Dejvid Mičel: Cloud Atlas

Koliko knjiga zapravo pročitate dva puta?

Iako mi se većina knjiga koje pročitam dopadne, tek za poneku pomislim da bih voleo da je pročitam ponovo. A tek mali broj stvarno i pročitam.

Atlas oblaka je super što možete da čitate samo jedan od nivoa priče kad god vam se to prohte.

Dejvid Mičel je postpostmodernistički kralj kompozicije. Sastavio je Atlas oblaka po uzoru na ruske lutke babuške, tako da imamo šest paralelnih priča od kojih roman počinje jednom kojom se i završava, a sve ostale se prekidaju i nastavljaju kao odrazi u ogledalu. Jedino je centralna data cela, jer je, naravno, u sredini.

Sve priče se dešavaju u različitim vremenskim periodima i pisane su jako jako različitim stilom.

Dok prva vuče na Melvila, dakle putovanja brodom i arhaičan jezik, neka od sledećih najviše asocira na poznog Džejmsa Elroja, a središnja na spoj, recimo, Filipa K. Dika i Kormaka Makartija.

Mičel ne želi da ga prostor i vreme ograničavaju i svoje romane uglavnom smešta na najrazličitije i najegzotičnije lokacije. Takođe, kao što su neke u davnoj prošlosti, druge su u dalekoj dalekoj budućnosti, koja je opet toliko daleka da više liči na davnu prošlost.

Neki kritičari osporavaju Mičela i kažu da Atlas Oblaka ni u jednom trenutku ne progovara glasom autora, već da je svaki od tih glasova tuđi.

Razlog možemo da potražimo u njegovom detinjstvu. Kao klinac je mucao i zbog toga se zatovorio u sebe i predao knjigama. Zato kaže da ako možemo da krademo iz stvarnosti, zašto ne bismo mogli i iz knjiga. A ta rana opsesija jezikom (ili frustracija) dovela je do raznoraznih eksperimenata sa rečima. Tako da je svaki od slojeva Cloud Atlasa obojen drugačijim poigravanje i drugačijim izražavanjem.

Postoje i tumačenja po kojima je Atlas oblaka delo koje se bavi reinkarnacijom duše, pošto protagonisti svih šest priča imaju isti beleg, a i svi oni su na neki način povezani. Ili pronalaze dnevnik onog prethodnog ili njegove kompozicije ili rukopis....

2012. bi trebalo da se pojavi i film, a kako će to izgledati, ne mogu ni da zamislim. Plašim se samo da ne ispadne previše autističan kao Fontana Aronofskog. U svakom slučaju, film su podelili Matrix-braća i Tom Tajkver, tako da se može reći da je u sigurnim rukama. Ne znam samo šta Tom Henks traži u kastingu. No, bio je dobar u Zelenoj milji, možda i ovde da sve od sebe.

Mičel je to zaslužio.

Izdavač: Laguna