Dead Man’s Burden

Džo Hil mi je preporučio Dead Man’s Burden i rekao da je u pitanju vestern kakav bi napisao Kormak Makarti. Lepo ga je opisao. Ovakve kaubojce više ne viđate. Čekajte, kaubojce više u opšte ne viđate...

World War Z

Tja, ništa posebno. World War Z je zasnovan na romanu Maksa Bruksa, ali labavo. Zombiji se gotovo i ne vide, patetike koliko voliš (u svakom kadru kada se vidi Bred Pit ili njegova žena, u prvom planu je burma). Sve u svemu, ništa što već nismo videli. Često mnogo bolje.

Vulverin

Vulverina sam kao i Man of Steel takođe gledao u 3D i mada je premisa obećavala, pa i sam početak, film je ispao krajnje glup i još jednom smo ostali bez dobrog filma o našem omiljenom superheroju, a sad to verovatno znači da ga nikad više nećemo ni dobiti.

Man of Steel

Man of Steel sam gledao u 3D i opet mi je bio jaaako dosadan. Tri sata tuče i tuče i tuče, bezveznog kastinga i svih gluposti koje možete da zamislite. Ne znam šta sam uopšte u očekivao.

Oblivion

Jedino veće zlo od Tomislava Kruza je film sa klonovima u kojem se on pojavljuje u više primeraka. Pa opet, Oblivion je ispao solidan SF film koji me je iz razumljivih razloga podsetio na film Moon.

Only God Forgives

Po meni Refn ume da napravi odličan film kao što je Drive, a ume da ode i skroz u neki artizam koji ne shvatam, kao u Valhalla Rising. Dok sam od Only God Forgives očekivao noar na tragu Drivea, dobio sam ono drugo. Nije da nema jakih momenata, ali često se čini da je sve ovo moglo da stane u petnaestak minuta.

Zove more

Pošto me na odmoru grize savest što ne pišem, bio sam aktivniji na društvenim mrežama nego obično. Ako neko nije već ispratio, sada ima priliku d abaci pogled na moje subjektivne utiske o moru u Crnoj Gori.

Žena zavaljena u ležaljci sa uživanjem čita 50 nijansi -- siva i česka svoje dvogodišnje dete po glavi. ‪#‎more

Kad ljudi povade tetovaže na plaži: od JNA do sumnjivo spelovanih kinesko-japanskih slova. ‪#‎more

Džabe šetate, niko ne kupuje purenjake od juče i krofnice pržene u prljavom ulju. Svi znaju za jadac. ‪#‎more

Dve beograđanke u pežoovom kabrioletu iz kog trešti neki narodnjak '...kako te nije sramota...' I stvarno, kako ih nije? ‪#‎more ‪#‎PlazaJaz

'Plaća se unapred', kažu nam na recepciji, 'a ne posle da sve pare potrošite na Cecinom koncertu'. Kao da se podrazumeva da svi idemo na tu Cecu. ‪#‎more

Hteli ne hteli, sa terase čujemo muziku. Najpre neki metal koji nas, večne optimiste, obraduje -- tonac proba ozvučenje -- a zatim Crvenu jabuku, Bebeka (on je živ!?) i Galiju (tim redom), koji nas vrate u realnost. ‪#‎more

Stranci se pre nego što progovore prepoznaju po gumenim opancima za plivanje. ‪#‎more ‪#‎SvetiStefan

Debeli s mukom hoda, ima problem da natakne peraja, ne može da potone. Instruktor ronjenja se smeška. Nije taj sport za svakoga. ‪#‎ploce ‪#‎more

'Pogledam ispod sebe, nesto crno-belo. Pomislim ajkula', kaže muž ženi. 'Kad ono ronilac.' ‪#‎more

On profesor na turistićkoj (vozi taksi na raspustu), ona profesorka na likovnoj akademiji (na raspustu vodi grupe ruskih turista i stopira). Mi ih sreli. Oni se nisu sreli. ‪#‎budva ‪#‎more

Sa slušalicama u ušima i knjigom u rukama ne vidite i ne čujete 'krofne, krofne, kukuruz, kukuruz' i imate šanse da se sa mora vratite mršaviji. Ili barem na deblji. ‪#‎more ‪#‎jaz

Tip prođe hiljadu na sat na zadnjem točku. Deset minuta kasnije prođe i hitna pomoć. Saberi. ‪#‎JadranskaMagistrala ‪#‎more

On voli reku, ona voli more. Kompromis: ‪#‎AdaBojana ‪#‎more

Nudisti imaju paravan! Iza kojeg svuku tu nepristojnu odeću i odenu pristojnu golotinju. ‪#‎AdaBojana ‪#‎more

Najbolji filmovi u 2013 (drugi kvartal)

Jack Reacher

Jack Reacher je zasnovan na romanima Li Čajlda i mada su i Tom Kruz i ostatak kastinga prilično promašeni, a režija je mogla biti puno inventivnija, scenario opet hvata nači Džekovog razmišljanja tako da film nije totalni fijasko, barem za ljubitelje knjiga.

Stoker

Stoker je film koji je dobio ozbiljniji tretmant nego što to sama priča zaslužuje, tako da nas Čen-Vuk Park sve vreme laže da gledamo neku ozbiljnu šriču, kada ona to u stvari nije. Opet, film je vizuelno zanimljiv i ima neku atmosferu zbog koje ga vredi pogledati.

Contagion

Soderberg ima taj fetiš ili moć da u filmu okupi više poznatih glumaca nego što je to moguće. A u Contagion ih čak i dobro iskoristi, u smislu da neki za koje zbog glumačke veličine ili barem popularnosti očekujemo da će dočekati odjavnu špicu živi, stradaju na samom početku. Inače, priča je jasna: zaraza, potraga za vakcinom itd.

Iron Man 3

Šejn Blek je čovek o kojem ne treba posebno pričati i u Iron Manu 3 je pokazao da i dalje nije za bacanje. Dobar pripovedač ume da piše sve. Tako je Iron Man 3 jako zabavan, uzbudljiv superherojski film koji stoji rame uz rame sa Osvetnicima.

Laura Lipman: And When She Was Good

And When She Was Good je aktuelni roman Lipmanove i kao i The Most Dangerous Thing apsolutno je remek-delo. Ovaj je o prostitutki i madam na visokom nivou koju prošlost počinje da proganja. Prvoklasan krimić-drama, ali i jak mejnstrim.

Karton siti (tabla u nastajanju)

Željko Vitorović polako privodi kraju crtanje strip albuma Karton siti čiji scenario potpisujem ja. Bacite pogled kako izgleda jedna tabla u nastajanju.

Najbolje knjige u 2013 (drugi kvartal)

Džo Hil: Nos4a2

Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.

Loren Bjukes: Zoo City

Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.

Lorin Bjukas: Moxyland

Moxyland je prvenac Bjukasove koji vuče na poznog Gibsona, dakle na nešto što je više tehno triler nego čist SF. Pisana u prvom licu, ali se pripovedači smenjuju. Zoo City je ipak uspešnija knjiga, ali ni ova nije za bacanje.

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Džulijen Barns: The Sense of an Ending

The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.

Stiven King: Joyland

Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.

Ijan Mekjuan: Sweet Tooth

Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Iron Man 3

Šejn Blek je čovek o kojem ne treba posebno pričati i u Iron Manu 3 je pokazao da i dalje nije za bacanje. Dobar pripovedač ume da piše sve. Tako je Iron Man 3 jako zabavan, uzbudljiv superherojski film koji stoji rame uz rame sa Osvetnicima.

Laura Lippman: The Most Dangerous Thing

Čitao sam već neke romana Lipmanove iz serijala o privatnoj detektivki, ali The Most Dangerous Thing je jedan od njenih romana koji stoji sam za sebe i bolji je... mnogo, mnogo bolji. Što se mene tiče, ovo je više drama nego krimić, mada u središtu ima zločin. Svejedno, Lipmanova briljira kao pripovedač i dugo ću se sećati ovog romana.

Željko Obrenović: Talog (strana 43)

Problem sa hranom: otkad sam se prvi put probudila svesna da je Andrej mrtav i kad sam nakon toga danima povraćala, nisam imala potrebu za jelom. Tačnije, potreba je donekle postojala, ali bila je jača fobija od gutanja. Koliko god sam se prisiljavala da barem neki od obroka ne propustim, slabo mi je polazilo za rukom. Svaki zalogaj beskonačno bih premetala po ustima, pretvarala ga u kašu, isisavala sve što je sočno u njemu i najčešće ga pljuvala. Žvakala bih i molila se da se mišići grla razdvoje, da se jezik povuče, i barem neki zalogaj prevali do utrobe. Neko bi rekao da je to vrsta samokažnjavanja. Ne bih imala protivargumente.

Under the Dome s01e01

Pogledao sam Under the Dome. Još ne znam tačno šta da mislim. Kao pilot jako dobro napisana epizoda jer uvodi puno likova, otvara priču, daje svakom nešto njegovo, a opet sve to teče. Ima mana o kojima ne bih sad jer možda nestanu. Što se tiče tretmana knjige (čitao sam), ne smeta mi taj The Walking Dead pristup, šta više, možda čak i podržavam, jer mi je glupo da gledam do u kadar nešto identično onome što sam čitao. A ruku na srce, pilot za Under the Dome mi je mnooogo bolji od, recimo, baš pilota za The Walking Dead. ali, videćemo dalje...  

Contagion

Soderberg ima taj fetiš ili moć da u filmu okupi više poznatih glumaca nego što je to moguće. A u Contagion ih čak i dobro iskoristi, u smislu da neki za koje zbog glumačke veličine ili barem popularnosti očekujemo da će dočekati odjavnu špicu živi, stradaju na samom početku. Inače, priča je jasna: zaraza, potraga za vakcinom itd.

Stoker

Stoker je film koji je dobio ozbiljniji tretmant nego što to sama priča zaslužuje, tako da nas Čen-Vuk Park sve vreme laže da gledamo neku ozbiljnu šriču, kada ona to u stvari nije. Opet, film je vizuelno zanimljiv i ima neku atmosferu zbog koje ga vredi pogledati.

Ijan Mekjuan: Sweet Tooth

Sweet Tooth je mejnstrim roman koji kombinuje špijunac sa ljubavnom pričom. Početak deluje prilično traljavo, ali ubrzo shvatite da je u pitanju ozbiljan roman i to što niste odustali vam se do kraja višestruko isplati.

Stiven King: Joyland

Iako su to mnogi odavno učinili, Joyland je dokaz da od Kinga još ne treba dizati ruke. Kao što je sa Kingom često reč, što manje strana, to bolje. Joyland je pisan za ediciju Hard Case Crime i samim time trebalo bi da bude krimić, što u neku ruku i jeste. Ali ne stvarno. Ovo je više knjiga o odrastanju i još ponečemu. A dešava se u zabavnom parku. Neka nama samo King poživi još duuugo.

Džulijen Barns: The Sense of an Ending

The Sense of an Ending je roman Džulijena Barnsa koji je popbrao sve pohvale. Zasluženo. U pitanju je knjiga koja počinje kao dežavuisani bildungs roman, ali onda se pretvori u nešto mnogo, mnogo više. Čista poezija.

Lorin Bjukas: The Shining Girls

The Shining Girls je još jedan high concept triler iz pera Bjukasove. Serijski ubica koji putuje kroz vreme. Bilo je dovoljno da Leonardo Dikaprio otkupi prava za seriju. Knjiga je jako zahtevne i stroge forme, ali nekako kao da je mogla mnogo više. Ako ništa, barem da bude duža.

Lorin Bjukas: Moxyland

Moxyland je prvenac Bjukasove koji vuče na poznog Gibsona, dakle na nešto što je više tehno triler nego čist SF. Pisana u prvom licu, ali se pripovedači smenjuju. Zoo City je ipak uspešnija knjiga, ali ni ova nije za bacanje.

Loren Bjukes: Zoo City

Ako ove godine pročitate jednu knjigu, neka to bude Zoo City. Loren je prosto razvalila na svakom polju. Ambijent savremene Afrike, na koju je tako savršeno uklopljen blagi SF. Sve kao Brajan K. Von u prozi. Ima nešto u tim ženama piscima koje su bile novinari.

Džo Hil: Nos4a2

Nos4a2 je novi roman Kingovog sina. Već sam podelio svoje impresije njegovim prethodnim romanima, kao i stripom – sve odlično. Za Nos4a2 ne mogu da kažem da je loš, jer nije, ali nekako sam očekivao više. Na momente mi je bila i dosadnjikava, a često mi je nedostajalo pravog uzbuđenja i neizvesnosti.

Talog u društvu (knjižara)

Dve spisateljice i jedna knjiga u ženskom rodu.

Čajanka i Talog

Moja drugarica Iva Novičić ima blog koji bi trebalo da je zanimljiv za sve koji prate ne samo modu i ručno izrađen nakit, već i zanimljive čajeve, a neretko će dobiti ideje i kako da od najobičnijih svakodnevnih stvari naprave nešto originalno.

Ovoga puta je napravila čajanku na koju je svratio Talog.

Svratite i vi.

Jack Reacher

Jack Reacher je zasnovan na romanima Li Čajlda i mada su i Tom Kruz i ostatak kastinga prilično promašeni, a režija je mogla biti puno inventivnija, scenario opet hvata nači Džekovog razmišljanja tako da film nije totalni fijasko, barem za ljubitelje knjiga.

2013: Najbolje knjige (prvi kvartal)

Voren Elis: Gun Machine

Koliko god mi bilo teško da priznam, Voren Elis je sa Gun Machine izbacio tek prosečnu CSI istragu koja, na svu sreću, ima barem dovoljno zabavnih momenata da je ne smatramo promašajem. Velika očekivanja…

Vilijam Gibson: Spook Country

SF je sad, kaže Gibson i tako i piše. Ljubitelji pravog SF-a će se žaliti da su dobili tehno triler, ali ako se budu žalili, neka ponovo pročitaju ovu prvu rečenicu i neka ćute. Spook Country je za mene uz Prepoznavanje obrazaca najbolji Gibson ikada.

Remzi Kembel: Alone With the Horrors

Alone With the Horrors je knjiga koja predstavlja pregled najznačajnijih priča jednog od najznačajnijih horor pripovedača svih vremena. Kembel nije baš u potpunosti po mom ukusu jer mu je proza često previše suvoparna i usmerena ka atmosferi, dok mi poente često nisu dovoljno zadovoljajuće. No, ipak baš zbog toga Alone With the Horrors se čita gotovo kao roman, a neke od priča su stvarno stvarno skeri.

Laird Baron: The Croning

Baron pripada novoj generaciji horor pisaca i s obzirom da dolazi iz te neke lavkraftovske tradicije nije me privlačio, ali kad sam video da kao omiljene autore navodi Kormaka Makartija i Džejmsa Elroja, zainteresovao me je i to se isplatilo jer je The Croning sasvim solidan prvenac kom je jedina mana što je neke delove trebalo skratiti, ali pošto je u pitanju kratka knjiga, to i nije neki problem.

Grejem Grin: A Gun for Sale

A Gun for Sale je knjiga koja je nastala u vreme kad je i noar u pravom značenju te reči nastajao. Nije ni čudo što je još tada adaptirana u film This Gun for Sale. Grin je odličan pisac i jedina mana mu je povremena blaga retro naivnost u nekim scenama, ali je opet često čist klasik.

Stiven King: The Long Walk

Uh, mislim da ću posle ovog romana svaku šetnju gledati drugim očima. Ne pamtim kad sam se – ako ikad – ovako grčio dok čitam nešto, češće se to ipak dešava dok nešto gledam – ako i tad. Razvalio je King. Bez ijedne suvišne rečenice. Možda njegov najbolji horor. Iako nije horor. Pisao pod pseudonimom.

Balard: The Crystal World

The Crystal World je roman o delu sveta koji najednom počne da se kristalizuje i o ljudima koji su tu zatečeni, kao i onima koje sudbina ili nešto drugo tera da se tu nađu i ne da im da odu. Balard je majstor reči i ovaj roman bi i bez SF-a bio dobar, a i taj SF nije onaj koji očekujete, već prefinjen. Šteta što The Crystal World nije duži, da.

Keli Link: Magic for Beginners

Magic for Beginners je zbirka kratkih priča Keli Link. Sve zajedno su jako čudne, neke toliko da je mrzite iz zavisti, neke toliko da vas čak i nerviraju, ali sve u svemu reč je o različitom piscu koji samim time zaslužuje vašu pažnju.

Ajra Levin: Rosemary’s Baby

Rosemary’s Baby je roman po kojem je Polanski snimio istoimeni film koji sam pogledao toliko puta da sam ispojlovan u svakom pogledu, a kad me ni to nije omelo da uživam u svakoj rečenici ovog sjajnog romana o rođenju Antihrista, jasno vam je koliko je dobar.

Laird Baron: Occultation and Other Stories

Sve pohvalno što sam imao da kažem za Baronov roman prvenac, zbirka Occultation and Other Stories je izbrisala. Nije da on ne ume da piše, priče mu vuku na neki mejnstrim Breta Istona Elisa, ali se na to onda nekako veštački nakalemi – uvek isti rasplet. A to su nekakve lavkraftovske gluposti. Uvek iste. Daj bre, Barone.

Džordž R. R. Martin: Igra prestola

Igra prestola je knjiga o kojoj je suvišno govoriti jer ste svi gledali seriju, a verovatno i pročitali knjigu pre mene, no ipak ovo je moj prvi susret sa epskom fantastikom koja mi se dopala, a kriv je upravo realistički tretman teme. Zastrašujuće je kako je ogromna ta priča, kako se lagano razvija... a gde će tek da ode?

Stiven King: Four Past Midnight

Što se mene tiče, svaki roman Stivena Kinga predstavlja dane uživanja, pogotovo kad su u pitanju knjige napisane u prošlom milenijumu. Four Past Midnight je zapravo knjiga sastavljena od četiri, ehm... novele? Od kojih je svaka duplo duža od mojih romana. Zavirite u svet najboljeg pripovedača ikad.