Najbolje knjige u 2017.

Goodreads kaže da sam ove godine pročitao 72 knjige (19.631 strana), prošle godine je to bilo 78 knjiga, što je ukupno 23.651 strana. Najduža od njih bila je Freedomland Richarda Pricea, najkraća Mapping the Interior Stephena Grahama Jonesa, a najpopularnija na internetu je The Handmaid's Tale Margaret Atwood. Prosečna ocena koju sam davao knjigama je 4.2, a knjiga koja na ovom sajtu ima najvišu ocenu je The War Nerd Iliad (koja je i meni, verovatno, knjiga godine). Ove godine nisam objavio novu knjigu, ali su i Kameno jezero i Karton siti izašli krajem prethodne godine, tako da ih još gledam kao sveže (kliknite na naslove da pročitate više o njima).

ODLIČNE:

Kalendar Maja, Zoran Ferić

Nije ova knjiga bez mana, ali nekako ne liči na savremenu „domaću“ književnost ni po pisanju ni po zamahu.

Freedomland, Richard Price

Gotovo svaki njegov roman podjednako volim jer poznaje ljude i način na koji oni govore.

Hard Rain Falling, Don Carpenter

Ponekad je sirovost plus i u pisanju.

All the Beautiful Sinners, Stephen Graham Jones

Teško je opisati o čemu je knjiga, a nisam siguran ni da li sam je razumeo, ali to ne smeta.

Dirty Snow, Georges Simenon

Kažu mnogi, najbolja knjiga o Drugom svetskom ratu i moj prvi susret sa ovim potcenjenim piscem.

The Haunting of Hill House, Shirley Jackson

Najpoznatija knjiga o duhovima – bez duhova.

Blood Meridian, or the Evening Redness in the West, Cormac McCarthy

Triput sam počinjao ovaj roman (na engleskom, pa kao audio knjigu i u prevodu), drago mi je što sam ja na kraju pročitao.

The Train, Georges Simenon

Jedna od dve njegove najbolje koje sam zasad pročitao.

Prave Beograđanke, Igor Marojević

Uz Ferića jedini domaći roman: pisao sam o njemu za Ona magazin.

The Left Hand of Darkness (Hainish Cycle #6), Ursula K. Le Guin

Očigledno nisam dovoljno čitao SF u mladosti, pa sad imam mnogo toga klasičnog, na sreću.

The Pledge, Friedrich Dürrenmatt

Ovako se piše krimić (ili ne baš krimić)!

The Force, Don Winslow

Stil mu je kao da čitate non fiction, ali tako uvuče u priču da ne čudi što je već najavljen film koji će pisati Dejvid Memet.

Salvage the Bones, Jesmyn Ward

Koliko je samo ova knjiga u isto vreme i mračna i pozitivna...

Arthur & George, Julian Barnes

Nikada više Artura Konana Dojla neću gledati istim očima.

The Dispossessed, Ursula K. Le Guin

Podjednako dobar kao i onaj gore.

My Absolute Darling, Gabriel Tallent

Uh, kako je ovo i dobro i mučno.

The Twelve Lives of Samuel Hawley, Hannah Tinti

Jedna od omiljenih ove godine.

The Lost City of the Monkey God: A True Story, Douglas Preston

Non fiction o ekspediciji koja je otkrila ovaj grad.

Never Let Me Go, Kazuo Ishiguro

Napokon sam pročitao i Nobelovca.

The Friends of Eddie Coyle, George V. Higgins

Kod Higinsa ima dijaloga više nego i kod Prajsa, a možda ih i bolje piše.

Child of God, Cormac McCarthy

Na drugo čitanje mi je bolja i od nekih znatno poznatijih naslova ovog autora.

A Feast of Snakes, Harry Crews

Grit lit u pravom značenju reči.

Nineteen Seventy Four (Red Riding, #1), David Peace

Peace je skinuo Elrojev stil, ali ga je i nadgradio.

The War Nerd Iliad, John Dolan

I prevod i prepev Ilijade, kao HBO serija.

SKORO BEZ GREŠKE:

Prokleta avlija, Ivo Andrić

Epski pristup koji ne dozvoljava da se likovi razvijaju uvek mi umanji uživanje u ovoj savršeno komponovanoj noveli.

The Quiet American, Graham Greene

Grin pleše na granici patetike, ali ovde je maestro.

Rodoslov loze Vampira, Momčilo Nastasijević

U dobrim pričama je sjajan, u drugima previše hermetičan.

The Blue Room, Georges Simenon

Odlična kompozicija, aktuelan kao i uvek.

Heart of Darkness, Joseph Conrad

Neverovatno je koliko sam paralela na novo čitanje izvukao s Prokletom avlijom.

The Turn of the Screw, Henry James

Iz današnjeg ugla priča je poznata, ali jezik!

Pnin, Vladimir Nabokov

Ne volim pretererano komične i parodične romane, ali kad to Nabokov radi, radi to vrhunski.

Act of Passion (New York Review Books Classics), Georges Simenon

Bolji je od Stranca.

The Dark Labyrinth, Lawrence Durrell

Roman o Minotauru iz pera tvorca Aleksandrijskog kvarteta.

The Collector, John Fowles

Prva polovina ovog romana je besprekorna, a druga je nepotrebna.

Invitation to a Beheading, Vladimir Nabokov

Proces pre Procesa.

A Scanner Darkly, Philip K. Dick

Često se u ovom romanu ne zna šta se dešava, ali ne smeta (ne znaju ni likovi).

The Widow, Georges Simenon

Za nijansu slabiji, ali takođe teški egzistencijalizam.

Sudija i njegov dželat, Friedrich Dürrenmatt

Nije tako dobar kao Zavet, ali svakako zanimljiva dekonstrukcija krimića.

Sing, Unburied, Sing, Jesmyn Ward

Po mnogima roman godine, ali joj je ipak gorepomenuti prvenac bolji.

Dark Gods, T.E.D. Klein

Jedna od najpoznatijih horor kolekcija, bolja u glavnotokovskim nego u žanrovskim namerama.

Beloved, Toni Morrison

Bilo mi je nezamislivo da ovo može da prođe bez patetike, a može.

More Than Human, Theodore Sturgeon

Kao i sa Ursulom, više od SF-a.

Lapot, Živojin Pavlović

Srbija – crna kakva jeste.

MOGLE SU BOLJE:

Kako upokojiti vampira, Borislav Pekić

Sjajna ideja koja je podlega esejizaciji.

The Butcher Boy, Patrick McCabe

Namerno (i previše) konfuzan ali originalan i snažan roman.

Ill Will, Dan Chaon

Ambiciozno, često isuviše.

Brighton Rock, Graham Greene

Mlako.

Monsieur Monde Vanishes, Georges Simenon

Ume on i bolje na istu temu.

Wolf Moon (Luna, #2), Ian McDonald

Solidan šekspirovski SF.

The Handmaid's Tale, Margaret Atwood

Pretenciozno.

She Rides Shotgun, Jordan Harper

Usponi i padovi.

Pale Fire, Vladimir Nabokov

Genijalnost i sumanutost.

Волшебник и друге приче [Volšebnik i druge priče], Vladimir Nabokov

Usponi i padovi.

The Devil's Highway: A True Story, Luis Alberto Urrea

Solidan non fiction o ljudima što prelaze iz Meksika u USA.

The Man Who Watched Trains Go By, Georges Simenon

Možda sam se i zasitio Simenona, ali svejedno solidan.

Dog Soldiers, Robert Stone

Previše raspričano, a često ne vodi nikuda.

Manhattan Beach, Jennifer Egan

Lep jezik, dobra ideja, ali nedovoljno razrađeno.

IZBEGAVATI:

Broken Harbor (Dublin Murder Squad, #4), Tana French

Odličan početak i poznavanje procedure, ali posle previše nategnuto.

The Gospel of Z, Stephen Graham Jones

Zaboravljivo.

The Narrows, Ronald Malfi

Slabašno.

The Last Final Girl, Stephen Graham Jones

Žrtva koncepta.

Black Water, Joyce Carol Oates

Isprazno.

Mapping the Interior, Stephen Graham Jones

Nerazvijeno. Dobra zamisao.

The Killing Lessons (Valerie Hart, #1), Saul Black

Retro.

The Snowman's Children, Glen Hirshberg

Odlična ideja, slaba egzekucija.

Prozirne stvari, Vladimir Nabokov

Ima on mnogo boljih dela.

Broken River, J. Robert Lennon

Pojela ga metanaracija.

PREVEDI ME: KRIMIĆ SREĆE DRAMU

Krimić je odavno prevazišao zagonetke Agate Kristi i razvio se u raznim pravcima. Ovoga puta reći ću nešto o spoju krimića i drame, i preporučiti vam tri kvalitetna romana iz te oblasti.  

Megan Abot (Megan Abbott) je autorka romana Dare Me u kojem se bavi svetom koji je nama tako dalek koliko i SF o životu na Marsu. Radi se o svetu srednjoškolskih navijačica. Svetu koji smo do sada viđali samo usput, kao deo dekora u američkim filmovima (ili serijama) gde su navijačice kraljice mature, a kvoterbekovi njihovi kraljevi. Ostalo su gikovi koji im se sklanjaju sa puta. A pošto je Megan Abot, naravno, pripadala potonjima, bilo joj je naročito teško da se ubaci u glavu neprijatelja. U školu dolazi novi trener, žena o kojoj malo znaju ali u koju se navijačice smesta zaljube, dok jedna od njih ne pada pod šarm i u njoj vidi pretnju i konkurenciju. Dare Me nije krimić u tipičnom smislu, pošto je akcenat na psihološkom stanju tih devojaka i na tome šta su sve spremne da učine kako bi uspele, kao i o nadmetanju koje se brzo iz sporta prenese u sve sfere njihovih života. Čisto da ne brinete, ima i poneko ubistvo.

Baš je Megan Abot na svom tviter profilu pohvalila roman Gravesend Vilijama Bojla (William Boyle), i mada često te međusobne preporuke pisaca ne znače ništa, u ovom slučaju je pohvala na mestu. Reč je prvencu, iako se to po virtuoznosti ne bi reklo. Roman govori o čoveku koji se vraća iz zatvora (gde je robijao zbog ubistva), i o bratu ubijenog momka koji želi osvetu, ali kad dođe po nju zatiče nešto neočekivano – čoveka koji je spreman da umre. Roman prati tri lika, mladu glumicu koja se nakon majčine smrti vraća u rodni kraj i čija priča najviše podseća na film Yound Adult, zatim momka koji želi osvetu, i sestrića ubice, zadojenog hip-hopom i iluzijama o ujaku (reference na epizodu Sopranovih u kojoj Džeki upada na mafijašku partiju pokera su eksplicitne).

Laura Lipman (Laura Lippman) je sigurno najpoznatija od ova tri pisca, a po kvalitetu je verovatno prevazišla i Gilijan Flin (Gillian Flynn). Lipmanova je odavno prestala da se pita „ko?“, i posvetila se pitanju „zašto?“, tako da se svi njeni romani (naročito oni koji ne pripadaju serijalu o detektivki Tes Monahan) okrenutiji dramskom i dekostrukciji američke porodice i malih zločina, kao i njihovim posledicama. U romanu After I’m Gone nije poenta čak ni u zločinu. Feliks Bruer je umešan u ilegalne poslove, preti mu zatvor i on... nestane. Nekoliko decenija kasnije i dalje se ne zna da li je pobegao sa novcem ili ga je neko ubio, ali njegov nestanak svejedno utiče ne samo na porodicu koja je ostala bez raskoši na koju je navikla, ali i bez objašnjenja, već i na mnoge druge koji su bili u vezi sa Feliksom.  

Prevedi me: četiri horor romana

Bez obzira što si čitalac širokog spektra, ako pratiš samo prevode, propustićeš mnogo, ali ako te zanimaju romani koji se čitaju sa baterijskom lampom ispod pokrivača a osuđen si na prevode, čini se da ćeš propustiti – sve. Koliko god da se izdavači inače trude, kada na red dođu horor naslovi, kao da ih svi od reda ignorišu. Potrudiću se da tu nepravdu donekle ispravim i uputim vas na četiri romana koji zaslužuju pažnju.

Najpre su tu Poslednji dani Brajana Evensona (sa spiska obavezne literature za ljubitelje serije True Detective). Reč je o detektivu Klajnu koji ostane bez šake, i umesto da kao utehu dočeka mirnu penziju i nadoknadu, on dolazi u susret sa Bratstvom osakaćenih, sektom koja ga poziva da u njihovim krugovima istraži zločin, pošto to njemu, kao jednom od njih, mogu da dopuste. Poslednji dani se sastoje iz dve novele, a motiv samopovređivanja može se dovesti u vezu sa Balardovim Sudarom, mada je Evenson otišao znatno dalje.  

Sledeći roman za drhtanje je Remzi Kembelov Osmeh tame, primer nešto suptilnijeg horora. Mladi kritičar Sajmon istražuje kinematografiju zaboravljene ikone nemog filma. A Kembel je majstor modernih strahova: izgubili ste se u nepoznatom gradu, bankomat vam se “isplazio kreditnom karticom”, operater uporno odbija da vas razume, iza sebe čujete batove džinovskih cipela, a na sve to, roditelji vaše devojke samo čekaju da se pokažete kao nedostojni njihove kćerke.  

Uz horor je noć duža nego inače, a zora ni na vidiku, pa se prihvatite blažeg naslova Vila Zubarica, koji potpisuje Grejem Džojs. Čuli ste za legendu kako će ako pod jastukom ostavite tek ispali zub, po njega doći Vila Zubarica. Džojs u ovu legendu unosi zastrašujuću notu. Ipak, to je prevashodno roman o odrastanju (na privatnom spisku, među najboljima), u kojem nismo sigurni da li je Zubarica plod mašte istraumiranog dečaka, ili stvarna. Na to pitanje ne može da odgovori ni psihijatar kod kojeg Sem odlazi na seanse, i kojeg će taj slučaj oterati u prevremenu penziju. Ali, svi protagonisti će kraj dočekati promenjeni, pa sad, da li zbog toga što su im se u živote uplele natprirodne sile, ili zato što su odrasli, procenite sami.

Za kraj sam ostavio naslov Mrtvi na zapadu Džoa Lensdejla, za koji je po sadržini teško pretpostaviti da je napisan davne 1986, jer kao da više priliči postmodernom dvadeset prvom veku. U pitanju je, najprostije rečeno, roman sa zombijima na Divljem zapadu. I ako ste se susreli sa stripom Garta Enisa Propovednik, sad vam je jasno gde crpi inspiraciju. Mrtvi na zapadu su palp u pravom značenju reči, luda vožnja za koju vam je potrebno tek onoliko koliko i suncu da izbije. A dan ćete gledati drugim očima.

Paul Gravett: Najbolji stripovi u 2016.

Paul Gravett je najvažniji britanski strip teoretičar i autor knjige 1001 strip koji moraš da pročitaš pre smrti. Kao ilustraciju teksta o najboljim stripovima u 2016. odabrao je baš naslovnicu našeg stripa Karton siti. Ovo je neviđena čast i, nadam se, dokaz da je Cardboard City premostio jezičku barijeru.

Željko Obrenović -- Kameno jezero -- citat 03