Doug Dorst: Alive in Necropolis

Samo nemojte da me pitate kad ću ponovo pročitati ovako dobru knjigu, zato što ne znam. Izgleda da je prešlo u naviku da se pisci glavnog toka šaltaju u žanr. Ali, Dourst nije uradio čak ni to. On nas je, recimo... slagao? Recimo. Alive in Necropolis i jeste i nije žanrovski roman.

Radnja Alive in Necropolis smeštena je u mesto Colmu – koje stvarno postoji i nalazi se u blizni San Franciska – gde je broj mrtvih stanovnika mnogo veći od broja živih. Tako da policija veći deo vremena provodi patrolirajući po groblju. Pandur početnik usred noći – po snegu, u jednoj od grobnica – nalazi polumrtvog drogiranog klinca, uvezanog izolir trakom. Obećava sebi da će naći onoga ko je to učinio, ali kako roman odmiče, mi zapravo shvatamo da taj događaj jeste okidač za priču, ali neku sasvim drugu.

U romanu ima i pandura i duhova. Ima zapleta, a i nema ga. Sva očekivanja su izneverena, ali na onaj fini način. A taman kad odustanete od očekivanja, dolaze i razrešenja. Naravno, drugačija nego što ste mislili.

Dorst se pre svega bavio likovima i njihovim pričama i njihovim problemima i dilemama. Jedan od problema je starenje ili odrastanje ili sazrevanje i gotovo svi likovi romana se na neki način bore sa tim i donose razne odluke kojima će pokazati svoju ne-zrelost. Zato će vas Alive in Necropolis više podsetiti na, ne znam, Magnoliju ili Bringing Out the Dead, nego na neko žanrovsko ostvarenje koje obećava glupava naslovnica.

Problem koji romani pisani u trećem licu često imaju, da ne znaju kad da stanu i šta da ne prikažu, Doug Dorst vešto savladava. Alive in Necropolis nije tanka knjiga, ali je knjiga bez gotovo ijedne rečenice viška.

Njene kompleksnosti – mada se u momentima čini da se ništa ne dešava i da se neće ni desiti, a opet vas vuče dalje – postaćete svesni tek kad dobro odmaknete sa čitanjem. A onda ćete moći samo da stojite i divite se raskoši Dourstovog talenta.

Doug Dorst je ovaj roman prodao izdavaču sedam godina pre nego što je objavljen, samo na osnovu sinopsisa i nekoliko uvodnih poglavlja. Ne znam da li je bio lenj da roman završi u kraćem roku ili pisanje ovakvog romana iziskuje vreme. Sačekaćemo novi roman koji Dorst piše sa Dž. Dž. Abramsom, koji bi trebalo da se pojavi naredne godine – znači, za mnogo kraće vreme – pa ćemo da vidimo.

Do tada nam ostaje njegova zbirka The Surf Guru koja po rečima kritičara u mnogo čemu pomera granice pisane reči.

Uopšte ne sumnjam.