Najbolje knjige u 2012. (drugi kvartal)

Već ste imali priliku da pročitate listu Najbolje knjige u 2012. (prvi kvartal), sada su tu i Najbolje knjige u 2012. (drugi kvartal). Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe i za plažu.

Don Vinslou: Savages

Savages je roman po kom je Oliver Stoun uradio film. Možete da pogledate trejler i shvatite kako film obećava.

Na brzinu sam pročitao Savages kako bih bio spremniji za premijeru filma.

Vinslou nije baš moja šolja čaja, ali nije loš. Nastoji da redukuje rečenicu, ali da se ne lažemo: nije ni Elroj, ni Kormak Makarti. Ipak, sama ideja nije loša i ima tu dosta nekih situacija koje su zabavne i lepo rešene.

Savages donosi sveže likove i OK priču. Ako ne pročitate roman, obavezno pogledajte film.

Stiven Dobins: The Church of Dead Girls

The Church of Dead Girls nije treš horor kako možda naslov obećava. Nije čak ni horor, uopšte. Pre bi se reklo da je krimi-drama jako jako pogrešno odabranog imena.

Dobins se poslužio zanimljivom pripovedačkom tehnikom: u prvom licu, ali gotovo pa sveznajućeg pripovedača. Jer je, naime, reč o hronici jedne palanke, gde se sve o svakome zna.

A dešavaju se nestanci devojčica.

The Church of Dead Girls se mnogo više bavi tim malim mestom i onim što ti nestanci devojčica pokreću i izazivaju, nego samim nestancima. I to je taj momenat kad krimi preteže ka drami.

Moj prvi susret sa Dobinsom i jako uspešan.

Čarli Hjuston: No Dominion

No Dominion je drugi deo u serijalu Čarlija Hjustona o vampiru detektivu. Već sam pominjao da mi je Hjuston jedan od najomiljenijih pisaca danas. I da je njegovo najjače oružje – dijalog.

Isto važi i za No Dominion. Dijalozi su tako dobri da daju neverovatnu autentičnost likovima koji ih izgovaraju i samim tim čine ubedljivim neverovatne stvari.

Hjustonu zaplet nije na prvom mestu, ali daleko od toga da je zaplet loš. Priča je o novoj drogi koja kruži vampirskim svetom i Džo Pit joj je na tragu. A to će ga puno koštati.

Džonatan Letem: You Don’t Love Me Yet

Kao što piše na koricama, kog god žanra da se Letem dohvati, razvali ga. You Don’t Love Me Yet je pričao indi bendu koji pokušava da se probije. Do novih tekstova će doći na neobičan način i to će ih na neki način puno koštati.

You Don’t Love Me Yet je u stvari priča o mladim ljudima i njihovim odnosima i dilemama.

Letem odlično poznaje muziku i njeno stvaranje. Provešće nas kroz čitav stvarački proces i još mnogo mnogo toga na svega dvesta strana, bez ijedne rečenice viška ili manjka.

Dejvid Sajmon: Homicide

Dejvid Sajmon je proveo godinu dana sa baltirmorskim odeljenjem za ubistva. Rezultat je knjiga Homicide. Knjigu verovatno niste čitali, ali se gotovo sigurno gledali istoimenu seriju.

Serija Homicide je u mnogo čemu promenila istoriju TV-a. I bila polazna tačka za mnoge serije koje su pošle istom stazom. Jedina koja ju je prevezišla je, gle čuda, plod pomenutog Dejvida Sajmona, koji je ovog puta odlučio da kormilo preuzme u svoje ruke. Naravno, The Wire.

Ispravite grešku i pročitajte Homicide. Ponekad je život zanimljiviji od najluđe fikcije.

Piter Feris: Last Call for the Living

Sve više je poznatih pisaca koji su nam podarili dostojne naslednike. I to ne samo naslednike kao autore na koje su uticali, već prave naslednike. Svoju decu. Za sada je najuspešniji i najbolji sin Stivena Kinga – Džo Hil. Ali tu je i sin Džona Le Kare – Nik Harkavej.

Sada im se pridružio i Piter Feris, sin Džona Ferisa po čijoj knjizi je De Palma snimio Furiju.

Last Call for the Living je južnjačka gotika koja se bavi pljačkom i njenim posledicama. Teži mejnstrimu i na neki način ga i dotiče. Teži Kormaku Makartiju i na neki način ga dotiče.

Ali, iako je Last Call for the Living solidan prvenac, mlađani Feris ima još da uči. Pripovedanje je solidno, no kao da Feris nije mogao da se odluči za određene fokalizatore, pa je reč davao skoro svakom u romanu. Čekamo novu knjigu.

Džilijen Flin: Gone Girl

Već nekoliko puta sam iskazao svoje oduševljenje ovom književnicom. Još od prvenca koji je neverovatan i drugog romana koji je za mene na neki način bio iznenađenje. A sada evo i trećeg romana, koji je opet po strukturi bliži drugom.

Gone Girl je priča o mužu i ženi, ispričana u naizmeničnim poglavljima u njihovim prvim licima.

Žena je nestala, svi okrivljuju muža. A tu je i njen dnevnik koji, po svemu sudeći, navodi njega kao krivca. Osim što u Gone Girl ništa nije tako jednostavno. Gilijen Flin vlada strogom strukturom romana i ponovo pokazuje da ume da ispriča novu priču.