„Kameno jezero“: Bajka o jezovitoj zbilji
Šta da radi neko ko želi da živi od pisanja u Srbiji, a nije na listi najprodavanijih domaćih autora? Da li pisac o novcu može samo da sanja, osim ako nije Bulić Vanja? Da li je redovan obrok samo opsena, ako nisi Bačić Alimpić Jelena? Kako doći do bombone žele, ako nisi Karaljić doktor Nele? Ovakvim i sličnim sitno buržuarskim pitanjima bavi se glavni junak romana Kameno jezero Željka Obrenovića objavljenog u izdanju Kontrast izdavaštva. Protagonista priče, delimično zasnovan na liku i delu samog autora, ne može da (pre)živi od stare slave koju je stekao svojim čuvenim književnim prvencem. Zato je prinuđen da se prihvata raznih poslova koji ga drže na bezbednoj (i udobnoj) udaljenosti od stalnog posla u kancelariji, kravate i uloge ostvarenog tate.
Jedan od poslova jeste i pisanje scenarija za reklame i filmove. I upravo jednim ovakvim poslom počinje zaplet priče. Naš junak dobija ponudu koja se ne odbija. Slavni glumac treš filmova B produkcije Karl Lagan želi da mu baš on napiše scenario za naredni filmski poduhvat. Pisac zna napamet sve njegove filmove i oduševljeno prihvata ovu dužnost. Da ne bude sve kao u bajci pisanje scenarija mora da se obavi u vikendici na obali misterioznog Kamenog jezera.
„Život u Srbiji naučio me je da se lepe stvari ne dešavaju gotovo nikada i da sve ovo ima više šansi da padne u vodu nego da se desi.“
Ovo jezero napravljeno je sedamdesetih godina minulog veka sa ciljem da spreči eroziju, da služi za pecanje i snabdevanje obližnjeg sela Kamenova vodom. Za jezero vezana je i jedna urbana (ili kako sve već kaže za priče ovog tipa koje nisu vezane za gradske toponime) legenda. Naime, Kameno jezero je dobilo ime po tome što se njegova površina povremeno pretvori u kamen tako da eventualni plivači ostanu zarobljeni u tom čvrstom smrtnom zagrljaju. O sudbini skakača na ovakvu podlogu ne bi trebalo trošiti prostora. Ronioci, nastavlja mit, nikada ne pronađu tela nastradalih. Naravno, sve ovo nije baš tako blisko istini. Istina je da se nekoliko ljudi zaista i udavilo, uglavnom više pod dejstvom alkoholnih, a manje mističnih sila. Samo jedno telo nikada nije pronađeno. Stvarnost u Srbiji je mnogo jezivija od fikcije i upravo u tome leži pravi horor ove priče. Umesto da napiše scenario za žanrovski film junak sam postaje protagonista upravo takve priče. Da sve bude u duhu žanra tu je i izvesna, prelepa i misteriozna Una Rozenberg kao vlasnica luksuzne kolibe i misteriozne priče iza (i ispred) sebe.
„Filmovi su prepuni sličnih scena. Bez obzira na žanr, bez obzira na to da li junake napadaju ajkule ili su u ledenoj vodi, neko uvek preživi. Neko uvek preživi.“
Hoće li glavni junak uspeti da napiše scenario? Hoće li početna netrpeljivost između njega i Une rezultirati krvoprolićem ili brakom? Hoće li Kameno jezero uzeti nove žrtve? Hoće li misteriozni vozač automobila uspeti da ostvari svoje ubilačke namere? Kakav užas krije dobroćudni šumar? Koje tajne leže u napuštenom vojnom postrojenju? Zašto Srbi ne piju vino? Gde je granica između užasa iz fikcije i onog iz stvarnosti? Može li umetnost spasiti svet ili makar uticati na njega? Ovo su neka od pitanja kojima se bavi autor romana Kameno jezero.
Željko Obrenović se u romanu Kameno jezero na majstorski način poigrava sa žanrovskim matricama polako nas uvlačeći u mračnu i jezivu atmosferu kojom odiše Srbi… ovaj… ova sasvim izmišljena priča. Duhovite opaske, raspoređene na strateškim mestima i u idealnoj meri, deluju relaksiraju celu priču samo da bi kasnije bili uvučeni u još mračnije predele pripovesti. U svakoj rečenici je očito da je u pitanju delo nekoga ko savršeno poznaje književni zanat. Kameno jezero je treća knjiga mladog pisca i posle čijeg čitanja samo želimo da znamo kada će da napiše i objavi narednu.
Piše: Milan Aranđelović
Tekst je izvorno objavljen ovde.
No comments:
Post a Comment