Edge of Darkness: Serija mi je bila draga, ali mi je film možda i draži. Mel Gibson, kako rekoše u South Parku, još jednom pokazuje da ume da konstruiše priču. Posebno su mi dragi filmovi koje on ne piše i ne režira, ali su očigledno pod njegovom kontrolom.
Red: Po stripu Vorena Elisa. Neodoljivo podseća na Burn After Reading braće Koen. Odlična zabava sa penzionisanim CIA agentima.
Kick-Ass: Po stripu Marka Milara. Strip je nešto najzabavnije u dugo dugo vremena. A film ni malo ne zaostaje. Kako superheroj izgleda u stvarnom životu i šta ga sve čeka?
Scott Pilgrim Vs The World: Po stripu Brajana Li O’Malija. Već sam pisao o tome.
The Crazies: Osveženje u podžanru zombi-horora.
Winter's Bone: Odličan noar smešten u redneck ambijent. Plus, protagonist je devojčica. Što je za noar sve samo ne tipično.
Inception: Mene je Inception kupio onim delovima kojima se retko ko bavio a to su lične priče, a pao mi je na onom nivou koji svi potenciraju – ideji.
The Social Network: Ko bi rekao da film o fejsbuku može da bude toliko dobar? Istina je da liči na TV-film, ali skript Erona Sorkina je masterpis i film vredi gledati ako ništa zbog sjajnih dijaloga.
Black Swan: već sam pisao.
I Saw the Devil: Sjajan osvetnički film koji menja značenje pojma osvetnički film. Morate da vidite da biste znali o čemu pričam.
The American: Džordž Kluni u filmu koji kao da je izgrađen na temeljima odličnog In Bruges. Drama maskirana u... triler?
True Grit: Koeni rimejkuju kaubojac za koji je Džon Vejn dobio oskara. Sjajan film bez kog se ipak moglo. Mislim da je vreme da konačno ekranizuju Šejbona kao što su i najavili.
No comments:
Post a Comment