Megan Abot: Dare Me

Megan Abot (Megan Abbott) je autorka romana Dare Me u kojem se bavi svetom koji je nama tako dalek koliko i SF o životu na Marsu. Radi se o svetu srednjoškolskih navijačica. Svetu koji smo do sada viđali samo usput, kao deo dekora u američkim filmovima (ili serijama) gde su navijačice kraljice mature, a kvoterbekovi njihovi kraljevi. Ostalo su gikovi koji im se sklanjaju sa puta. A pošto je Megan Abot, naravno, pripadala potonjima, bilo joj je naročito teško da se ubaci u glavu neprijatelja. U školu dolazi novi trener, žena o kojoj malo znaju ali u koju se navijačice smesta zaljube, dok jedna od njih ne pada pod šarm i u njoj vidi pretnju i konkurenciju. Dare Me nije krimić u tipičnom smislu, pošto je akcenat na psihološkom stanju tih devojaka i na tome šta su sve spremne da učine kako bi uspele, kao i o nadmetanju koje se brzo iz sporta prenese u sve sfere njihovih života. Čisto da ne brinete, ima i poneko ubistvo.

Novi Ubiq

I u njemu: "No prije svega, najvažnija je odluka otvaranje i književnoga dijela časopisa široj regiji, pa tako već u 14. broju u Ubiqu nove novele premijerno objavljuju npr. vodeći srpski fantastički pisci Goran Skrobonja, Oto Oltvanji i Željko Obrenović."

City Magazine: novi tekst

Ovoga puta pod naslovom Prevedi me: krimić sreće dramu.

City Magazine

Počeo sam da pišem za City Magazine. Moj prvi tekst o četiri horor romana kojih nema u prevodu možete pročitati ovde.

Muzej đubreta -- blurb (Marko Stojanović)

Željko Obrenović i njegova ekipa donose nam nešto što do sada zaista nismo imali prilike da vidimo u domaćem stripu. Pošto nove stvari ne dolaze baš često u ove krajeve, ovo svakako vredi pročitati.

Looneyev blurb za Muzej đubreta

Kada ste lokalac, a ne turista, skloni ste ignorisanju muzeja iako je sasvim moguće da bi posetom naučili nešto novo. "Muzej đubreta" vam ne dozvoljava da ga ignorišete. Gospodin Obrenović i njegovi kustosi, uzbudiće vam strasti u pet eksplozivnih kratkih strip priča! Ima da naučite nešto novo hteli vi to ili ne!

Muzej đubreta -- najava na Art-animi

Izdavačka kuća "System Comics" priprema još jedan strip album domaćih autora. Ovog puta u pitanju je "Muzej đubreta" koji potpisuju Željko Obrenović, Željko Vitorović i Nemanja Radovanović.

Album sadrži adaptacije pet Obrenovićevih priča fantastike a rad na njemu započet je adaptacijom priče "Ko je ubio ljubav", dok je adaptacija druge priče, "Muzej đubreta", iskristalisala ideju o konceptu budućeg albuma, odnosno da će ga činiti priče, koje će na neki čudan način biti – ljubavne.

Nakon što je pročitao strip verziju priče "Ko je ubio ljubav" poznati američki strip scenarista Dejvid Hajn ("Spider-Man", "X-Men", "Judge Dredd", "Bulletproof Coffin"...), napisao je komentar: "Vešto napisana priča. Stvarno mi se dopala. Prva strana me je potpuno prevarila, i navela na krivi trag. Očekivao sam klišeiziranu priču o ubistvu, a dobio nešto potpuno drugačije i mnogo provokativnije."

Upravo ove reči, nalaze se na naslovnici strip albuma, u vidu blurba.

Inače, priču "Muzej đubreta", ovenčanu nagradom Akademije umetnosti i objavljenu u Laguninoj antologiji "Čista slika Srbije", možete pročitati na sajtu Art-Anima.

Izvor: Art-Anima

Muzej đubreta (System Comics, 2014)

Strip sutra putuje kod izdavača. Očekujte ga uskoro. Za sada, bacite pogled na prednju i zadnju koricu. Uskoro više.

klikni na sliku da se uveća

Klikni na sliku da se uveća

Snowpiercer

Snowpiercer je toliko hajpovan da jednostavno nije mogao baš toliko da mi se dopadne. I to ne zato što sam ja neki kontraš i hejter, nego su mi očekivanja toliko narasla da ne znam šta bi moglo da ih zadovolji. Ideja o vozu koji na postapokaliptičnoj zaleđenoj zemlji nigde nestaje i na taj način uspeva da održi u životu nekolicinu... ehm, srećnika? Snowpiercer je zapravo priča o raslojavanju koje ne nestaje ni u kojim uslovima, već se samo zaoštrava. Takođe je to priča i o revoluciji i razočaranju koje ona po pravilu nosi. Daleko od toga da je film loš, ali svakako je mogao biti bolji.

Grejem Džojs: The Tooth Fairy

The Tooth Fairy se vodi kao horor roman, ali to je zapravo jedna od boljih priča o odrastanju u malom mestu koje sam ikad pročitao. Taj motiv Vile Zubarice je kao neki element magičnog realizma i može se tumačiti i kao uticaj podsvesnog. Jezik je divan, a način na koji Džojs menja fokalizatore bi me inače nervirao, ali kod njega to ne samo da funkcioniše, nego se čini kao jedini mogući izbor. Apsolutna preporuka.

Džo Lensdejl: Edge of Dark Water

Edge of Dark Water je roman u prvom licu iz perspektive devojčice, zbog čega nas može podsetiti na True Grit, ali po samoj tematici je bliži, recimo, Haklberi Finu. U principu je to više glavnotokovski nego žanrovski roman, što ne znači da nema akcije.

Osam godina bloga

Slučajno sam maločas pogledao kada sam objavio prvi post na ovom mestu i shvatio da je prošlo tačno osam godina, ne računajući koji dan. Tada još nisam imao iza sebe nijedan roman, nijednu priču, pa čak ni neki ozbiljniji književni prikaz, ne računajući ono što sam pisao za faks.

U međuvremenu je izašao Srpski psiho, mnoge priče, zatim Talog, a Psiho je preveden na poljski. A ovih dana se očekuje i strip album Muzej đubreta.

Nažalost, vreme ne dozvoljava da se blogu posvetim koliko bih želeo, ali svako ko povremeno svrati zna da će tamo zateći barem nekoliko svežih prikaza.

Tako, srećan nam rođendan, i svratite ponekad.

p.s. Ko se prvi javi u inboks, na poklon dobija potpisan primerak Taloga.

Džejms Diki: Deliverance

Sećam se kada sam pre više od petnaest godina prvi (i jedini) put uhvatio na TV-u film koji će mi do dan danas ostati u živom sećanju. Film je zapravo adaptacija romana Džejmsa Dikija i govori o četvorici gradskih momaka koji kreću u prirodu, spuštaju se kanuima niz reku... i nalete na živopisne redneke.

Aleks Marvud: The Wicked Girls

The Wicked Girls je roman koji se nadovezuje na tradiciju koju su započele Gilijan Flin i Laura Lipman. Premisa o zločinu koji počine dve devojčice je intrigantna, ali nažalost autor nije kalibra gorepomenutih.

Blejk Krauč: Pines

Blejk Krauč je zvezda kindla, a Pines je njegov hit roman koji počinje kao tvinpiksovska misterija, a onda se kroz niz preokreta pretvara u nešto potpuno drugačije, ali ništa manje dobro. Iako je za adaptaciju ovog romana u TV seriju zadužen Najt Šamalan, nemojte misliti da su pomenuti tvistovi veštački kao u većini njegovih filmova.

Džo Lensdejl: Dead in the West

Dead in the West je roman Džoa Lesdejla koji je napisan pre trideset godina a po mnogo čemu deluje kao da je objavljen juče. Spoj vesterna i zombija – šta ima da ne valja? Jako kratko i filmično. Kad ovo pročitate, vidite gde je Gart Enis crpeo inspiraciju.

Aimee Bender: The Girl in the Flammable Skirt

The Girl in the Flammable Skirt je zbirka priča koje možemo da svrstamo u magični realizam. Iako se nijedna priča previše ne ističe, zbirka je kao celina solidna. A teme su često seksualne, ali ne one na koje ste pomislili. Sram vas bilo.

Heidi Julavits: The Vanishers

The Vanishers je roman jako intrigantne premise, ili tačnije dve premise. Ona na koju puca naslov tiče se ljudi koji, kako da to kažem, počine neku vrstu simboličnog samoubistva i nestanu u nekom programu „zaštite svedoka“, a porodici ostave... recimo, oproštajno pismo u vidu filma. Glavnotokovski tretman teme je malo usporio knjigu, ali je svakako vredna čitanja.

Kevin Brokmajer: The Brief History of the Dead

Kad umru, ljudi idu pravo u limbo u kojem ostaju sve dok na zemlji postoji neko ko ih se seća. A onda dođe do masovne epidemije i... da to kažemo ovako, malo ko je ostao živ. The Brief History of the Dead je glavnotokovski roman savršene strukture sa naizmeničnim poglavljima: tamo i ovde.

Stiven Grejem Džons: The Ones That Got Away

Danas, kada je horor kao žanr gotovo izumro, svako novo delo koje slučajno iznikne, prigrabimo i nadamo se da nas neće razočarati. The Ones That Got Away je zbirka širokog spektra u kojoj je skoro svaka priča dragulj za sebe, a barem nekoliko njih je zaslužilo da ih iznova iščitavate.