NAJBOLJE KNJIGE U 2015.

Goodreads kaže da sam ove godine pročitao 86 knjiga, što je ukupno 25.233 strane. Kad bi svaka godina bila ovakva, za jedno 300 godina uspeo bih da pročitam sve što želim. Na spisku su sve knjige koje sam pročitao u 2015. godini, s kratkim komentarima. Što se mene tiče, u ovoj godini sam objavio priču Tamo gde živi Sunce (Anomalija #2) i strip U ime oca (Linije fronta #2).

Warlock (Legends West, #1)

by Oakley Hall

Ovo mi je sad jedna od omiljenih knjiga, glavnotokovski kaubojac širokog opsega.

Strange Bodies

by Marcel Theroux

Sad mi je znatno slabija nego kad sam pročitao, ali ima intrigantnu premisu o identitetu.

Those Who Wish Me Dead

by Michael Koryta *

Gotovo nepodnošljivo, možda kao film.

The Sisters Brothers

by Patrick deWitt

Kao neki koenovski vestern, zabavno do neba.

The Wide, Carnivorous Sky and Other Monstrous Geographies

by John Langan

Langan nekad ubode s pričom, ali često i ne baš. A uglavnom, horor.

Train

by Pete Dexter

Glavnotokovski noar koji ima nekoliko prejakih mesta, ali sve skupa nije baš najbolje.

Every Shallow Cut

by Tom Piccirilli

Piccirilli nas je nažalost prerano napustio, ali knjige nisu. Ova mu je među boljima, a najmanje liči na njegov opus.

The Cold Spot (Cold, #1)

by Tom Piccirilli

Ova mu je među najslabijima.

Una novelita lumpen

by Roberto Bolaño

Kratak Bolanjo, ali i ne baš najsrećniji.

The Mirror Empire (Worldbreaker Saga, #1)

by Kameron Hurley *

Nepodnošljiva epska fantastika koja u sinopsisu deluje fenomenalno.

Burnt Black Suns

by Simon Strantzas *

Strantzas mi je omiljeni pisac ove nove lavkraftovske škole.

Get in Trouble

by Kelly Link

Žanr za sebe, uvek. Često genijalna, ponekad pogubljena, ali obavezna.

After the People Lights Have Gone Off

by Stephen Graham Jones

Kao i Langan, horor, ponekad konfuzan, ponekad jak, ali zaboravljiv.

Refresh, Refresh

by Benjamin Percy

Percy pre nego što je prešao na žanr, Amerika u najcrnjem izdanju. Radije bih da je ostao na ovoj strani.

Magic Terror

by Peter Straub

Meni je Straub mahom neprohodan, ovde naročito.

Nightingale Songs

by Simon Strantzas

Za nijansu slabija od gorepomenute, ali dobra.

Wildwood

by John Farris

Neprohodna fantastika gde se svaki čas nešto objašnjava i objašnjava, a premisa je zanimljiva.

The Plot Against America

by Philip Roth

Verovatno najbolja Rothova knjiga, SF sreće glavni tok na najbolji mogući način.

The Flood (Blackwater, #1)

by Michael McDowell

Odličan roman koji je izlazio u nastavcima. Porodična saga s mrvicama fantastike i sjajnim konceptom.

The End of the Affair

by Graham Greene

Jako, ali me je nervirala didaktička katoličanska nota.

A Clockwork Orange

by Anthony Burgess

Lektira. A 21. poglavlje definitivno nije prodaja.

Butcher's Crossing

by John Williams

Ovaj „kaubojac“ je zanimljiviji kad bismo o njemu pričali i analizirali ga nego dok se čita.

The Levee (Blackwater, #2)

by Michael McDowell

Clockers

by Richard Price

Varovatno najbolji roman o getu. Gledali ste film?

The House (Blackwater, #3)

by Michael McDowell

The Whites

by Harry Brandt

Ovo je zapravo Richard Price, ali malo slabiji.

Revenge

by Yōko Ogawa

Zaboravljiva umrežena zbirka priča.

Christine

by Stephen King

Prva trećina fenomenalna, posle dosadna i predvidiva.

Skullcrack City

by Jeremy Robert Johnson

Zanimljiv spoj, ali nepodnošljiv stil.

We Have Always Lived in the Castle

by Shirley Jackson

Lektira i jako uticajan roman, tek sad shvatih.

The Corner: A Year in the Life of an Inner-City Neighborhood

by David Simon

Geto, ali uživo.

No One Gets Out Alive

by Adam Nevill

Ume taj Nevill da uzme te prežvakane horor motive i da od njih stvori nešto tako sveže.

The Imago Sequence and Other Stories

by Laird Barron

Standardno na granici između nepodnošljivosti i solidnosti.

The Making of Zombie Wars

by Aleksandar Hemon

Ne vidim ja baš kod Hemona tu genijalnost, ali je opet solidan.

In Cold Blood

by Truman Capote

Više bitno nego što je danas fenomenalno.

Bird Box

by Josh Malerman

Ovoga se ne sećam, dovoljno rečeno?

The Fever

by Megan Abbott

Poslednjih nekoliko romana u kojima se Abbottova bavi klincima su neverovatno dobar mejnstrim noar.

The Glittering World

by Robert Levy

Kad dramski pisac s Brodveja napiše gejmenovski roman – kakva struktura!

Lucky Alan and Other Stories

by Jonathan Lethem

Ima Lethem mnogo boljih knjiga, priča naročito.

The Good Wife

by Stewart O'Nan

Roman o domaćici koja čeka muža s višegodišnje robije, ali O’Nan je Pisac.

Girl in Landscape

by Jonathan Lethem

Kaubojac i SF, ali osrednji.

By Reason of Insanity

by Shane Stevens

Retko ćete pročitati ovako temeljan triler.

A Head Full of Ghosts

by Paul Tremblay

Jako dobar horor, s naglaskom na društvenom.

The Fortress of Solitude

by Jonathan Lethem

Jedna od njegovih boljih, ali može to i bolje.

Finders Keepers (Bill Hodges Trilogy, #2)

by Stephen King

Od Kinga da se odustane, definitivno.

August: Osage County

by Tracy Letts

Stoput obrađena disfunkcionalna porodica, ali opet sjajan dramski tekst.

Detective Story

by Sidney Kingsley

Jedna od retkih stvari zbog kojih je vredelo gledati drugu sezonu serije True Detective.

Fahrenheit 451

by Ray Bradbury

Jako, do pred kraj.

The Woman in White

by Wilkie Collins

Lektira.

Twilight

by William Gay

Pogrebnici i nekrofilija, pa još zabavno.

Deadwood

by Pete Dexter

Predložak za seriju.

Love and Other Wounds: Stories

by Jordan Harper

Shvatiš koliko čovek koji piše serije kad piše prozu, stavi potpuno drugi šešir.

The Collected Works of Billy the Kid

by Michael Ondaatje

Malo poezije, malo proze, malo istorije, malo fikcije.

Bull Mountain

by Brian Panowich

Kad čovek zaboravi da film nije isto što i knjiga, šteta.

Loss

by Tom Piccirilli

Standardno dobra uvrnuta noar novela.

Donnybrook

by Frank Bill

Moderan i neverovatno brutalan noar, ali mu nešto fali.

House of Small Shadows

by Adam Nevill

Opet poznato a drugačije.

The Last Deep Breath

by Tom Piccirilli

Ovde sve valja osim zapleta, a to je više nego dovoljno.

Light (Empty Space Trilogy #1)

by M. John Harrison

Ne vidim ja ovde čak ni tu prehvaljenu poetičnost, a kamoli nešto drugo.

Three Moments of an Explosion: Stories

by China Miéville

Uvrnuto, sveže i moderno.

American Elsewhere

by Robert Jackson Bennett

Prva polovina, Tvin Piks, druga polovina, nepodnošljive živuljke.

White Noise

by Don DeLillo

Dobar je DeLillo, ali često previše plastičan.

Luna: New Moon

by Ian McDonald

Rivalske porodice na Mesecu i sinematičnost pripovedanja dovedena do vrhunca.

Libra

by Don DeLillo

U najboljoj formi, kad utiče na Ellroya.

Running Dog

by Don DeLillo

Intrigantna premisa (Hitlerov porno film) i nesnosna izvedba.

Scrapper

by Matt Bell

Svež pogled na postapokalipsu, ali nedopečen.

The Dying Animal

by Philip Roth

Maestralan i nesnosan u isto vreme.

The Lazarus Project

by Aleksandar Hemon

Kao i uvek, solidan.

The Brief Wondrous Life of Oscar Wao

by Junot Díaz

Jedna od većih posveta stripu u književnosti, s previše slenga.

Slade House

by David Mitchell

Precenjena rašomonska fantastika.

Teksas Kid

by Darko Macan

Čak i kad je najslabiji, vredi ga čitati. A često je odličan.

After Dark, My Sweet

by Jim Thompson

Šteta što je Thompson samo u jednom romanu do kraja prevazišao žanr. A to nije ovaj.

St. Lucy's Home for Girls Raised by Wolves

by Karen Russell

Sumanuto i fenomenalno.

Undermajordomo Minor

by Patrick deWitt

Ponovo sumanuto i iščašeno.

Lamentation

by Joe Clifford

Noar na tragu glavnog toka, ali bledi u sećanju.

Tough Guys Don't Dance

by Norman Mailer

Podjednako genijalan i nesnosan.

The Double Tongue

by William Golding

Nedovršen roman, gledam mu kroz prste.

The Inheritors

by William Golding

Neandertalci.

End of Story

by Peter Abrahams

Škola pisanja u zatvoru i dobar početak, a onda prati žanrovska pravila, previše.

The Loney

by Andrew Michael Hurley

Apdajkovski pogled na horor: ništa se ne vidi, a sve je tu.

The Damned Utd

by David Peace

Knjiga o fudbalskom timu, a da se meni dopala.

Quarantine

by Jim Crace

O Isusu iz pera ateiste.

Tokyo Year Zero (Tokyo Trilogy, #1)

by David Peace

Peacea najviše volim zbog stila, jedino šteta što mu je to i manir.

The Third Bear

by Jeff VanderMeer

VanderMeer barem pokušava nešto novo, nekad i omane.

Two Worlds and in Between: The Best of Caitlin R. Kiernan, Volume One

by Caitlín R. Kiernan

Svega tu ima, poneka priča je i genijalna.

Željko Obrenović -- intervju (Adria Daily)

Ivan Dabetić vozi bicikl i svira gitaru u parkovima. Generalno je car. I ima strah da bude zaboravljen. U slobodno vreme je novinar, kolumnista, PR i urednik. A kad baš nema šta drugo da radi, svrati do mene na pivo, a ponekad to, kao sad, završi intervjuom.

Pročitajte o ČEMU smo pričali.

Anomalija #2, Tamo gde živi Sunce

U drugom delu antologije fantastične književnosti po imenu Anomalija objavljena je moja priča Tamo gde živi Sunce i ukrašena je fenomenalnom ilustracijom Siniše Banovića, koji bi bio idealan izbor da ovu priču pretoči u strip. Za naslovnicu, koja je podjednako upečatljiva, pobrinuo se Aleksa Gajić. Što se tiče moje priče, upoznaćete me u, čini mi se, drugačije svetlu, a ovo malo teksta što stoji kraj Sinišine ilustracije trebalo bi da je dovoljno da vam stvori sliku o onome što možete da očekujete. Anomaliju možete pronaći u knjižari Beopolis ili ako kontaktirate Društvo ljubitelje fantastike Lazar Komarčić. O ostalim pričama još ne mogu da sudim jer nisam imao priliku da ih pročitam, ali uveren sam da su zanimljive. Uverite se i vi.

Linije fronta 2

U drugoj knjizi koja se bavi Prvim svetskim ratom objavljen je i strip U ime oca, koji je nacrtao sjajni Mimi Slipčević, a čiji scenario potpisujem ja. Potrudite se da dođete do ovog izdanja (System Comics, 2015) jer ćete u njemu naći odlične radove naših najboljih strip stvaralaca. Što se tiče stripa U ime oca, Mimi je kao i uvek nadmašio samog sebe, a kad imate takvog crtača i reči lakše dolaze. Ako mi i dalje ne verujete, mislim da će vas već prva tabla razuveriti

.

Klikni na sliku da se uveća

Dilan Dog je živ

Odavno sam izgubio interesovanje za italijanske (čitaj Bonelijeve) stripove. Bio je to važan deo mog odrastanja i da nije bilo njih, verovatno ne bih upoznao ni čari američkog stripa. No, što je još važnije, da nije bilo Dilana Doga, verovatno ne bih upoznao ni čari Džona Konstantina. Kasnije su te „čari“ bile toliko jake da su me potpuno privukle junacima s one strane okeana i na Dilana sam gledao samo s nostalgijom prema detinjstvu i vremenu kad su stripovi još zaista mogli da me uplaše. Stoji to da je Ticiano Sklavi pre Tarantina umeo da koristi treš motive i da od njih pravi nešto novo i bolje, ali čitanje ovoga serijala je u poslednje vreme postalo prilično mučno, a gotovo svaka druga epizoda završavala se, kako teoretičari kažu no-no raspletom, da je sve to neko sanjao.

                Ipak, kad mi je Dušan Mladenović (urednik Veselog četvrtka), na prošlom Sajmu knjiga sav ozaren rekao da se u Boneliju dešava revolucija, nisam odeleo da ga ne upitam više o njoj. Naime, o toj revoluciji je bolje još ne pričati, jer njeni plodovi neće stići do nas još dve godine, ali ono malo što dobijamo na kašičicu je obećavajuće. Na prvom mestu je strip Mater Morbi koji potpisuje Roberto Rekioni (Sklavi ga je lično predložio za novog urednika Dilana Doga nakon što je pročitao ovu epizodu). Mater Morbi je u Italiji izazvala opštu pometnju (da, izgleda da postoje zemlje gde i stripove umeju da postignu takve stvari), a tema kojom se bavi je velika: bolest i eutanazija. Kako sama Mater Morbi kaže: čak i patnja i smrt imaju svoje poklonike, samo bolest nema. Ha, kaže Rekioni, sad te imam! Ne samo što je ova epizoda lepo napisana i fenomenalno nacrtana već se kreće stazama koje Dilanovi scenaristi kao da su pomalo zaboravili, a to su one, neispitane staze. Ne mora u svakoj epizodi Gručo da ispriča tri glupa vica (ne mora čak ni da se pojavi), ne mora Dilan u svakoj epizodi da odvuče lepoticu u krevet... ali mora da dokaže da je ono zbog čega smo ga zavoleli: heroj veći od života koji, kao ni ostali, nije bezbedan. Priča u prvi mah deluje i kao da nije iz „Dilanovog univerzuma“, već da je to paralelna ili „šta ako“ priča, što u krajnjem slučaju nije ni bitno, jer je dobra. Osim što nam donosi novog lika, koji dosta obećava za budućnost, ova epizoda vraća i nadu u Dilana. Takođe, ako vas malo više zanima pomenuta revolucija, potražite na trafikama i epizodu Planeta mrtvih koja je, ako ne znate italijanski, jedini način da osetite novu uredničku ruku. Planeta mrtvih nije baš tako jak strip kao Mater Morbi, ali je daleko od onih promašenih epizoda; pokušava da ide novim stazama i ima barem nekoliko neverovatno jakih mesta (recimo, Blokova „idealna“ penzija ili Dilanov susret s Gručom).

                Ubeđen sam da nije u pitanju samo nostalgija i bio bih više nego srećan da za dve godine mogu redovno da kupujem solidan strip koji košta malo više od dvesta dinara. Nadam se da se neću razočarati. Ali, dovoljno je reći ne samo to što su Mater Morbi i Planeta mrtvih prvi stripovi sa Dilanom Dogom koje sam pročitao u poslednjih sedam-osam godina već sam ih pročitao dvaput, a to nešto znači.