Bag of Bones / Vreća kostiju

Bag of Bones je verovatno najzanimljiviji i najuspešniji roman u poznijoj karijeri Stivena Kinga. Malo je onih kojima se ovaj roman nije dopao. Samim tim, čim su počele vesti o mogućoj ekranizaiji Bag of Bones, počela su i nagađanja.

Međutim, režiseri iznova i iznova ponavljaju grešku kad su u pitanju adaptacije Kingovih knjiga. Vreća kostiju ima isti problem.

Problem je u tome što Kingovi romani bez obzira što izgledaju jako jako filmični i laki za adaptaciju, zapravo to nisu. Većina njegovih knjiga se svodi na banalnu ideju i samo njegova spisateljska veština, jaki likovi i dobar jezik izdižu te romane do genijalnosti.

A kad se ogole – ako se to ne uradi na dobar način – dobijemo slab film.

Možda su upravo zato dve najbolje adaptacije Kinga zapravo adaptacije njegovih novela, a ne romana. Mislim, naravno, na Stand by Me i Bekstvo iz Šošenka. Manje je toga što mora da se izbaci, samim tim je manje prostora za greške. Što ne mora da znači da su ovi filmovi dobri baš iz tog razloga.

Mik Geris je poznat kao neko kome je jako stalo da adaptira Kinga. Takođe je poznat kao neko kome to ne polazi za rukom.

Ovog puta sam se nadao da će konačno ubosti.

Prva epizoda dvodelne TV serije Vreća kostiju je donekle bila korektna i ulivala nadu da će ovo biti pristojan TV film. Međutim, sve što je koliko-toliko funkcionisalo u prvoj epizodi, u drugoj je već jedva gledljivo. Gerisova Vreća kostiju sve se banalizuje, previše pojednostavljuje. A likovi koji u romanu imaju dosta prostora i vremena za nijansiranje, ovde se pojave u svega dva-tri kadra. Tako da nam ni najmanje nije stalo do njih. Cigančica peva na vašaru i plače koliko su je emocije uzele pod svoje (u ambaru, u Tri lepe, u sred bela dana), seoski derani gledaju i balave, a onda shvate da ne mogu da pređu preko toga tek tako lako. I sve to u tri minuta. Ma, da.

Mora se priznati da je glavni lik Nunan (kog igra Pirs Brosnan) koliko-toliko pristojno postavljen, kao i donekle njegov odnos sa ženom. Donekle.

Kingove knjige vape za ekranizacijom, to je tačno.

Ali, mislim da na prvom mestu ljudi koji pišu scenarije moraju da budu pravi magovi da zadrže sve bitno i izbace sve manje bitno. Naravno, uvek se čini da bi rešenje zapravo bio TV, ali kao mini sezona od barem desetak epizoda. No, ni to nije presudno, ako filmadžije znaju šta rade.

Mik Geris je još jednom omanuo. I smatram da bi mu trebalo zabraniti dalje pokušaje.

Under the Dome je u sigrnijim rukama Brajana K Vona. Nadamo se da će se bolje pokazati.