Najbolji filmovi: 2008.

 Let The Right One In: je švedski horor film. Mada, verovatno je mnogo više drama, nego što je horor. Ali, kako god, film je pravi masterpis – nešto najbolje što sam video u mnogo, mnogo vremena. Dvoje klinaca, a klinka je vampir. Pa vi vidite.

In Bruges: Ponovo evropski film. Od autora iz čijeg pera je proistekla predstava koju imamo prilike da vidimo u beogradskom pozorištu – Jastučko. Plaćene ubice na odmoru u Belgiji; promišljen i tempiran scenario koji samo u nekoj meri pati od previše umetničarenja.

The Dark Knight: Hm, kako sam samo nameravao da hejtujem ovo ostvarenje kad sam se zaputio ka bioskopu. Ruku na srce, prethodni Nolanov Betmen nije bio bog zna šta. Međutim, The Dark Knight poseduje to što su mnogi blokbasteri zaboravili da je upravo najbitnije za dobar film – priču. Noar zamotan u foliju superherojskog filma. I da, Everybody, why so serious?

Chaser: Film koji bi trebalo da je bolji od Oldboy. Nažalost, nije. Iako je dramaturški znatno dosledniji i bez pogrešnog izbora, Chaser poseduje izvesnu dozu predvidljivosti koja mu ne dozvoljava da se plasira u Top 10 svih vremena. Ipak, zaslužuje bar nekoliko gledanja i predstavlja školu preciznog i promišljenog scenarija.

Slumdog Millionaire: Deni Bojl je pokidao novi film. Ljubitelji Lost teško da će naći ekvivalentniji pripovedački pandan u svetu filma. Priča o odrastanju u paklu, koja nijednog trenautka ne sklizne u patetiku – iako je prilika bilo nebrojano – ispripovedana na maestralan način.

In The Electric Mist: Poput Chaser, ovaj film je nekako predvidljiv, pa pored fenomenalne atmosfere i nečega što vas tera da ga gledate iznova – ipak pati. Opet, kamo sreće da je više takvih filmova. A  Tomi Li Džonsa ne treba dodatno hvaliti.

Burn After Reading: Svi pljuju novi film braće Koen, a on je zapravo izvanredan. Prava mala poslastica što vas tera da stisnete ripit na daljincu. Nisam se tako smejao još od Shaun of the Dead. Držimo Koenima palčeve za ekranizaciju Šejbona.

Before the Devil knows You're Dead: Iako ovaj film pripada 2007. godini, kada sam ga po prvi put i overio, tek na ponovno gledanje shvatio sam kakav je to zapravo masterpis. Noar + drama u savršenom spoju. A kad to nisu? Barem kod tih što umeju da pišu.

The Wrestler: Iako je Miki Rurk ponovo dao fenomenalnu ulogu, Rvač me nije baš oduvao. Opet, kako vreme prolazi, film mi je u sve boljem sećanju, mada sumnjam da bih mu pružio još jednu priliku.