Touch of Evil
Lome se koplja oko ovog filma. Ja sam do sada pokušavao da ga gledam najmanje dva puta. Tek sad mi je legao. Orson Vels je ovde iznedrio jedan od najboljih noar filmova ikad. Ako vam se ne dopadne – do vas je. Touch of Evil ima jedno od najboljih otvaranja u istoriji filma, sjajnu i inventivnu režiju. I odličnu priču.
Vrisak 4
Ves Krejven nas je najpre kao decu plašio Fredijem Krugerom. Onda je stasala nova generacija kojoj je serijalom Vrisak podario destilovanu verziju horora. A sada ovim četvrtim nastavkom franšize parodira samog sebe. I to je sjajno. Neka nova vrsta metafilma koji je u neku ruku i manifest i otvoreno pismo kolegama. Znači, kokice i vrisak.
Kapetan Amerika: prvi osvetnik
Ova godina nas baš i nije krenula što se tiče superherojskih filmova. Ništa što Kapetan Amerika ne može da sredi. Iako se radi o strip junaku koji ima najviše izgleda da ne uspe na TV-u. Ako ništa, zbog same postavke: Amerika, patriotizam itd. No, ovo je dobro napisan film, koji koristi sve ono što valja u Brubejkerovim i Milarovim stripovima. A Kapetan Amerika ima i najbolji kostim.
The Wild Bunch
Je l’ treba i o ovome da pričam? Ne treba? Kultni kaubojac koji treba da skinete, gledate i volite. Ili volite malo manje.
No comments:
Post a Comment