Verovatno se prvo pomisli kada se čuje reč Koloseum na najveći amfiteatar na svetu. Na korici je ispisana reč oko koje ćete misliti da će se vrteti cela priča romana i da je to to, ali ste se prevarili.
Kako je Koloseum oduvek bio mesto za borbu životinja, ljudi i egzekuciju, postavlja se pitanje, da li je to mesto i danas prisutno u samo nekim drugačijim uslovima? O toj temi će istraživati mlada studentkinja i novinarka Tara koja ni ne sluti dokle će je dovesti neke informacije kojima će doći u posed.
Mislila sam takođe da će se roman vrteti oko jednog lika koji će nositi celu priču, ali je zapravo Koloseum jako slojevit, sa mnoštvom likova i njihovih nadimaka, zbog kojih sam se morala vraćati da proverim ko je ko u tom momentu, to je jedina mana da tako kažem.
Iz naracije troje ljudi, upustićemo se u priču o srpskom podzemlju, ratovima klanova, korupciji, migrantima, boks mečevima, uticaju droge i još mnogo toga što je Željko utkao u ovih 250 stranica. Predstavio je i novinarstvo kao granu na pravi način i približio nam što je bolje mogao kako izgleda traganje za informacijama za sadržaj teksta koji će novinar kasnije objaviti.
Još jedan plus mogu dodati, a to je što bez obzira što se priča prepliće iz različitih uglova, kada taman pomislite da ćete se vezati za jednog lika, pisac ga opovrgne, pa počnete da ga prezirete na narednoj strani. To je po mom mišljenju bilo genijalno za razvoj priče. Sam kraj romana je meni na prvu loptu bio nekako nedorečen, ali kada sam se malo zamislila, zapravo sve je već rečeno, sklapate kockice sami i shvatate nakon čitanja kako se neke priče u zemlji Srbiji završavaju.
Dosta referenci sa knjigama, filmovima, pesmama, pa čak i sa cigaretama. Jednu pesmu neću više slušati na isti način kao ranije, a uklopljena je genijalno i na baš dobar način predstavila jednog lika tj. on je nju predstavio.
Sa dosta akcije i preokreta, kao da gledate pravi film, ovaj roman će prodreti u samu srž problema današnjice. Moram da pohvalim takođe i Željkov stil pisanja koji je bio pravo osveženje, u kom sam videla iscrpan trud da se oblikuje sve do detalja i dovede u savršenstvo.
Za kraj mogu reći da imate veliku preporuku, što zbog same teme koja nije svakidašnja a ujedno zanimljiva, što zbog stila pisanja koji ume da oduva na momente.
Željko, hvala ti mnogo na prilici da pročitam tvoj četvrti roman i nadam se da ću pročitati i ostale s obzirom da je ovo bio moj prvi susret sa tvojim pisanjem.
Čitajte savremeni Koloseum.
Kako je Koloseum oduvek bio mesto za borbu životinja, ljudi i egzekuciju, postavlja se pitanje, da li je to mesto i danas prisutno u samo nekim drugačijim uslovima? O toj temi će istraživati mlada studentkinja i novinarka Tara koja ni ne sluti dokle će je dovesti neke informacije kojima će doći u posed.
Mislila sam takođe da će se roman vrteti oko jednog lika koji će nositi celu priču, ali je zapravo Koloseum jako slojevit, sa mnoštvom likova i njihovih nadimaka, zbog kojih sam se morala vraćati da proverim ko je ko u tom momentu, to je jedina mana da tako kažem.
Iz naracije troje ljudi, upustićemo se u priču o srpskom podzemlju, ratovima klanova, korupciji, migrantima, boks mečevima, uticaju droge i još mnogo toga što je Željko utkao u ovih 250 stranica. Predstavio je i novinarstvo kao granu na pravi način i približio nam što je bolje mogao kako izgleda traganje za informacijama za sadržaj teksta koji će novinar kasnije objaviti.
Još jedan plus mogu dodati, a to je što bez obzira što se priča prepliće iz različitih uglova, kada taman pomislite da ćete se vezati za jednog lika, pisac ga opovrgne, pa počnete da ga prezirete na narednoj strani. To je po mom mišljenju bilo genijalno za razvoj priče. Sam kraj romana je meni na prvu loptu bio nekako nedorečen, ali kada sam se malo zamislila, zapravo sve je već rečeno, sklapate kockice sami i shvatate nakon čitanja kako se neke priče u zemlji Srbiji završavaju.
Dosta referenci sa knjigama, filmovima, pesmama, pa čak i sa cigaretama. Jednu pesmu neću više slušati na isti način kao ranije, a uklopljena je genijalno i na baš dobar način predstavila jednog lika tj. on je nju predstavio.
Sa dosta akcije i preokreta, kao da gledate pravi film, ovaj roman će prodreti u samu srž problema današnjice. Moram da pohvalim takođe i Željkov stil pisanja koji je bio pravo osveženje, u kom sam videla iscrpan trud da se oblikuje sve do detalja i dovede u savršenstvo.
Za kraj mogu reći da imate veliku preporuku, što zbog same teme koja nije svakidašnja a ujedno zanimljiva, što zbog stila pisanja koji ume da oduva na momente.
Željko, hvala ti mnogo na prilici da pročitam tvoj četvrti roman i nadam se da ću pročitati i ostale s obzirom da je ovo bio moj prvi susret sa tvojim pisanjem.
Čitajte savremeni Koloseum.
No comments:
Post a Comment