Talog u časopisu JOY #116

U avgustovskom broju časopisa Joy možete naći Top 10 listu knjiga za plažu. Među njima je i Talog. Posebno mi je zadovoljstvo što je na istoj listi jedan od mojih omiljenih pisaca Džejms Elroj sa romanom Poverljivo iz L.A.

Frenzy Spark #9

U novom broju magazina Frenzy Spark objavljen je moj tekst o jednoj od najboljih serija ikad The Wire. Tekst možete pročitati na 39. strani, a isti tekst je, na moje veliko zadovoljstvo, objavljen i na engleskom jeziku i nalazi se u istom izdanju na 156. strani. Na prvo prelistavanje, broj je odličan. Drago mi je da sam deo tima od samog početka!

Talog: Amy Winehouse na violini (promocija)

TALOG SOUNDTRACK PERFORMANS je multimedijalna promocija krimi romana TALOG u okviru koje se čitav saundtrek romana (odnosno muzika koju junaci slušaju) izvodi uživo i to na violini (Angelina Milićević). Odlomke Taloga čita Miloš Lalović. O romanu govori autor Željko Obrenović.

„Talog je priča o potrazi za ubicom i potrazi za gradom. Negde ispod taloga je onaj drugi, skriveni portret Beograda i vremena u kome živimo. I samo se oni najočajniji, oni koji nemaju šta da izgube, usuđuju da zagrebu po njemu i suoče se sa pravim licem sveta. A oni najhrabriji, ili možda najsrećniji, uspeće da to suočavanje i prežive."

Radio Valjevo -- TALOG SAUNDTREK PERFORMANS

Od 22 i 10 pred Muselimovim konakom dinamična, nova promocija romana ''Talog'' Željka Obrenovića. Nakon prve valjevske, roman je promovisan u više gradova, i svako književno veče bilo je neponovljivo. Večeras pred Konakom pored autora ''Taloga'' Željka Obrenovića, koji je govorio o romanu, odlomke je čitao Miloš Lalović, dok je violinistkinja Angelina Milićević sjajno je dočarala atmoseru trilera izvodeći muziku koja prati zbivanja u romanu ''Talog''. Inače, u galeriji kod ''Tešnjarske male scene'' otvorena je izložba stripa, a medju izloženim stripovima je i rad Željka Obrenovića.

Pisac izbliza: Željko Obrenović

Novi intervju: Pisac izbliza.

Prošli roman je bio tvoj prvi roman. Kakvo je to bilo iskustvo za tebe?

Prvi roman je velika stvar. Pogotovo kad imaš dvadeset četiri godine, koliko sam ja imao. Mislim da je odlično što sam tako mlad izdao prvu knjigu – i što je ona tako dobro prošla – jer sam ubrzano učio o pisanju, izdavaštvu, kontaktu sa publikom, pohvalama i kritikama.

Da li je teže stvarati dalje nakon tog prvog romana zbog očekivanja publike?

Teže jeste baš zbog velikih očekivanja, ali za mene je pisanje nešto prirodno, tako da se ne opterećujem previše. Svako jutro sednem i pišem. Sledeće jutro izbrišem ono što ne valja, sredim ono što je za popravke i idem dalje. Imam sinopsise za narednih nekoliko romana i jedino što mi treba je vreme.

U kakvoj je Talog vezi sa Psihom (daj osnovnu priču u dve rečenice), a što je, po tvom mišljenju, takva literatura slabije zastupljena kod domaćih autora?

Talog i Srpski psiho nisu u preteranoj vezi, osim toga što se bave talogom ljudskog društva, marginama, mračnim stranama. Talog je priča o mladoj devojci koja istražuje smrt svog verenika, kreće se od sitnih beogradskih dilera, do tajkuna koji je gotovo pa onostrani entitet. Roman je pisan u prvom licu ženskog roda, što nije tako često a ni lako. Domaći autori su i dalje mahom ostali na nekim klasičnijim piscima i epohama, što nužno nije ništa loše, ali lično verujem da treba ići dalje, otkrivati nova prostranstva. Mislim da za pisca nije dobro da se vraća nazad.

Zašto vezuješ multimedijalne sadržaje – trejler, strip, animaciju – za knjigu i njenu promociju?

Smatram da se granice između pisane reči, filma, stripa i drugih vrsta umetnosti sve više brišu. Mislim da je logično da se knjiga promoviše na vizuelan način, jer će potencijalnom čitaocu stvoriti predstavu o tome šta ga očekuje, a neće mu pokvariti uživanje. Ljudi su uglavnom vizuelna bića i bolje reaguju na vizuelne nadražaje. A opet, kada kupe knjigu i sednu da čitaju, tu samo njih dvoje: čitalac i knjiga. I tako će biti doveka. Trejler za Talog je urađen bolje od većine trejlera za romane ne samo kod nas već i u svetu. Za to sam zahvalan Željku Vitoroviću koji se pobrinuo za vizuelni deo i Nedeljku Jevtiću koji je režirao trejler. 

Ko su tvoji čitaoci, (stariji, mlađi, poklonici savremenog ili ne, dame ili muški svet..) i kako reaguju na tvoja dela, kakvi su im komentari, šta priželjkuju na književnoj sceni i koliko uspevaš da odgovoriš njihovim potrebama...

Neko bi verovatno pretpostavio da je moja publika isključivo mlađa i pogrešio bi. Ako je suditi po raznim mejlovima koje dobijam, publika Taloga je šarenolika. Moguće da je uglavnom mlađa, ako mlade smatramo sve do četrdeset godina, ali iznenadili biste se koliko ima i onih od šezdeset godina. Istina, oni u romanu pronalaze druge stvari, ali to nije ni bitno. Važno je da svako u Talogu pronađe nešto za sebe. Kad pišem ne razmišljam o reakcijama publike jer to je opasna klopka. Trudim se da napišem roman koji bih ja rado čitao. Sticajem okolnosti, izgleda da se to i publici dopada.

Kakvi su ti dalji planovi?

Radim na novom romanu. Završio sam scenarije za nekoliko strip albuma – neki su već nacrtani i trenutno su na kolorisanju, tako da bi trebalo uskoro da budu kompletirani. Pored romana pišem i priče – nedavno sam dobio nagradu Akademije umetnosti za priču Muzej đubreta. Trudim se da svaki dan uradim nešto što je u vezi sa pisanjem, redovno održavam blog.

Talog saundtrek perfmormans (Željko Obrenović)

16. avgusta u 22 časa, ispred Muselimovog konaka u Valjevu, održaće se nova promocija Taloga. Ovoga puta još neobičnija nego do sada.

Gosti: Angelina Milićević (violina) i Miloš Lalović (glumac).

Pre nekog vremena sam pričao sa Angelinom o tome da ona svira pesme koje junaci slušaju u Talogu. Njoj se ideja dopala, pa se smesta bacila na aranžiranje muzičke podloge, što nije nimalo lak posao, pošto su u saundtrek Taloga ušli jako različiti izvođači koje treba prevesti na jezik violine.

Koliko sam obavešten, nešto ovog tipa niko nije radio ni ovde ni u svetu. Mislim najpre na to da se uživo svira saundtrek knjige, a tek na violini...

U saundtreku se nalaze:
Ejmi Vajnhaus: You Know I'm No Good

Tori Ejmos: Crucify

Bjork: Violently Happy

Slipknot: Vermilion

System of a Down: Toxicity

Beogradski Sindikat: Moj Beograde / Balada Disidenta

Miloš Lalović je mladi glumac koji će vam dočarati Talog tako što će čitati odabrane odlomke i zajedno sa Angelinom uvući vas u mračni noar gde vas ja spremno čekam.

Ne očekujte dosadne književne promocije na kakve ste navikli. Talog raste i širi se. Čekamo vas.

The Hunger Games

The Hunger Games je solidan film koji je mogao biti bolji. Premisa je odlična ali već viđena i zašećerena. No, glavni problem je što su tu savremenenu gladijatorsku priču mogli više začiniti i uzeti koju stranicu iz Apocalypta kad pričamo o jurnjavi po šumi.

Dosta likova su krokiji koji čekaju nastavke da se razviju. Opet, The Hunger Games je svež film, prestilizovan i nudi puno zabave.

Talog na moru

Van kadra je možda laptop, možda pisaća mašina. A možda se novi roman krčka u glavi.

Dakle, radno u svakom slučaju.

Talog: Jovana, Borko

Nacrtao sam dvoje glavnih likova. Ovako izgledaju u mojoj glavi; kod vas?

Den Simons: Hyperion

Napokon sam uhvatio vremena da pročitam ovaj kultni Simonsov roman. Po meni više funkcioniše kao ulančana zbrirka priča (i to ne baš dobro ulančana, pomalo veštački).

Neke od tih novela u Hyperionu su nesumnjivo genijalne.

The Tall Man

Autor kultnog filma Martyrs ponovo je uspeo: dekonstukcija žanra na najvišem nivou. The Tall Man izgledao kao horor i laže vas da je horor, ali nije. No, nemojte da mislite da tu ima neka nagla promena žanra kao u Rodrigezovom Od sumraka do svitanja.

The Tall Man je savršeno motivisan.

Džesika Bil je preživela Teksaški masakr, tako da se nismo brinuli za nju. Ali čak je i odabir nje za ulogu „majke“ odličan, baš zbog tih prevarenih očekivanja. Neko otima decu. Pa otme i njeno dete. Samo što...

Daglas Vinter: Run

Run je roman koji bih voleo da sam napisao. Negde na pola puta između Elroja i Shielda. Naslov je tolikoznačan da je besmisleno ulaziti u to. Stil pisanja je paklen. Bez pravila.

A tema?

Preprodavci oružja i run koji je pošao po zlu.

The Raven -- Gavran

The Raven je film u kom je Edgar Alan Po glavni lik – istražuje ubistva zasnovana na njegovim pričama. The Raven je dobrim delom sniman u Srbiji, ali se to ne vidi.

Ne očekujte neku filozofiju, ali je jako zabavan.

Pressing 65

U novom broju Pressinga možete da pročitate moj tekst o seriji Breaking Bad, ali i tekst Marka Stojanovića o Talogu, kao i intervju sa mnom. Takođe, svi ostali tekstovi su, kao i uvek, super. Potrudite se da nabavite svoj primerak Pressinga. Ili barem čitajte na netu.

Talog, promocija na Ubu

U sredu 25. 07. 2012, u 21 h, u dvorištu Muzičke škole na Ubu održaće se promocija Taloga. Gost, Angelina Milićević, na violini svira System of a Down. Bićete u prilici da pogledate trejler za roman, slušate razgovor i muzičku pratnju i sve to za dž.

Ako znate nekoga sa Uba, prosledite mu ovaj link.

EDIT:

Na Ubu je bilo fenomenalno. Odlična posećenost, sjajno gostoprimstvo. Veče je proteklo savršeno u svakom pogledu. Ko nije bio, može da pogleda TV prilog i uhvati delić atmosfere.

Željko Obrenović: Talog (U gradu -- intervju)

Dao sam intervju za sajt Ugradu.info.

1)    Kako ste se odlučili i šta Vas je navelo da se bavite književnošću?

Teško da neko može da odluči da se bavi književnošću. Prosto osećaš potrebu da pričaš priče. Započneš skromnije, koliko ti mogućnosti dopuštaju, sve više čitaš, gledaš filmove... i, naravno, sve više pišeš. I možda jednog dana neko za tebe kaže da si pisac. Dug je put od mojih prvih pokušaja do Taloga. A opet, to je jedini put i svako ko želi da bude pisac mora da ga pređe.

2)    Do sada ste objavili dva romana. Odakle potice inspiracija za pisanjem trilera?

Na svoju prozu ne gledam kao na žanr trilera ili krimi žanr ili dramu ili na bilo koji drugi žanr; nastojim da pišem priče o ljudima, priče vredne pričanja i vredne čitanja, priče koje će neko želeti da pročita i za nekoliko hiljada godina i koje će mu biti jasne i kad se mnogo toga u svetu, kulturi i tehnologiji promeni. Takve su sve one klasične priče koje i dalje traju. A sve one su o ljubavi, smrti, potrazi; o malom čoveku u neobičnim vremenima. Talog je prvenstveno priča o osveti, ali protagonistkinja zapaža zemlju u tranziciji, pojedince koji se ubrzano bogate, pojedince koji misle da im je sve dozvoljeno (čini se da jeste) i o sukobu ta dva sveta. U Talogu će protagonistkinja provesti čitaoca kroz razne svetove: svet sitnih dilera, svet bivših robijaša, svet okultnog, svet posleratne zemlje, svet serijskih ubistava i serijskih ubica…

3)    Kakve su reakcije čitalaca na “Talog”?

Reakcije su odlične. Svakoga dana dobijem barem jedan mejl-poruku od čitalaca koji su pročitali knjigu i kojima se dopala. Za sada niko nije tražio da mu vratim novac, što je lepo (smeh). Pošto sam aktivan na društvenim mrežama, čitaoci lako mogu da me pronađu i da podele svoje utiske sa mnom, što oni jako cene. Mislim da je ta vrsta interakcije neophodna i poželjna.

4)    Postoji li, i u kojoj meri, navika za čitanjem kod mlađe populacije?

Nažalost, situacija je takva da većina ljudi pročita jednu ili nijednu knjigu godišnje. Koliko god to meni bilo nezamislivo, to je činjenica. Ali, to ne znači da mladi ne čitaju i da stariji čitaju i obrnuto. Neki čitaju, neki ne čitaju. I tu se ništa ne može. Čitalačka navika se uglavnom stiče jako rano i retko se tu nešto menja kasnije. Reklama može, recimo, da dopre do nekoga ko inače ne čita i lepo je ako to, naprimer, bude moja knjiga, ali mnogo su mi draži čitaoci koji na moju knjigu nisu naleteli slučajno, nego koji su tačno znali šta traže i koji nisu bili razočarani.

5)    I na kraju, da li je u pripremi Vas treći roman; kada ce biti objavljen?

Što se pisanja tiče, nešto je uvek u pripremi, između ostalog i novi roman, koji će biti objavljen onda kad ga zavšim i kad prođe moju visoku autocenzuru, dane i dane peglanja i sređivanja, a kad će to biti… nadam se uskoro. Do tada su tu Talog, Srpski psiho, moje priče i moj blog.

Željko Obrenović: Talog (Helly Cherry intervju)

Dao sam intervju za Helly Cherry.


Koja je osnovna dužnost pisca?

Osnovna dužnost pisca je da da sve od sebe. Da se potrudi i napiše knjigu kakvu bi on sam želeo da pročita i da ne dozvoli da mu bilo šta stane na put dok to čini. Zaboravite na to šta će reći okolina, šta će reći bilo ko, jedino o kome bi trebalo da brinete ste vi sami. Odnosno šta vam vaše unutrašnje ja govori da je ispravno. Samo tako možete da napišete knjigu koju će neko poželeti da pročita. Nadam se da sam ja to uspeo u Talogu.

Da li jedino u radu i aktivnosti leži smisao života?

Stvaranje, i umetnost uopšte, čini život lepšim. Lično ne mogu da ga zamislim bez toga. Za mene je uvek bilo nešto, bez obzira da li je to muzika, strip, ili književnost.

Kada ste i kako počeli da se bavite pisanjem?

Na neki način sam to oduvek radio. Još kao klinac sam pisao svoje ninđa romane. Zatim sam pisao scenarije za stripove koje sam crtao. Pa razne priče. Sve je to došlo nekako spontano i ne mogu tačno da odredim trenutak kad sam sebi rekao: Znaš šta, ti ćeš od sada biti pisac. Jednostavno su neke stvari došle na svoje mesto. Sve ono što sam pročitao, svi filmovi koje sam pogledao. Došlo je do akumulacije i osećao sam potrebu da te ideje izbacim iz sebe. Prvo je došao Srpski psiho, a sad je tu Talog.

Od koga ste se učili pisanju?

Samo i isključivo od dobrih pisaca, bez obzira da li pisali romane, stripove ili filmove-serije. Dobro pisanje se oseti na kilometar. Čak ćete i tok šou prepoznati ako je dobro skriptovan, jer danas izgleda da samo ljudi u običnom govoru ne koriste scenario, a i to je diskutabilno. Iznova i iznova čitam-gledam stvari za koje smatram da su remek-dela i svaki put kad im se vratim, naučim nešto novo. A onda sednem i pišem. Nema boljeg saveta koji bih dao mladom piscu. Pisci pišu. Tačka.

Koji su pisci na Vas izvršili najveći uticaj i zašto?

Puno ih je. Recimo, Stiven King, jer ume da stvori ubedljive likove i ubedljiv mizanscen, a knjige su mu različite uprkos nekim motivima koji se neprestano ponavljaju.

Zatim, Brajan K. Von u stripu, jer me je puno naučio o dinamici pripovedanja, o šetanju kroz vremenske tokove, o dijalogu i tome kako ozbiljno pisanje može da bude i te kako zabavno.

Dejmon Lindelof na TV-u, jer nam je uprkos svim manama koje Lost ima, podario seriju o kojoj se i dalje priča, iako je serija sad već odavno okončana. Takođe, dokaz je da možete da budete dobri čak iako ne udovoljite svima.

Jako volim Majkla Šejbona, Džejmsa Elroja i Kormaka Makartija. Ako sam u Talogu dotakao delić njihove genijalnosti, ja sam zadovoljan.

Koliko je dug put od misli do njenog ostvarenja na papiru, a koliko od rukopisa do romana?

Jako jako dug. Te misli koje pisac formira u glavi, ma koliko bile uredne i sistematične, kad počnu da se pretaču u reči na papiru, brzo počnu da se menjaju, jer shvatiš da su to dve potpuno različite stvari: misli i reči. Misli su nešto intimno, čemu niko drugi nema pristup, pa samim time ne moraju ni da budu savršene. Reči na papiru su već nešto što drugi mogu da vide, pa samim time nivo autokritičnosti se povećava. Tako bi barem trebalo da bude. A gotov roman je tek priča za sebe. Tako je barem bilo sa Talogom, dalje ćemo videti.

Biraju li pisci teme ili teme biraju njih?

Verovatno je odgovor negde na pola puta. Ideje su svuda oko nas, nije u tome problem. Pitanje je samo koliko ste vi sposobni da ih vidite. A čak je još bitnije to koliko ste sposobni da od njih nešto napravite. Pre neki dan sam pročitao sjajan sinospis za roman The Leftovers: Nekoliko miliona ljudi je odjednom nestalo. Niko ne zna kako i gde. Roman se bavi onima koji su ostali i kako se oni nose sa činjenicom da su im bližnji nestali bez traga.

Nisam pročitao roman, pa ne znam šta se dešava. Ali mozak već počinje da traži način na koji bih ja to rešio, čime bih se bavio itd. Mislim da bi tako trebalo pristupati i pisanju sopstvenih romana. Igrajte se idejama i razmatrajte razne aspekte.

Kakav odnos pisac treba da ima prema čitaocu?

Ne bi  trebalo da ga potcenjuje. Pisci često uzimaju čitaoce za naivne i uprošćavaju romane kako bi „prosečni čitaoci“ shvatili o čemu se tu radi. Velika greška. Što dokazuju mnogi sjajni bestseleri koji su sve samo ne jednostavni za čitanje. Dok sam pisao Talog, nastojao sam da napišem inteligentnu knjigu za inteligentnog čitaoca, što ne znači da roman nije za široku ciljnu grupu. Naprotiv. Samo, ko bude želeo, videće dalje i više od ostalih. Ali ni oni koji traže samo zabavu neće biti razočarani.

Zašto je bitan ritam u priči/romanu?

Bitan je kao i u životu. Ako deset dana sedite u mestu, pa negde naglo odete, možda će vam tamo biti lepo, ali će vam posle biti žao što i onih prethodnih dana niste negde išli. Tako je i sa literaturom, ona bi trebala da vas svakom rečenicom vodi na novo putovanje na kom vam neće biti dosadno i sa kog ćete se vratiti drugačiji. Čitaoci mi kažu da Talog pročitaju u dahu. Nadam se da to znači da ima dobar ritam.

Kakvi su bili Vaši počeci? Koji su Vam najdraži uspesi?

Početaka ima puno (smeh), ali drago mi je, sad kad pogledam unazad, što su neke teme i motivi koji su mi bili bitni u ranom periodu života i stvaranja i dalje tu, samo su sad, naravno, na višem nivou. Još dok sam uz stripove učio da čitam, susreo sam se sa mešanjem raznih žanrova, sa lepotom spontanog propovedanja i mislim da je to nekako zauvek ostalo sa mnom.

Svaki dan kad napišem nešto novo je novi najveći uspeh. A svaka objavljena rečenica kojom sam zadovoljan je sledeći najveći uspeh.

Ima i onih manje apstraktnih, kao što je, recimo, nagrada Akademije umetnosti koju sam nedavno dobio za kratku priču Muzej đubreta, zatim prevod Srpskog psiha na poljski jezik i, naravno, moj novi roman Talog.

Recite mi nešto više o romanu Psiho koji ste napisali sa Aleksandrom Ilićem. Kako je tekla Vaša saradnja? Da li je bilo teško uklopiti vaše stilove? Na kakav je prijem naišao roman kod publike?

Roman je prošao više nego dobro. Prodao se u odličnom tiražu u publika je bila prezadovoljna. Čak i danas mi se često neko javi i kaže da je nedavno pročitao roman i da je oduševljen. Nije bilo teško uklopiti stilove, jer kad se jednom formira glas protagoniste, sve je lako.

Napisali ste i roman Talog. Koliko se on razlikuje od prvenca i koliko Vam je bilo teže (odnosno lakše) da radite na njemu?

Mislim da je najbolje da čitaoci sami prosude kako se i na koji način Talog i Srpski psiho razlikuju. Meni je samo bitno da uoče korak napred, jer to je svakom autoru najveća pohvala. Bilo ga je lakše napisati jer sam sad veštiji kao pisac, ali ujedno i teže jer se želi više, a tu je i taj sindrom drugog romana i velikih očekivanja.

Vaše su ljubavi, pored pisanja i književnosti, strip i muzika. Koji su Vam omiljeni stripovi i zašto?

Ima ih mnogo. Bendisov Daredevil i Alias, Milarov Ultimates, Vonov Ex Machina, Aronov Scalped, Murov From Hell, Watchmen itd. Sve su to različiti stripovi koje spaja jedino to što su sjajno napisani i što kad zaronite u njih ne želite da se priča okonča. Mislim da je takav spoj vizuelne i pisane umetnosti nešto najsavršenije. Jer kako kažu: Slika vredi hiljadu reči. A u stripu imate i sliku i hiljadu reči. Pa vi vidite.

Od novijih stripova religiozno pratim: Sweet Tooth, American Vampire, Morning Glories, Chew, Locke & Key...

Mislim da sam u Talog uspeo da ugradim nešto te svedenosti i kompresovanosti stripa. Ljudi koji poznaju i strip i prozu kažu da sam uspeo. Hvala im.

Koje muzičke pravce pratite? Utiče li muzika na Vaše stvaralaštvo?

Uglavnom volim alternativni rok-metal: Tool, A Perfect Circle, Pain of Salvation. Ali redovno skidam sve što mi neko preporuči i otvoren sam za nove stvari. Ovih dana slušam Florence & the Machine.

Muzika svakako utiče na pisanje, mada ne mogu da slušam muziku dok stvaram – ometa me. Ali naravno, muzika je nešto najbliže poeziji u savremenoj kulturi.

Sa Mirkom Lukovićem, frontmenom benda Rare, radim na pesmi koja predstavlja neku vrstu auditivnog trejlera za Talog. Pretpostavljam da će ljudi uskoro moći da čuju šta smo uradili.

Kao neko ko se (između ostalog) bavi pisanjem književnih kritika sigurno dosta toga pročitate tokom godine. Kakva je književna produkcija danas? Šta bi valjalo menjati?

Trudim se da pročitam barem roman nedeljno i uglavnom čitam anglosaksonske pisce u originalu. Ne mislim da bi bilo šta trebalo menjati jer je puno odličnih pisaca, sve više je autora koji su otvoreni za nove stvari i mešanje žanrova, sve više je uticaja TV-a, filma, stripa, video igrica. Što se mene tiče – nikada nije bilo bolje. Samo neka potraje.

Radite li na nečem novom?

Da. Trenutno pišem novi roman, a radim i na nekoliko strip albuma sa raznim crtačima. Nadam se da će se nešto od toga uskoro pojaviti.

Razgovor vodila

Tamara Lujak

Talog u društvu

Najbolje knjige u 2012. (drugi kvartal)

Već ste imali priliku da pročitate listu Najbolje knjige u 2012. (prvi kvartal), sada su tu i Najbolje knjige u 2012. (drugi kvartal). Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe i za plažu.

Don Vinslou: Savages

Savages je roman po kom je Oliver Stoun uradio film. Možete da pogledate trejler i shvatite kako film obećava.

Na brzinu sam pročitao Savages kako bih bio spremniji za premijeru filma.

Vinslou nije baš moja šolja čaja, ali nije loš. Nastoji da redukuje rečenicu, ali da se ne lažemo: nije ni Elroj, ni Kormak Makarti. Ipak, sama ideja nije loša i ima tu dosta nekih situacija koje su zabavne i lepo rešene.

Savages donosi sveže likove i OK priču. Ako ne pročitate roman, obavezno pogledajte film.

Stiven Dobins: The Church of Dead Girls

The Church of Dead Girls nije treš horor kako možda naslov obećava. Nije čak ni horor, uopšte. Pre bi se reklo da je krimi-drama jako jako pogrešno odabranog imena.

Dobins se poslužio zanimljivom pripovedačkom tehnikom: u prvom licu, ali gotovo pa sveznajućeg pripovedača. Jer je, naime, reč o hronici jedne palanke, gde se sve o svakome zna.

A dešavaju se nestanci devojčica.

The Church of Dead Girls se mnogo više bavi tim malim mestom i onim što ti nestanci devojčica pokreću i izazivaju, nego samim nestancima. I to je taj momenat kad krimi preteže ka drami.

Moj prvi susret sa Dobinsom i jako uspešan.

Čarli Hjuston: No Dominion

No Dominion je drugi deo u serijalu Čarlija Hjustona o vampiru detektivu. Već sam pominjao da mi je Hjuston jedan od najomiljenijih pisaca danas. I da je njegovo najjače oružje – dijalog.

Isto važi i za No Dominion. Dijalozi su tako dobri da daju neverovatnu autentičnost likovima koji ih izgovaraju i samim tim čine ubedljivim neverovatne stvari.

Hjustonu zaplet nije na prvom mestu, ali daleko od toga da je zaplet loš. Priča je o novoj drogi koja kruži vampirskim svetom i Džo Pit joj je na tragu. A to će ga puno koštati.

Džonatan Letem: You Don’t Love Me Yet

Kao što piše na koricama, kog god žanra da se Letem dohvati, razvali ga. You Don’t Love Me Yet je pričao indi bendu koji pokušava da se probije. Do novih tekstova će doći na neobičan način i to će ih na neki način puno koštati.

You Don’t Love Me Yet je u stvari priča o mladim ljudima i njihovim odnosima i dilemama.

Letem odlično poznaje muziku i njeno stvaranje. Provešće nas kroz čitav stvarački proces i još mnogo mnogo toga na svega dvesta strana, bez ijedne rečenice viška ili manjka.

Dejvid Sajmon: Homicide

Dejvid Sajmon je proveo godinu dana sa baltirmorskim odeljenjem za ubistva. Rezultat je knjiga Homicide. Knjigu verovatno niste čitali, ali se gotovo sigurno gledali istoimenu seriju.

Serija Homicide je u mnogo čemu promenila istoriju TV-a. I bila polazna tačka za mnoge serije koje su pošle istom stazom. Jedina koja ju je prevezišla je, gle čuda, plod pomenutog Dejvida Sajmona, koji je ovog puta odlučio da kormilo preuzme u svoje ruke. Naravno, The Wire.

Ispravite grešku i pročitajte Homicide. Ponekad je život zanimljiviji od najluđe fikcije.

Piter Feris: Last Call for the Living

Sve više je poznatih pisaca koji su nam podarili dostojne naslednike. I to ne samo naslednike kao autore na koje su uticali, već prave naslednike. Svoju decu. Za sada je najuspešniji i najbolji sin Stivena Kinga – Džo Hil. Ali tu je i sin Džona Le Kare – Nik Harkavej.

Sada im se pridružio i Piter Feris, sin Džona Ferisa po čijoj knjizi je De Palma snimio Furiju.

Last Call for the Living je južnjačka gotika koja se bavi pljačkom i njenim posledicama. Teži mejnstrimu i na neki način ga i dotiče. Teži Kormaku Makartiju i na neki način ga dotiče.

Ali, iako je Last Call for the Living solidan prvenac, mlađani Feris ima još da uči. Pripovedanje je solidno, no kao da Feris nije mogao da se odluči za određene fokalizatore, pa je reč davao skoro svakom u romanu. Čekamo novu knjigu.

Džilijen Flin: Gone Girl

Već nekoliko puta sam iskazao svoje oduševljenje ovom književnicom. Još od prvenca koji je neverovatan i drugog romana koji je za mene na neki način bio iznenađenje. A sada evo i trećeg romana, koji je opet po strukturi bliži drugom.

Gone Girl je priča o mužu i ženi, ispričana u naizmeničnim poglavljima u njihovim prvim licima.

Žena je nestala, svi okrivljuju muža. A tu je i njen dnevnik koji, po svemu sudeći, navodi njega kao krivca. Osim što u Gone Girl ništa nije tako jednostavno. Gilijen Flin vlada strogom strukturom romana i ponovo pokazuje da ume da ispriča novu priču.