Naglo se okrenula, ali nije odmah progovorila. Oči su joj zablistale. „’Naš kakav strukirani kaputić ima u Zari? Stajao bi ti...“ „K’o Čajni O’Brajen?“ Otvorila sam crni flomaster. „Kaputić u sred leta!?“ Vesna je podigla obrvu i upitno me pogledala. „Čajna O...?“ „Jebote, svi su odrasli na tome. Hong-Kong i to.“ „Baš!? Al’ imaš asocijacije. Rasprodaja je, inače. Kaputić.“ Osmehnula se. „Hong-Kong, Brus Li... He, he, strava. Čekaj... Čajna? Plavuša što se sveti?“
Čudan je to osećaj. Na prvi pogled, svi pištolji izgledaju isto: niklovani, crni, gravirani, sa drškom od gume, jelenskog roga...
Priča da voliš jednom – posmatrajući kako se ovo sa Borkom raspaljivalo – nije pila vodu. Ali sa pištoljima je istina. Puške su druga priča: previše buke i dima. Kao u seksu, potrebno je malo suptilnosti da krv poteče u suprotnom smeru.
Bile smo treštene; jedva smo se dovukle do mog stana. Gotovo onesvešćenoj, bilo mi je svejedno gde sam, dokle god je blizu i ima krevet. Zaspale smo obučene, jedna preko druge.
Budna pre devet, ležala sam, gledala u plafon i slušala kako Silvija diše u snu. Nisam još ni zube oprala, a sela sam za komp i uzela „kamel“: izgužvani karton, sa tragovima prosutog duvana i Veljkovom adresom na njoj, ali bez cigareta. Prekopala sam Silvijinu torbicu dok nisam našla cigarete – neki jebeni tanki lajt. Nisam umela da pušim ženske cigarete. Činilo se da će se filter istopiti među usnama. Koliko god jako vukla, nije mi bilo dovoljno. Ali, morale su da posluže.
"Talog
je priča o generaciji koja je prošla svašta, videla svašta i gotovo da ništa ne
može da je iznenadi, ali je realnost svakodnevno demantuje."
*Kako bi ukratko opisao publici tvoj novi roman?
Talog
je roman o istrazi i osveti, o beogradskim ulicama,
mračnim lokalima, dilerima i mraku koji nas okružuje a koji možda ni ne
primećujemo. Talog je roman koji, što je retko u srpskoj književnosti, za
protagonistkinju ima devojku i pisan je u prvom licu, što je još ređe. A pri
tom, ta protagonistkinja je u isto vreme i jaka i gotovo uništena
autodestrukcijom. Talog poseduje filmsku
prohodnost i slikovitost i priča priču bez previše skretanja. A opet ima
dovoljno poezije u sebi da mu udahne dušu. Talog je priča o generaciji koja je
prošla svašta, videla svašta i gotovo da ništa ne može da je iznenadi, ali je
realnost svakodnevno demantuje.
*Da
li je ovaj roman namenjen istom tipu publike kao i Srpski psiho ili si odlučio
da kreneš nešto drugačijim stopama?
Na
publiku ne gledam kao na fanove ovoga ili onoga romana, ovoga ili onoga žanra,
već kao na publiku dobrog štiva. Tako da je Talog svakako za sve ljubitelje
Srpskog psiha, ali i za sve druge. Mislim da će se u odnosu na Srpskog psiha
videti veća zrelost, jer je, ako ništa drugo, od tog romana prošlo nekoliko
godina i bilo bi apsurdno da se od jednog autora očekuje da stagnira. S druge
strane, ako je Srpski psiho bio dekostrukcija žanra, onda je Talog sastavljanje
polomljenih delova natrag.
*Za ljude koji nisu imali prilike da te čitaju do sada: O čemu piše Željko
Obrenović?
Verujem da pišem zanimljive priče. Bez obzira na žanr.
Iskreno, retko uopšte razmišljam kom žanru će pripadati nešto što ću da
napišem. Gledam da priča bude zanimljiva, da likovi budu jaki, a ostalo će samo
po sebi doći. Napisao sam recimo Devicu – priča koju sam u cilju ekperimenta
kačio u delovima na internetu – koja se ne može svrstati ni u jedan određeni
žanr, a opet svako će možda imati svoje viđenje ove trvrdnje. S druge strane,
napisao sam Muzej đubreta, koji će neko tumačiti kao intimnu priču čistog
mejnstrima, dok će neko prepoznati i postapoklitičnu priču. Ili najsvežija
priča Karton siti, koja se sa jedne strane bavi aktualnim događajima u našoj
zemlji, a sa druge strane je neka vrsta antiutopije.
*Kako izgleda jedan radni dan mladog pisca u Srbiji?
Gledam da pišem svaki dan i da pišem koliko mogu. Shvatio
sam da je to najbolji princip, jer tako planiraš pomalo unapred i svakog dana daš svoj maksimum. Naravno, kad
je roman gotov, sledi jedno šezdeset-sedamdeset novim ispisivanja, kad to tek
poprimi svoj obris. Osim pisanja, trudim
se da što više čitam, gledam filmove, serije… A tu su i svakodnevne
obaveze.
*U koje doba dana si najproduktivniji i najkreativniji?
Rano jutro. Što ranije, to bolje. Kad završim sa pisanjem, dan još nije ni
počeo i nemam utisak da sam izgubio vreme, a mozak mi tad najbolje funkcioniše
i prija mi tišina jutra.
*Knjiga i/ili pisac koji su najviše uticali na tebe?
Mnogo
je toga. Ali, recimo, Američki tabloid Džejmsa Elroja, Jevrejska policijska
stanica Majkla Šejbona, Nema zemlje za starce Kormaka Makarija. Čitam knjge u
originalu, tako da su mi vrata svetske literature širom otvorena, ali bez
obzira na sve što pročitam, ove tri knjige obnovim svaki čas.
*Preporuči knjigu čitaocima Trablmejkera ("Talog" ćemo im mi
preporučiti).
Preporučujem
Alive in Necropolis Daga Dorsta, o kom sam pisao na blogu i sa kojim sam
napravio intervju. Sjajan pisac od kog možemo puno da očekujemo.
U avgustovskom
broju časopisa Joy možete naći Top
10 listu knjiga za plažu. Među njima je i Talog.
Posebno mi je zadovoljstvo što je na istoj listi jedan od mojih omiljenih
pisaca Džejms Elroj sa romanom Poverljivo
iz L.A.
