DREAM HOME (Stan iz snova)

         Izgleda da je u tom Hong Kongu teže doći do stana nego u Beogradu. Malo prostora, mnogo ljudi, a cene, jelte, visoke. Pogotovo ako pripadate radničkoj klasi: štek baš i nije neki. A čak iako ste čitav život štekali za željeni stan – nekad ni to nije dovoljno.

            Takve je (ne)sreće junakinja filma Dream Home. Taman kad je skupila dovoljno da kupi stan, vlasnici su se predomislili i digli cenu.

            Šta sad?

            Srpska metoda: ključ u ruke. Ali, ne ključ od stana, nego, recimo, francuski ključ. Ili još bolje, nož, sekiru i ostatak alata. Zaređaš od stana do stana u željenoj zgradi i potamaniš stanare.

            I, naravno, cena stana padne.

            Niko neće da živi u zgradi gde se desio masovni pokolj. Čak ni u Hong Kongu. Zatim ponudiš vlasnicima pola kinte od onoga što su već tražili – i ne mogu da te odbiju.

            Kažu, film je po istinitom događaju.

            Nije ni čudo, kažem ja.

            Dream Home je osveženje u podžanru slešera i efektno je produbljen (i proširen) upotrebom flešbekova na odrastanje u tom i takvom Hong Kongu. Flešbekovi daju jasniju sliku čega sve teba da se odrekneš da bi došao do stana i kakve sve frustracije doživiš dok odrastaš bez stana (recimo, lokalne bande ubacuju zmije u haustore i zaključaju vrata da bi oterali stanare!). I onda ti nekako bude sasvim jasno zašto uzmeš taj, ehm, ključ u ruke.

            Umeju ti Azijati da naprave dobar film od nečega što bi se kod nas završilo na nivou paskaljevićevske patetike. Nema kinte, šteka za stan, nevolje u komšiluku, socijalni život pati. Je l’ da da ima osnovu za „domaći film“?

            U Hong Kongu su stvari proste i iskrene. Nema šećerenja, objašnjavanja, osuđivanja i moralisanja. I u toj jednostavnosti leži lepota. Gotovo da se mogla napraviti predstava od ovakvog setinga.

            Ipak, čudno je što ovaj film dolazi baš iz Hong Konga. Jasno, Azija je poznata po filmovima koji samo pričaju priče i ne morališu. Ali, Hong Kong je ipak bio rezervisan za akcijaše sa tučnjavama i ne preterano ozbiljnim hororima.

            Ali, kao što rekoh, imaju ti Azijati nešto što mi nemamo, a imamo i mi nešto što oni nemaju. A i ne treba im. A bogami ni nama. No, dok je interneta, sve što svet ima, kao da je i naše.