluđe fikcije.

The River / Reka

ABC ne prestaje da traži novi Lost. Pokušali su sa formom – nije išlo. Sad pokušavaju sa egzotikom i možda su na pravom tragu.

Za sad smo videli dve epizode nove serije The River koja govori o nekom imaginarnom „Beru“ koji već godinama radi reportaže iz zabiti. E, onda se sa jedne ne vrati, pa ekipa predvođena ženom i sinom kreće u potragu.

Pretežno je horor, rađen kao mockumentary. Može da vas nervira drmusanje kamere i slično, ali The River isporučuje. Ostaje da se vidi – koliko.

Alcatraz

Džej Džej Abrams je Lukas novog doba. Uvek ima sjajan high concept.

1963. godine u zastvoru Alkatraz nestali su svi zatvorenici. Pojavljuju se pedeset godina kasnije i nastavljaju sa svojim nedelima.

Iako prve dve epizode ne ukazuju da je Alcatraz serija u rangu Losta, ne mora da znači da se neće razviti u nešto sasvim pristojno (uzdajmo se u poznata scenaristička imena).

Ako ništa, lepo je ponovo videti Huga na TV-u.