Mark Vejd: Daredevil

Nije tajna da mi je Daredevil jedan od omiljenih superheroja. A razlog je prost: Bendis je imao ran koji se nezaboravlja, Brubejker ga je slavno sledio. Proveli su Nebojšu kroz takav pakao koji ne bih poželeo ni najgorem naprijatelju. Ispripovedali su nam mračnu storiju u tradiciji najboljeg noara ikad. Sve što im je palo na pamet da mu smeste – smestili su mu. Autovali su ga u novinama, strpali su ga u zatvor, učinili da mu još jedna ljubav pođe po zlu (iako nije mrtva, skoro da jeste) itd.

Vozali su nas i vozali. I, iskreno, delovalo je da nema kuda dalje. Pa izgleda da nije ni imalo. No, urednici u Marvelu znaju za jadac. Znali su da će neko teško da nadmaši Bendisov i Brubejkerov mrak. Zato su sad strip poverili Marku Vejdu, čoveku koji strip posmatra na malo klasičniji način i za razliku od pomenute dvojice, ne taži realizmu, već upravo stripovštini stripa.

Dva trejda koja su do sada objavljena vode nas u neke zaboravljene strip vode, donose nam retro šmek koji nije retro samo iz fazona, već iz ljubavi prema starim pričama. Donose nam Daredevila kao avanturističkog junaka koji upada u najneverovatnije situacije i koji više nije tako autodestruktivan, pa čak ni tako sposoban, ali ima neverovatan šarm.

Daredevil će se spuštati u utrobu zemlje da se bori sa kradljivcem kovčega koji su kroz zemlju nestali sa groblja, boriće se sa ljudima stvorenim samo od zvuka, naći će se u nevolji sa autobusom punim slepih siročića, uskočiće u kavez sa lavovima...

Probleme će rešavati lako i elegantno.

Vejdovi saradnici na Daredevilu takođe donose svežinu. Nema više realističnosti Malejeva i Larka. Teži se stilizovanom i svedenom crtežu i gotovo pa LSD paleti boja.

Sve u svemu, Daredevil je ponovo strip koji ne smete da propustite i čini se da će biti potrebno još puno puno vremena da se ovaj novi pravac kojim je krenuo istroši i postane monoton. Sa Vejdom smo u sigurnim rukama.