Već ste imali
priliku da pročitate listu Najbolje knjige u 2012. (prvi kvartal), sada su tu i
Najbolje knjige u 2012. (drugi kvartal). Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe
i za plažu.
Savages je roman po kom je Oliver Stoun uradio film. Možete da
pogledate trejler i shvatite kako film obećava.
Na brzinu sam
pročitao Savages kako bih bio
spremniji za premijeru filma.
Vinslou nije baš
moja šolja čaja, ali nije loš. Nastoji da redukuje rečenicu, ali da se ne
lažemo: nije ni Elroj, ni Kormak Makarti. Ipak, sama ideja nije loša i ima tu
dosta nekih situacija koje su zabavne i lepo rešene.
Savages donosi sveže likove i OK priču. Ako ne pročitate roman,
obavezno pogledajte film.
The Church of Dead Girls nije treš horor
kako možda naslov obećava. Nije čak ni horor, uopšte. Pre bi se reklo da je
krimi-drama jako jako pogrešno odabranog imena.
Dobins se
poslužio zanimljivom pripovedačkom tehnikom: u prvom licu, ali gotovo pa
sveznajućeg pripovedača. Jer je, naime, reč o hronici jedne palanke, gde se sve
o svakome zna.
A dešavaju se
nestanci devojčica.
The Church of Dead Girls se mnogo više
bavi tim malim mestom i onim što ti nestanci devojčica pokreću i izazivaju,
nego samim nestancima. I to je taj momenat kad krimi preteže ka drami.
Moj prvi susret
sa Dobinsom i jako uspešan.
No Dominion je drugi deo u serijalu Čarlija
Hjustona o vampiru detektivu. Već sam pominjao da mi je Hjuston jedan od
najomiljenijih pisaca danas. I da je njegovo najjače oružje – dijalog.
Isto važi i za No Dominion. Dijalozi su tako dobri da
daju neverovatnu autentičnost likovima koji ih izgovaraju i samim tim čine
ubedljivim neverovatne stvari.
Hjustonu zaplet
nije na prvom mestu, ali daleko od toga da je zaplet loš. Priča je o novoj
drogi koja kruži vampirskim svetom i Džo Pit joj je na tragu. A to će ga puno
koštati.
Kao što piše na
koricama, kog god žanra da se Letem dohvati, razvali ga. You Don’t Love Me Yet je pričao indi bendu koji pokušava da se
probije. Do novih tekstova će doći na neobičan način i to će ih na neki način
puno koštati.
You Don’t Love Me Yet je u stvari priča
o mladim ljudima i njihovim odnosima i dilemama.
Letem odlično
poznaje muziku i njeno stvaranje. Provešće nas kroz čitav stvarački proces i
još mnogo mnogo toga na svega dvesta strana, bez ijedne rečenice viška ili
manjka.
Dejvid Sajmon je
proveo godinu dana sa baltirmorskim odeljenjem za ubistva. Rezultat je knjiga Homicide. Knjigu verovatno niste
čitali, ali se gotovo sigurno gledali istoimenu seriju.
Serija Homicide je u mnogo čemu promenila
istoriju TV-a. I bila polazna tačka za mnoge serije koje su pošle istom stazom.
Jedina koja ju je prevezišla je, gle čuda, plod pomenutog Dejvida Sajmona, koji
je ovog puta odlučio da kormilo preuzme u svoje ruke. Naravno, The Wire.
Ispravite grešku
i pročitajte Homicide. Ponekad je
život zanimljiviji od najluđe fikcije.
Sve više je
poznatih pisaca koji su nam podarili dostojne naslednike. I to ne samo
naslednike kao autore na koje su uticali, već prave naslednike. Svoju decu. Za
sada je najuspešniji i najbolji sin Stivena Kinga – Džo Hil. Ali tu je i sin
Džona Le Kare – Nik Harkavej.
Sada im se pridružio
i Piter Feris, sin Džona Ferisa po čijoj knjizi je De Palma snimio Furiju.
Last Call for the Living je južnjačka
gotika koja se bavi pljačkom i njenim posledicama. Teži mejnstrimu i na neki
način ga i dotiče. Teži Kormaku Makartiju i na neki način ga dotiče.
Ali, iako je Last Call for the Living solidan
prvenac, mlađani Feris ima još da uči. Pripovedanje je solidno, no kao da Feris
nije mogao da se odluči za određene fokalizatore, pa je reč davao skoro svakom
u romanu. Čekamo novu knjigu.
Već nekoliko puta
sam iskazao svoje oduševljenje ovom književnicom. Još od prvenca koji je
neverovatan i drugog romana koji je za mene na neki način bio iznenađenje. A
sada evo i trećeg romana, koji je opet po strukturi bliži drugom.
Gone Girl je priča o mužu i ženi, ispričana u
naizmeničnim poglavljima u njihovim prvim licima.
Žena je nestala,
svi okrivljuju muža. A tu je i njen dnevnik koji, po svemu sudeći, navodi njega
kao krivca. Osim što u Gone Girl ništa
nije tako jednostavno. Gilijen Flin vlada strogom strukturom romana i ponovo
pokazuje da ume da ispriča novu priču.
No comments:
Post a Comment