Koja je osnovna dužnost pisca?
Osnovna dužnost pisca
je da da sve od sebe. Da se potrudi i napiše knjigu kakvu bi on sam želeo da pročita
i da ne dozvoli da mu bilo šta stane na put dok to čini. Zaboravite na to šta
će reći okolina, šta će reći bilo ko, jedino o kome bi trebalo da brinete ste
vi sami. Odnosno šta vam vaše unutrašnje ja govori da je ispravno. Samo tako
možete da napišete knjigu koju će neko poželeti da pročita. Nadam se da sam ja
to uspeo u Talogu.
Da li jedino u radu i aktivnosti leži smisao života?
Stvaranje, i umetnost
uopšte, čini život lepšim. Lično ne mogu da ga zamislim bez toga. Za mene je
uvek bilo nešto, bez obzira da li je to muzika, strip, ili književnost.
Kada ste i kako počeli da se bavite pisanjem?
Na neki način sam to
oduvek radio. Još kao klinac sam pisao svoje ninđa romane. Zatim sam pisao
scenarije za stripove koje sam crtao. Pa razne priče. Sve je to došlo nekako
spontano i ne mogu tačno da odredim trenutak kad sam sebi rekao: Znaš šta, ti
ćeš od sada biti pisac. Jednostavno su neke stvari došle na svoje mesto. Sve
ono što sam pročitao, svi filmovi koje sam pogledao. Došlo je do akumulacije i
osećao sam potrebu da te ideje izbacim iz sebe. Prvo je došao Srpski psiho, a
sad je tu Talog.
Od koga ste se učili pisanju?
Samo i isključivo od
dobrih pisaca, bez obzira da li pisali romane, stripove ili filmove-serije. Dobro
pisanje se oseti na kilometar. Čak ćete i tok šou prepoznati ako je dobro
skriptovan, jer danas izgleda da samo ljudi u običnom govoru ne koriste scenario,
a i to je diskutabilno. Iznova i iznova čitam-gledam stvari za koje smatram da
su remek-dela i svaki put kad im se vratim, naučim nešto novo. A onda sednem i
pišem. Nema boljeg saveta koji bih dao mladom piscu. Pisci pišu. Tačka.
Puno ih je. Recimo,
Stiven King, jer ume da stvori ubedljive likove i ubedljiv mizanscen, a knjige
su mu različite uprkos nekim motivima koji se neprestano ponavljaju.
Zatim, Brajan K. Von
u stripu, jer me je puno naučio o dinamici pripovedanja, o šetanju kroz
vremenske tokove, o dijalogu i tome kako ozbiljno pisanje može da bude i te kako
zabavno.
Dejmon Lindelof na
TV-u, jer nam je uprkos svim manama koje Lost ima, podario seriju o kojoj se i
dalje priča, iako je serija sad već odavno okončana. Takođe, dokaz je da možete
da budete dobri čak iako ne udovoljite svima.
Jako volim Majkla
Šejbona, Džejmsa Elroja i Kormaka Makartija. Ako sam u Talogu dotakao delić
njihove genijalnosti, ja sam zadovoljan.
Koliko je dug put od misli do njenog ostvarenja na papiru,
a koliko od rukopisa do romana?
Jako jako dug. Te misli
koje pisac formira u glavi, ma koliko bile uredne i sistematične, kad počnu da
se pretaču u reči na papiru, brzo počnu da se menjaju, jer shvatiš da su to dve
potpuno različite stvari: misli i reči. Misli su nešto intimno, čemu niko drugi
nema pristup, pa samim time ne moraju ni da budu savršene. Reči na papiru su
već nešto što drugi mogu da vide, pa samim time nivo autokritičnosti se
povećava. Tako bi barem trebalo da bude. A gotov roman je tek priča za sebe. Tako
je barem bilo sa Talogom, dalje ćemo videti.
Biraju li pisci teme ili teme biraju njih?
Verovatno je odgovor
negde na pola puta. Ideje su svuda oko nas, nije u tome problem. Pitanje je
samo koliko ste vi sposobni da ih vidite. A čak je još bitnije to koliko ste
sposobni da od njih nešto napravite. Pre neki dan sam pročitao sjajan sinospis
za roman The Leftovers: Nekoliko miliona ljudi je odjednom nestalo. Niko ne zna
kako i gde. Roman se bavi onima koji su ostali i kako se oni nose sa činjenicom
da su im bližnji nestali bez traga.
Nisam pročitao roman,
pa ne znam šta se dešava. Ali mozak već počinje da traži način na koji bih ja
to rešio, čime bih se bavio itd. Mislim da bi tako trebalo pristupati i pisanju
sopstvenih romana. Igrajte se idejama i razmatrajte razne aspekte.
Kakav odnos pisac treba da ima prema čitaocu?
Ne bi trebalo da ga potcenjuje. Pisci često uzimaju
čitaoce za naivne i uprošćavaju romane kako bi „prosečni čitaoci“ shvatili o čemu
se tu radi. Velika greška. Što dokazuju mnogi sjajni bestseleri koji su sve
samo ne jednostavni za čitanje. Dok sam pisao Talog, nastojao sam da napišem
inteligentnu knjigu za inteligentnog čitaoca, što ne znači da roman nije za
široku ciljnu grupu. Naprotiv. Samo, ko bude želeo, videće dalje i više od
ostalih. Ali ni oni koji traže samo zabavu neće biti razočarani.
Zašto je bitan ritam u priči/romanu?
Bitan je kao i u
životu. Ako deset dana sedite u mestu, pa negde naglo odete, možda će vam tamo
biti lepo, ali će vam posle biti žao što i onih prethodnih dana niste negde
išli. Tako je i sa literaturom, ona bi trebala da vas svakom rečenicom vodi na
novo putovanje na kom vam neće biti dosadno i sa kog ćete se vratiti drugačiji.
Čitaoci mi kažu da Talog pročitaju u dahu. Nadam se da to znači da ima dobar
ritam.
Početaka ima puno
(smeh), ali drago mi je, sad kad pogledam unazad, što su neke teme i motivi
koji su mi bili bitni u ranom periodu života i stvaranja i dalje tu, samo su
sad, naravno, na višem nivou. Još dok sam uz stripove učio da čitam, susreo sam
se sa mešanjem raznih žanrova, sa lepotom spontanog propovedanja i mislim da je
to nekako zauvek ostalo sa mnom.
Svaki dan kad napišem
nešto novo je novi najveći uspeh. A svaka objavljena rečenica kojom sam
zadovoljan je sledeći najveći uspeh.
Ima i onih manje
apstraktnih, kao što je, recimo, nagrada Akademije umetnosti koju sam nedavno
dobio za kratku priču Muzej đubreta,
zatim prevod Srpskog psiha na poljski jezik i, naravno, moj novi roman Talog.
Recite mi nešto više o romanu Psiho koji ste napisali sa Aleksandrom Ilićem. Kako je tekla Vaša
saradnja? Da li je bilo teško uklopiti vaše stilove? Na kakav je prijem naišao roman
kod publike?
Roman je prošao više
nego dobro. Prodao se u odličnom tiražu u publika je bila prezadovoljna. Čak i
danas mi se često neko javi i kaže da je nedavno pročitao roman i da je
oduševljen. Nije bilo teško uklopiti stilove, jer kad se jednom formira glas
protagoniste, sve je lako.
Napisali ste i roman Talog.
Koliko se on razlikuje od prvenca i koliko Vam je bilo teže (odnosno lakše) da
radite na njemu?
Mislim da je najbolje
da čitaoci sami prosude kako se i na koji način Talog i Srpski psiho razlikuju.
Meni je samo bitno da uoče korak napred, jer to je svakom autoru najveća
pohvala. Bilo ga je lakše napisati jer sam sad veštiji kao pisac, ali ujedno i
teže jer se želi više, a tu je i taj sindrom drugog romana i velikih
očekivanja.
Vaše su ljubavi, pored pisanja i književnosti, strip i
muzika. Koji su Vam omiljeni stripovi i zašto?
Ima ih mnogo.
Bendisov Daredevil i Alias, Milarov Ultimates, Vonov Ex Machina, Aronov
Scalped, Murov From Hell, Watchmen itd. Sve su to različiti stripovi koje spaja
jedino to što su sjajno napisani i što kad zaronite u njih ne želite da se
priča okonča. Mislim da je takav spoj vizuelne i pisane umetnosti nešto
najsavršenije. Jer kako kažu: Slika vredi hiljadu reči. A u stripu imate i
sliku i hiljadu reči. Pa vi vidite.
Od novijih stripova
religiozno pratim: Sweet Tooth, American Vampire, Morning Glories, Chew, Locke
& Key...
Mislim da sam u Talog
uspeo da ugradim nešto te svedenosti i kompresovanosti stripa. Ljudi koji
poznaju i strip i prozu kažu da sam uspeo. Hvala im.
Uglavnom volim
alternativni rok-metal: Tool, A Perfect Circle, Pain of Salvation. Ali redovno
skidam sve što mi neko preporuči i otvoren sam za nove stvari. Ovih dana slušam
Florence & the Machine.
Muzika svakako utiče
na pisanje, mada ne mogu da slušam muziku dok stvaram – ometa me. Ali naravno,
muzika je nešto najbliže poeziji u savremenoj kulturi.
Sa Mirkom Lukovićem,
frontmenom benda Rare, radim na pesmi koja predstavlja neku vrstu auditivnog
trejlera za Talog. Pretpostavljam da će ljudi uskoro moći da čuju šta smo
uradili.
Kao neko ko se (između ostalog) bavi pisanjem književnih
kritika sigurno dosta toga pročitate tokom godine. Kakva je književna
produkcija danas? Šta bi valjalo menjati?
Trudim se da pročitam
barem roman nedeljno i uglavnom čitam anglosaksonske pisce u originalu. Ne
mislim da bi bilo šta trebalo menjati jer je puno odličnih pisaca, sve više je
autora koji su otvoreni za nove stvari i mešanje žanrova, sve više je uticaja
TV-a, filma, stripa, video igrica. Što se mene tiče – nikada nije bilo bolje.
Samo neka potraje.
Radite li na nečem novom?
Da. Trenutno pišem
novi roman, a radim i na nekoliko strip albuma sa raznim crtačima. Nadam se da
će se nešto od toga uskoro pojaviti.
Razgovor vodila
Tamara Lujak
No comments:
Post a Comment