Deset procenata ljudske populacije pati od hronične nesanice i svi oni će ubrzo umreti. A broj insomničara se povećava. Ovim rečima možemo ukratko da prepričamo high concept romana Sleepless Čarlija Hjustona.
Šta čini high concept? Bilo šta što će u jednoj rečenici prodati vaše delo (bilo roman ili film) najpre izdavaču, a potom i čitaocima ili gledaocima. Priča se da je scenarista Finčerovog filma Sedam prodao scenario bez agenta. Kako? Ubica ubija po sedam smrthih grehova. Dovoljno?
No, da se vratimo na Hjustona. Čarli pripada mlađoj generaciji autora koji stvaraju pod uticajem svega i svačega, a nije im strano ni da se okušaju u stripu. Pa ipak, Hjuston je stigao da nam u poslednjih, recimo, pet godina podari, uh, jedanaest romana!
Ali, čini se da je zasluženu pažnju pridobio tek ovim romanom. Zašto? Pa, high concept se prodaje. Što nužno ne mora da znači da je roman dobar. Ali, kad se high concept i kvalitet poklope, dobijemo jedno od onih dela. Setimo se samo kralja high concepta – Brajana K. Vona. Čitali ste Y: The Last Man i Ex Machina.
Sleepless nije od onih romana koji se bave nastankom katastrofe. Više se poput Bilalovog stripa, o kom smo već pričali, bavi posledicama. Ali, ne samo što se bavi posledicama na porodicu „malog“ čoveka, nego se dobrim delom odvija u glavi, bez previše akcije, dijaloga i događanja. Na taj način je Hjuston izbegao sve što smo očekivali.
Čujemo tri glasa: undercover detektiv Park (u trećem licu), zatim njegov dnevnik (jelte, u prvom licu) i plaćenik Jasper koji priziva No Country for Old Men i nemilosrdnog ubicu po imenu Chigurh. Naravno, kao u vreme svake epidemije (a insomničari su njen proizvod), javlja se potraga za lekom. A lek postoji (manje-više), ali ga, naravno, nema dovoljno. Samim tim se javlja crno tržište. I detektiv Park ga istražuje. A istraga ga odvodi tamo gde smo i slutili – do moćnih i bogatih. Park ima PhD iz filozofije, ali je ipak postao pandur jer veruje da može da promeni svet. Kakvo ga samo razočaranje čeka! Ali on ni tada ne odustaje od svojih principa. I bez obzira što mu je žena jedna od nesanih, a bebu ne sme ni da testira jer se plaši rezultata, on predano nastavlja sa istragom. Čak i kad shvati da je i istraga jedna velika šarada, ne odustaje. I možete da pretpostavite kako okončava.
Hjuston je za Sleepless uradio temeljan research. A pošto sam priznaje da je dosta toga našao na sajtu Vorena Elisa, znate šta možete da očekujete. I da, zavere su svuda oko nas, a paranoični ste samo ako ne možete da dokažete. Da ne spojlujem previše a ipak vas upozorim: Pazite šta jedete! Držite se organske ishrane!
No, kao i u svakoj dobroj pesimističnoj fikciji, sve što naši junaci urade i saznaju, neće ama ni malo promeniti svet, a ni njih same. Svet je osuđen na propast i jedino što možemo da uradimo je da usporimo katastrofu. Ili da ljudima otkrijemo istinu i da se sve okonča za tren. Oni što su na pozicijama moći, misle da znaju šta je dobro za prost narod. I mi tu ništa ne možemo, sem da tumaramo u mraku.
Ali, kad već ništa ne možemo da promenimo, šta radimo?
Mnogo toga. A sve se, uglavnom, svodi na zabavu. Jer, mnogo toga možeš kad ne spavaš. Da igraš frpove dan i noć, dan i noć, dan i noć. Virtualna realnost postaje važnija i stvarnija od stvarnog života. A potraga za drogama koje će dati barem malo oduška, jedina glad.
Ipak, treba upozoriti. Kod ovakve fatalne insomnije, ljudi ne spavaju. Istina. Ali, budni upadaju u REM faze. Ne razlikuju san od jave, prošlost od budućnosti... Imate sliku. I na kraju umiru. Zabava je neprekidna ali kratkog daha.
Samo Hjustonovo pisanje je moderno. Po mini revoluciji u postavci dijaloga, njegova proza na momente (berem vizuelno) zaliči na Kormaka Makartija, ali i na scenario. Što se referenci tiče, prepoznaćete tu Elroja, ali i Vilijema Gibsona. I verujem da ćete poželeti da pročitate još neku Hjustonovu knjigu.
Šta da kažem, Hjuston piše brzo kao da je i sam insomničar. A da pročitate njegov opus i vama će trebati barem nekoliko besanih noći.
Moju recenziju romana Sleepless možete pročitati i na nemačkom.
Moju recenziju romana Sleepless možete pročitati i na nemačkom.
Mislim da ću ovu knjigu pročitati zahvaljujući tebi. Takođe, ako ikada budem izdala svoju - volela bih da je ti prepričaš drugima. :)
ReplyDeleteOdličan tekst, svaka čast.
hvala ti :-)
ReplyDeletepostmodernizam chovechanstva? dramaturshki recept oproban toliko puta i uvek uspeshan...
ReplyDeletei nikad aktuelniji.
ReplyDeletenego razmishljam nehsto...jel su knjige toliko dobre ili si to ti? chime se inache bavish, ako smem da znam...
ReplyDeletešta ćeš više: pišem knjige, prikaze. stripove... :-)
ReplyDelete