Srpski psiho je objavljen 2007. godine. Recenzije se i dalje pojavljuju. Ova je izašla u jučerašnjem Pressu. Kliknite na sliku.
Malo je romana koji vas prodrmaju, uzdrmaju i obore sa nogu. Ti romani ne moraju da budu savršeni, ali moraju da budu jaki. Moraju da imaju nešto što drugi nemaju. Takav je Srpski psiho.
Roman je pisan u četiri ruke, govori o amoralnom serijskom ubici i pisan je jezikom kojim se u Srbiji retko piše. A tema je takođe takva. Svi smo navikli na ušećerene romane ili romane-eseje besposlenih domaćica, (načuo sam da Suzana Mančić piše roman i spreman sam da se bacim na nož prvom psihu na koga naiđem!) ali malo je romana koji imaju narativ, koji imaju likove i koji imaju šta da kažu. Ovo poslednje je i najbitnije. Jer, možda na prvi pogled nije očigledno ali autori Srpskog psiha itekako imaju šta da kažu. Istina je da govore kroz usta psihopate, ali zar su istine manje istinite ako ih govori ubica ili žrtva?
Glavni junak Srpskog psiha je natprosečno inteligentni bezimeni dvadesetpetogodišnji serijski ubica – brutalan, surov, iskren, strastven u svemu što radi pa i u ubijanju – koji nije opterećen svim onim što se pod Srbijom obično podrazumeva: rat, Evropska unija, sankcije, Milošević, politika. U pogledu žanra roman se može svrstati u horor-triler, koji je ovog puta dopunjen i pornografskim sadržajima. To, međutim, knjigu ne svrstava u pornografiju jer su ti sadržaji u romanu funkcionalno dugačiji, odnoso dok se u pornografiji sve završava na tome da se konzument napali, svrši i oženi, u Srpskom psihu eksplicitni erotski sadržaja služe da se što vernije dočara jedan alternativni pogled na svet.
Roman će vas provesti kroz noćni život Beograda, mnogobrojne seksualne avanture, preverzije, brutalnu muziku, okultne magijske rituale, nekoliko žena i nekoliko krvavih ubistava.
Da li ste nekada pomislili da i ubica može biti uhođen? Da i njemu kao ultimativnom zlu neko radi o glavi? Niste. E pa, sad ćete da vidite. Da li mislite da zlo uvek biva kaženjeno? Razmislite dvaput.
Zbog ovog romana ćete se preispitati, a i preispitaćete i svoje prijatelje. Jer, ubice su uvek oni koji tako ne izgledaju. Inače bi bili sumnjivi. Takav je i bezimeni protagonista Srpskog psiha. Ako je nekome baš frka da sazna identitet, ja znam ko je on!
Dobra knjiga, skroz.
Malo je romana koji vas prodrmaju, uzdrmaju i obore sa nogu. Ti romani ne moraju da budu savršeni, ali moraju da budu jaki. Moraju da imaju nešto što drugi nemaju. Takav je Srpski psiho.Roman je pisan u četiri ruke, govori o amoralnom serijskom ubici i pisan je jezikom kojim se u Srbiji retko piše. A tema je takođe takva. Svi smo navikli na ušećerene romane ili romane-eseje besposlenih domaćica, (načuo sam da Suzana Mančić piše roman i spreman sam da se bacim na nož prvom psihu na koga naiđem!) ali malo je romana koji imaju narativ, koji imaju likove i koji imaju šta da kažu. Ovo poslednje je i najbitnije. Jer, možda na prvi pogled nije očigledno ali autori Srpskog psiha itekako imaju šta da kažu. Istina je da govore kroz usta psihopate, ali zar su istine manje istinite ako ih govori ubica ili žrtva?
Glavni junak Srpskog psiha je natprosečno inteligentni bezimeni dvadesetpetogodišnji serijski ubica – brutalan, surov, iskren, strastven u svemu što radi pa i u ubijanju – koji nije opterećen svim onim što se pod Srbijom obično podrazumeva: rat, Evropska unija, sankcije, Milošević, politika. U pogledu žanra roman se može svrstati u horor-triler, koji je ovog puta dopunjen i pornografskim sadržajima. To, međutim, knjigu ne svrstava u pornografiju jer su ti sadržaji u romanu funkcionalno dugačiji, odnoso dok se u pornografiji sve završava na tome da se konzument napali, svrši i oženi, u Srpskom psihu eksplicitni erotski sadržaja služe da se što vernije dočara jedan alternativni pogled na svet.
Roman će vas provesti kroz noćni život Beograda, mnogobrojne seksualne avanture, preverzije, brutalnu muziku, okultne magijske rituale, nekoliko žena i nekoliko krvavih ubistava.
Da li ste nekada pomislili da i ubica može biti uhođen? Da i njemu kao ultimativnom zlu neko radi o glavi? Niste. E pa, sad ćete da vidite. Da li mislite da zlo uvek biva kaženjeno? Razmislite dvaput.
Zbog ovog romana ćete se preispitati, a i preispitaćete i svoje prijatelje. Jer, ubice su uvek oni koji tako ne izgledaju. Inače bi bili sumnjivi. Takav je i bezimeni protagonista Srpskog psiha. Ako je nekome baš frka da sazna identitet, ja znam ko je on!
Dobra knjiga, skroz.
Izvor: Press
Autor: Dule Nedeljković
Autor: Dule Nedeljković
pa dobro jel mozes da nam kazes ko je :( sta ako sma ja to a ne znam. zna li ubica da je on ubica ? ovo zadnje pitanje se racuna mr. krastavac
ReplyDeleteubica zna :-)
ReplyDelete