Kameno jezero -- NIN-ova nagrada -- širi izbor

Kameno jezero se našlo u širem izboru za NIN-ovu nagradu (40 od 180 romana).

NIN-ov žiri, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, 26. decembra, odlučio je da u konkurenciji ostanu sledeći romani:

Ivan Ivanji: MOJ LEPI ŽIVOT U PAKLU (Laguna) ,
Enes Halilović: AKO DUGO GLEDAŠ U PONOR (Albatros plus),
Nemanja Jovanović: MILKA ZBOGOM, VIDIMO SE SUTRA (Partizanska knjiga),
Ivan Ivačković: BEZVERJE (Laguna),
Dragan Jovićević: POSLEDNjA KAP (Admiral buks),
Vladan Matijević: SUSRET POD NEOBIČNIM OKOLNOSTIMA (Laguna),
Marko Popović: JEDAN POGREŠAN KORAK (Laguna),
Vladimir Arsenijević: TI I JA, ANĐELA (Laguna),
Ivan Potić: DNEVNIK NEUTEŠNOG KOSMONAUTA (Studio znak/Gramatik) ,
Mirko Demić: ĆUTANjA IZ GORE (Agora),
Ivana Dimić: ARZAMAS (Laguna),
Iva Vrtarić: PARANOJA U NjU DELHIJU (Lom),
Svetislav Basara: ANDRIĆEVA LESTVICA UŽASA (Laguna),
Milena Bogavac: LjUBAV SE NOSI U TRI… (Čarobna knjiga),
Žarko Radaković: KAFANA (Čarobna knjiga),
Vladimir Tabašević: PA KAO (Laguna),
Miomir Petrović: KUĆA OD SOLI (Laguna),
Berislav Blagojević: BUMERANG (Presing),
Vladislav Bajac: HRONIKA SUMNjE (Geopoetika),
Muharem Bazdulj: LUTKA OD MARCIPANA (Geopoetika),
Dragan Jovanović Danilov: ŠTA SNEG PRIČA (Agora),
Anđelko Anušić: GLASOVI SA GRANICE (ZUNS Istočno Novo Sarajevo),
Svetlana Slapšak: RAVNOTEŽA (Laguna),
Ranko Risojević: SESTRE I DRUGARICE (Zadužbina „Petar Kočić“),
Ratko Adamović: JEVANĐELjE PO RIBARU (Prosveta),
Labud Dragić: KUKAVIČJA PILAD (Srpska književna zadruga),
Darko Tuševljaković: JAZ (Arhipelag),
Milan Peca Nikolić: KULTURAN SVET (Arhipelag),
Marko Srdanović: LAŽOV (Biblioner),
Ratomir Damjanović: PLIVAĆEŠ ZAUVEK (Prometej),
Sanja Savić: NEOŠTRINE (Arete),
Vlada Arsić: KAD ZVONA ZANEME (Radio-televizija Srbije),
Luka Tripković: OSMEH POD GOROM MASLINOVOM (Matica srpska),
Miroslav Janković: PISMA MATILDI K. (Besjeda),
Mario Liguori: NAPULjSKI DIPLOMATA (Laguna) ,
Mirjana Đurđević: ODLAZAK U JOLKI PALKI ili LAŽNA UZBUNA U ALEJI ZASLUŽNIH (Laguna),
Siniša Stojanović: BEOGRADSKA BELEŽNICA (Kovačnica priča),
Zoran Petrović: ŠAPTAČI STIHOVA (Kontrast),
Viktor Radonjić: DETE ISTOG BESA (Kontrast),
Željko Obrenović: KAMENO JEZERO (Kontrast)

Naslovi romana navedeni su po redosledu pristizanja na konkurs.

U narednom broju našeg nedeljnika, 5. januara, biće objavljen uži krug. Naslovi romana koji će se naći u finalu biće poznati 12. januara, a ime dobitnika NIN-ove nagrade 16. januara 2017.

Ona magazin -- intervju -- Karton siti -- Kameno jezero -- Željko Obrenović

U novom broju Ona magazina objavljen je intervju sa mnom, u kojem govorim o strip albumu Karton siti, svom novom romanu Kameno jezero, a možete i premijerno pročitati moju kratku priču Nevidljivi čovek. Trk na trafike.

Željko Obrenović -- Kameno jezero -- roman

Izdavačka kuća Kontrast će ovih dana objaviti moj novi roman Kameno jezero.

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali.

Obrenović svojim novim romanom pokazuje da samouvereno vlada žanrovskim matricama, ne samo zato što ih inteligentno koristi već i zato što ih kreativno prevazilazi. Ovaj roman zavodljivo uvlači čitaoca u svoju jezovitu, mračnu atmosferu, koju autor relaksira savremenim stilom i funkcionalnim humorom. Efektni podzapleti, razgranata tematika i živopisni junaci čine ovo delo nezaobilaznim štivom.

"Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira."

Nikola Dragomirović, "Vreme"

"Sama činjenica da je auto, za čijim je volanom nepoznati vozač, jedan od četiri glavna lika, govori o savremenosti ove knjige (...) Precizni likovi, upečatljiv jezik, dobro vođena radnja i uspešno prenesena začudna atmosfera, čine ovaj roman prepoznatljivim i van lokalnog okvira." 
Ana Pejović, književni festival KROKODIL 

KARTON SITI -- PROMOCIJA -- BIBLIOTEKA

Promocija strip albuma Karton siti održana je 15.11.2016. u 19 h u Matičnoj biblioteci Ljubomir Nenadović u Valjevu. Učestvovali su scenarista stripa Željko Obrenović i crtač Željko Vitorović. Autori su nadahnuto govorili o nastanku stripa, a publika ih je nagradila zanimljivim pitanjima.

Karton siti -- Helly Cherry -- prikaz

Prikaz je napisao Kristijan Vekonj, a izvorno je objavljen OVDE.

Pisanje kratkih pripovesti bi obično moglo da se predstavi kao mač sa dve oštrice. Zbirke priča su otprilike siguran način da čitalačka publika iz mase onoga što je napisano i sabrano između korica jedne knjige izvuče ako ne sve onda barem nekoliko priča koje im se sviđaju. Sa druge strane, pisanje priča nije uopšte lak zadatak. Pisac mora na samo nekoliko stranica da sažme ono što bi neki skriboman "razvukao" na stotine i stotine strana, da upozna čitaoce sa svojim likovima (kako bi čitaoci uspeli da se na neki način povežu sa njima), da uvede problem samog kratkog dela i da na kraju da zadovoljavajući rasplet koji bi opravdao ili (daj bože) prevazišao horizont očekivanja čitalaca. Ne umeju svi da se dokažu u kratkometražnim književnim delima...

Stripovi (odnosno grafičke novele) pružaju odličnu mogućnost da se putem slika izbegne opisivanje i da čitaoci, vođeni rukom artwork majstora, klize pogledom niz nečije tuđe viđenje priče koju je zamislio scenarista. Strip scenarista ima neverovatno težak posao, jer limitiran okvirima jednog strip-kadra mora da ograniči svoju misao, a opet da kaže ono što mu se mota po glavi, kako bi konačna celina imala svoj smisao. Kada uklopimo odličnog pisca sa odličnim crtačima dobijamo najbolju moguću varijantu mikrokosmosa koji je ogledalo teksta začetog u glavi scenariste. U takvom slučaju svaki kadar stripa sam za sebe postaje mikrokosmos spreman za apokalipsu - on čeka svoje otkrovenje pred čitaocima.

Željko Obrenović, zajedno sa malom armijom hrabrih crtača, upustio se u nešto veoma hrabro, a njihov zajedniči rezultat je apsolutno opravdao njihov trud. On je u svojoj glavi osmislio kratke priče, crtice iz ljudskih života i uobličio ih kroz crtačke poteze četiri vrsna ilustratora (Nemanja Radovanović, Željko Vitorović, Gašper Rus i Miroslav Slipčević) dajući čitaocima uvid u prošlost, sadašnjost ali i neminovnu budućnost sveta koji je na granici da se samouništi zbog ljudskog ludila. Iako je četiri grafička umetnika radilo na ovoj strip-kolekciji, ne može se reći da ovo delo nije kompaktna celina. Nešto slično je urađeno sa Gejmanovom „Knjigom o groblju“ gde su različiti autori ilustrovali po jedno poglavlje ove vanvremenske Gejmenove priče. Ovih sedam Obrenovićevih priča deluju kao podeljena stvarnost - stvarnost glavnih junaka koji se bore sa nekim oblikom donkihotovskih vetrenjača, ali na kraju, kada se zaklope korice ovog strip-albuma, dobija se u glavi celina, čitava slika tog poluludog ali realnog univerzuma u kome živimo, gde su Obrenovićevi junaci u stvari obični ljudi koji možda svakodnevno prolaze pored nas na ulici.

"Karton siti" je priča koja zadire u neku alternativnu ali skoro pa realnu budućnost, u kojoj se svet deli na dve velesile: Kinu i Indiju, pri čemu one vode čitaocima dobro znanu hladnoratovsku politiku nalik na onu koju su vodili (i još uvek vode) Amerika i Rusija. U takvoj realnosti živi jedan obično neobičan detektiv/novinar (sa licem autora) koji biva unajmljen da istraži ubistvo svete krave koja je otelotvorenje ljubičastog čokoladnog sna. Iako je ovo svet u kome dve istočnjačke zemlje vode glavnu reč, sve uloge i potezi koji se vode su tekovine zapada. Ljubičasta krava ima dvostruku ulogu – kao religijski simbol, ali i simbol masovne produkcije čokoladne mašinerije, a sa druge strane predstavlja krajnju kariku u evoluciji nakon koje se potire sve ono nesavršeno i zastarelo. Ova priča se čita i kao varijacija na čuveni film Romana Polanskog „Kineska četvrt“, kako i sam autor naglašava u stripu.

„Najbolji čovekov prijatelj je – pas“ govori o jednom noćnom pozivu – mladić koji je očajan zbog nesrećne ljubavi (stoji na ivici i spreman je na skok) poziva svog najboljeg prijatelja koji mu deli savete. Interesantno je da oba lika poprilično liče – s tim što je jedan u mraku a drugi pod nekim vidom osvetljenja pa je nemoguće tačno utvrditi da li su to možda braća, ili je to jedna osoba (ne znam zašto mi je upravo pao na pamet „Fight club“ kao neka moguća inspiracija). Ova priča obiluje mnoštvom kulturoloških i intertekstualnih aluzija. Interesantna je vivisekcija Joksimovićeve pesme „Mišel“ (priznajem da sam prvo pomislio na pesmu Bitlsa i tek posle skontao da je u pitanju Joksimovićeva pesma) koja pomalo podseća na vivisekciju Madonine pesme „Like a virgin“ koju nudi čuveni Kventin Tarantino u kultnom filmu „Ulični psi“. Odlično su iskorišteni kadrovi iz filmova „Fallen“ (za hiperlink sa ovim filmom autor je zaradio jednu bonus zvezdicu) i „Natural born killers“, a interesantna je ta kvazi-ravnoteža postignuta sa aktuelnim srpskim TV zvezdama, npr. Marija Šerifović i već pomenuti Joksimović (priznajem da onu drugu osobu na TV-u nisam prepoznao jer slabo pratim dešavanja na domaćoj sceni koja nemaju veze sa književnošću). Nešto slično će autor iskoristiti i u muzičkoj podlozi priči „Smrt je kliše“. Iz naslova se može zaključiti kakav može biti završetak priče – živimo u vučjim vremenima: čovek je čoveku vuk (ponekad i sam sebi), a najbolji čovekov prijatelj ostaje pas...

„Muzej đubreta“ donosi neverovatno dobru priču upakovanu u žestoko moćan artwork. Obrenović nam donosi uvid u ono što može da se dogodi čoveku ukoliko ne počne da razmišlja ekološki. Zajedno sa parom koji razmišlja o budućnosti, šetamo parkom u kome se po travi nalaze relikti potrošačkog društva – đubre koje nikom ne treba, ali koje deluje poput okidača za prošlost. Poput Prustovih madlenica, đubre izaziva vizije prošlosti i čini da se glavni akter sa toplinom seti nekih scena iz prošlosti. Kao kontrast svemu tome, akteri se na kraju pitaju da li će se u bliskoj budućnosti dogoditi obrnuta situacija – da će delići prirode izazivati topla i svetla sećanja u tami i hrpama smeća koje guta ceo jedan svet.

„Otrovnica“ je priča o predatoru i žrtvi sa pomalo očekivanim twistom, ali odličnom realizacijom crtača. Ova priča takođe kao da ima svoje poreklo u „Kineskoj četvrti“ Romana Polanskog. Priča ovakvog kalibra bi komotno mogla da se nađe i na stranicama „Blica“ kao nešto što se stvarno dogodilo.

„Za tebe“ deluje kao romantična fantazija u stilu najboljih Musoovih romana. Glavni lik (ponovo sa licem autora) dobija pismo od samog sebe sa tri rečenice – uputstva, koje će ga odvesti do sigurne luke i priče sa hepiendom, a kao što i sam autor kroz usta svog alter ega kaže, priča je ono što mi, deca potrošačkog društva, u stvari kupujemo. Ovo je neverovatno šarmantna priča i nešto što bismo svi voleli da doživimo – deluje poput sna letnje noći. Možda je ovo samo reklama za neki alternativni život koji bi čovek mogao da ima, ili alternativni život u paralelnoj dimenziji... u svakom slučaju ova lepršava priča deluje poput oaze u pustinji besmisla i prevare.

„Smrt je kliše“ nas vraća u krizno doba devedesetih, gde prisustvujemo pokušaju mladog bračnog para da se konačno skući. Sve što imaju nije novo – stan je nasleđen, stvari u njemu su korištene,... i oni pokušavaju na crno da nabave poslednju stvar koja im treba za normalan život – frižider (koji bi, kada bi umeo da govori, mogao da ispriča mnogo toga ružnog). Glavni likovi (ovaj mladi bračni par) su deca grandža i njih spaja ta muzika koja je potekla iz bunta, očaja,... Dok putuju kući i slušaju radio – prebacujući radio stanicu sa narodnjačkog šunda na sigurnu luku alternativnog grandža, jedna vest sa radija menja sve... Obrenović u ovoj kratkoj priči, između ostalog, govori o neraskidivosti ljubavi i straha. Kada nestane vere u bolju budućnost i kada padnu idoli novoga poretka koji nam govore da nismo sami – tada je strah od sigurne propasti opipljivo jak i nastupa strah od gušenja niskobudžetnim i jeftinim kulturološkim surogatima. Nastupa paraliza duha i apsolutni krah svega lepog i dobrog. Tada ljubav prestaje da bude radost, a život prestaje da bude vrednost. Jedini izlaz jeste pročišćenje – vatrom.

„U ime oca“ čitaoce intertekstualno podseća na remek-delo Džima Šeridana, sa kojim labavo deli glavnu nit – a to je pokušaj sina da ispravi nepravdu nanetu ocu. Obrenović nas u ovoj, završnoj, priči prebacuje u I svetski rat, i tu kroz priču o pištolju (aluzija na film „Meksikanac“) priča i priču o dugu koji se mora naplatiti, o osveti koja se servira hladna. Kao što je na početku ove grafičke zbirke primetio Dejvid Hajn, pojavljivanje pištolja mora nužno da dovede do pucnja (ali i ubistva). U prethodnih šest priča zaršetak nije kristalno jasno dat – krajnji kadar ostavlja mogućnost promene, iako je ta promena realno nemoguća. U ovoj poslednjoj priči, konačni rez je nedvosmislen - pucanj je završni čin ove Obrenovićeve grafičke zbirke. 

U „Karton sitiju“ Obrenović oslikava svet onakav kakav jeste – brutalno iskreno, bez šminke i ružičastih filtera. Autor često počinje od klišeiziranih književnih slika: privatni detektiv usred dvostruke igre, ljubavni trougao, ostavljeni i prevareni, predatori i žrtve,... ali u ključnom momentu on počinje da isprobava granice dotičnih klišea. Obogaćujući svoje priče različitim kulturološkim i intertekstualnim referencama postiže dubinu teksta, a britkošću svojih rečenica i oštrim hirurškim rezovima na kraju svake celine pokušava da uradi vivisekciju naše bolesne stvarnosti. U vremenu kada svaka priča pomalo liči jedna na drugu i kada je život lep samo onda kada se sećamo nekih sigurnijih luka i svetlijih dana, autor nam poručuje da bez budućnosti i evolucije (pre svega lične) sve gubi smisao. A mi smo budućnost. Trebalo bi da nas je strah!

Karton siti -- Sajam knjiga -- potpisivanje

Ako se i dalje pitate šta kupiti na Sajmu knjiga, možda mogu da vam pomognem. Svratite u subotu na štand Modesty stripova, gde ćete dobiti primerak Karton sitija po promotivnoj ceni, ali takođe i potpisi crtež. Pogledajte OVDE šta su kritičari rekli o stripu. Vidimo se.

Karton siti -- TV VA Plus -- gostovanje

Željko Vitorović i Željko Obrenović bili su gosti u jutarnjem programu TV VA Plus gde su govorili o svom stripu Karton siti, genezi albuma, saradnji sa Dejvidom Hajnom, ali i o svojim budućim planovima.

Brajan Talbot -- Salon stripa

Izdavač Karton sitija Modesty stripovi je tokom beogradskog Salona stripa ugostio čuvenog engleskog strip autora Brajana Talbota i njegovu suprugu Meri. Autor ovog bloga je imao čast da popriča sa Talbotom i razmeni iskustva sa njim uz prijatnu večeru u kafani Čubura. Potražite njegove stripove Priča o jednom lošem pacovu i Ćerke.

Karton siti -- Dnevnik -- prikaz -- Ilija Bakić

U POTRAZI ZA „MESTOM POD SUNCEM“ ili MRAČNE PRIČE O LJUBAVI I SVETSKIM NEVOLJAMA - „Karton siti“ grupe autora; izdavač Modesty stripovi, 2016.

Strip album „Karton siti“ delo je scenariste Željka Obrenovića, crtača Nemanje Radovanovića, Željka Vitorovića, Gašpera Rusa, Miroslava Slipčevića i koloriste/ dizajnera Filipa Stankovića. Stripu kao umetničkoj formi nije stran „kolektivni rad“ više autora na projektu (kao varijatna manufakture u kojoj svako preuzima deo procesa proizvodnje - scenario, crtež u olovci, crtež u tušu, kolorisanje, upisivanje slova u balone) ali je u ovom slučaju u pitanju drugačiji princip stvaranja: priče su iscrtavali različiti crtači (Vitorović je crtao tri priče,  Radovanović dve a Rus i Slipčević po jednu) a „osnovni imenitelj“ albuma je Željko Obrenović, prozaista mlađe generacije, koji je napisao i u celinu spojio sedam priča, većinom kratkih, stvorivši svojevrsni „omnibus“. Mada su segmenti ove zbirke po mnogo čemu različiti oni su, ipak, „okupljeni“ oko nekoliko tematskih i značenjskih težišta što celokupnom delu daje svojevrsnu (otvorenu) zaokruženost i sprečava ga da se rasprši u potpunu difuznost koja, čak i kad sadrži kvalitetne delove, ne funkcioniše kao celina (što slabi uverljivost delova). Pisac/scenarista je, pak, uspeo da uspostavi potrebno jedinstvo priča i to, ponajpre, u onome što se u teoriji određuje kao - jedinstvo mesta. Naime, sve se priče dešavaju na našim prostorima i ta je činjenica bitna za razumevanje događaja odnosno za čitaočevu identifikaciju sa likovima - mislimo na ovdašnje čitaoce; obzirom da se album, kao elektronska knjiga, pojavio i na engleskom jeziku svakako će biti zanimljivo pratiti reakcije kritike i čitalaca kojima nije poznat lokalni milje. Vremenska linija-raspon priča je od početka XX veka odnosno od I svetskog rata preko bliske nam prošlosti građanskog rata 1992. godine, tekuće sadašnjosti do neodređene (mada, čini se, neprijatno nam bliske) budućnosti. U svima njima, manje ili više izraženo, reflektuju se svetska/globalna dešavanja, bilo ona sasvim „obična, svakodnevna“ (u liku muzičkih trendova ili lokalnih „sukoba niskog intenziteta“ u „Smrt je kliše“) bilo ona opšta/istorijski prelomna - „U ime oca“ bavi se I svetskim ratom ali i Aneksionom krizom, kao svojevrsnim uvodom u svetski rat, dok se u naslovnoj priči,“Karton siti“, pitanje budućeg globalnog sukoba i mira razrešava (opet) na ovim prostorima i u rukama je ovdašnjeg detektiva - potvrđujući da u „svetskom selu“ nema nevažnih mesta i lokacija.

           

Drugo težište priča i samog albuma je potraga za (psiholozi tvrde) bazičnom ljudskom emocijom - ljubavlju u svim njenim varijetetima, od roditeljske do partnersko/bračne. Tako u  „Karton sitiju“ detektiv skriva ljubav prema pevaljki „ne-bih-da-je-imenujem“ (ali sve što je tajna - saznaće se); u priči „Najbolji čovekov prijatelj je - pas“ vernost prema prijatelju nestaje pred iskušenjem osvajanja (nove) devojke. U ekološko-apokaliptičnoj „Muzej đubreta“ otvoreno se postavlja pitanje svrhe ljubavi i rađanja dece koja će naslediti upropašćeni svet. Na tragu iskušavanja drugačijih strana ljubavi je „Otrovnica“ odnosno njen ujed kao način gorke osvete zbog porodičnog maltretiranja i poigravanja emocijama naivnih devojaka. Fantazmagorična pripovest „Za tebe“ susret i rađanje nežnih emocija tretira kao upliv neznanih ali moćnih sila koje „aranžiraju“ sudbine jedinki. Pominjana „Smrt je kliše“ prati dvostruke nivoe ljubavi: mladi bračni par kući se u vreme rata 1992. pa u svojoj nemaštini, pomognut roditeljima (i njihovom ljubavlju) kupuje polovni frižider donet/otet sa ratišta a onda, na pružnom prelazu, saznaje da im je mladalački idol, Kurt Kobejn, izvršio samoubistvo; sudar svetova realnosti i fiksacije fatalan je. Poslednja minijatura u albumu „U ime oca“, koja prepliće dva vremenska toka,  razotkriva očinsku ljubav (kao i ljubav prema oružju) koja će biti temelj osvete za neoprošteni zločin.

           

Kao što su priče raznolike po svojim zapletima tako su različiti njihovi vizuelni likovi, u rasponu od realističkih crteža svedenih, čistih linija do onih zasićenih detaljima, od lake stilizacijske karikaturalnosti do koloristički bogatih slika koje oponašaju foto snimke (istina nedovoljno fokusirane). Ova likovna raznolikost (potencirana i prigušenom paletom boja) poklapa se sa tačkom pripovedanja - iz prvog lica jednine - i potencira različita raspoloženja/atmosfere priča/ispovesti (anti)junaka zatočenih u „smutnim“ vremenima koji pokušavaju da nađu svoje „mesto pod suncem“, da opstanu u svetovima/društvima ne preterano im naklonjenim. Otuda u pričama tamni tonovi i atmosfere, porazi ili sumnjiva primirja odnosno rešenja koja neće biti trajna. No, takav je usud ovih prostora, takav je bio i takav će biti.

            Rečju, „Karton siti“ je intrigantno delo kome treba pokloniti pažnju i kao takvo služi na čast autorima i izdavaču, potvrđuje njihove kvalitete koje će, sva je prilika, realizovati i u novim projektima.

Karton siti -- Helly Cherry -- intervju

Intervju je izvorno objavljen ovde.

HC: Priča “Muzej đubreta” nastala je povodom ekološkog konkursa pre par godina ako se ne varam. Da li se tada rađa ideja za jednim ovakvim izdanjem? Koliko je čitava priča uopšte trajala, od ideje do realizacije?

Reč je o antologiji tekstova i priča ekološke tematike Čista slika Srbije koju je Aleksandar Ilić priredio za Lagunu. Teško je pisati o angažovanim temama a ne biti patetičan, no izgleda da sam to izbegao pošto je za mnoge ta priča omiljena. Kasnije je Muzej đubreta osvojio drugo mesto na konkursu Akademije umetnosti. Inače, ovaj je album krenuo da nastaje još i pre te priče, kad sam napokon prihvatio da nisam dovoljno dobar niti brz crtač da bih pokrio i tu potrebu stripa, i predložio Željku Vitoroviću da nešto uradimo zajedno. Rezultat je strip koji nikad nije objavljen, no završio je u trejleru za moj roman Talog. A Karton siti je sveukupno nastajao gotovo deset godina, koliko god to čak i meni zvučalo neverovatno. No, bitno je da je napokon objavljen, da je preveden na engleski, da su predgovore pisali Dejvid Hajn i Pavle Zelić i da sjajno izgleda.

HC: Kako su odabirane priče za “Karton Siti”? Da li su one postojale i pre ideje o samom izdanju pa su naknadno odabrane, ili si ih aktivno i ciljano pisao za ovo izdanje?

Odabirao sam ih tako da odgovaraju formi stripa, da su vizuelne, da imaju konkretne scene, dijaloge... Neke od njih sam pisao direktno kao scenarije, a neke sam adaptirao od svojih postojećih priča.  One su se na neki način uklapale jedna sa drugom, barem u mojim očima, i počinjao sam da ih gledam kao celinu, mada nisu sve čak ni motivski povezane. Deluje mi, zapravo, da se one povezuju baš time što svaka pokriva drugi deo naše stvarnosti ili potencijalne stvarnosti.

HC: Kako si okupio ljude koji bi crtali stripove po tvom scenariju? Pretpostavljam da nije bilo lako jer je ipak trebalo da postoji neka hemija između vas, i da to bude neko ko bi mogao da upotpuni i na pravi način isprati tvoje priče…

Nije bilo nimalo lako i beskrajno sam zahvalan svakome ko je na bilo koji način doprineo nastanku ovoga stripa, kao i Žiki Tamburiću koji je prepoznao vrednost Karton sitija. Teško je sarađivati sa bilo kime jer su i očekivanja različita i ambicije su različite, a tu je i nebrojano drugih objektivinih razloga zbog kojih se stvaranje stripa odužilo. Bilo bi sjajno kad bi kod nas postojali neki projekti ili fondovi preko kojih bi se mogao naći novac da se ovakvi projekti unapred finansiraju, ali to su samo pusti snovi.

HC: Crtači su svakako dali poseban pečat pričama/scenariju, novu dimenziju, pa i doživljaj tvojih ideja… Koliku slobodu su imali u svom radu? Da li si im davao smernice, dodatna uputstva kako si (i vizuelno) zamislio svoje priče? Iako svaki od njih ima svoj stil i estetiku, priče i vizuelno čine jednu kompaktnu celinu…

Kad pišem scenarije, trudim se da budu što detaljniji, navodim čak i u kom delu kadra ko stoji, kako je podbočen, oslonjen, namršten...  Za Karton siti sam zajedno sa Željkom Vitorovićem radio čak i autlajn jer sam imao ideju za strip koji će biti potpuno drugačije kadriran od većine, takozvanim kolažnim kadriranjem. Sa druge strane, za strip Za tebe nisam ni pisao scenario, već sam Željku skicirao storibord i objasnio mu o čemu se tu radi. Tek kad je nacrtao sve table, seo sam i napisao scenario, kako bih znao gde će tekst ići. Ostali stripovi nastajali su tradicionalnije i crtači (Nemanja i Mimi) nisu mnogo toga menjali, ali generalno nemam problem sa izmenama. Gašper Rus je imao ideju da se nekoliko kadrova zameni i mislim da je strip Smrt je kliše zbog toga ispao osetno bolji. Dok pišem scenario, trudim se da ostavim što manje teksta i da se što više pokaže crtežom, a kad je strip nacrtan, tekst kratim još više i ostavljam ga samo gde je neophodan.

HC: Iako je strip album tek izašao, možeš li podeliti sa nama utiske stručne i šire javnosti? Pretpostavljam da zvanične recenzije tek možemo očekivati.

Utisci su sjajni. Pošto je Karton siti preveden na engleski jezik, već smo dobili i strane recenzije. Od domaćih se može pročitati nekoliko odličnih na Goodreads, Pavle Zelić je pisao za Urban Bug, Marko Stojanović piše za Pressing, a Nikola Dragomirović za nedeljnik Vreme. Potrebno je samo da prođe malo vremena i da se o ovome pročuje među strip publikom, ali i onima koji ne prate slikovnice za odrasle. Karton siti je prvenstveno pisan za odrasle i ne hrli samo ka eskapizmu, pa mislim da zbog toga može da ima širu publiku.

HC: “Karton Siti” nije tvoj prvi strip. Ranije je objavljen tvoj strip “Devojka slabog imuniteta”, a prošle godine se pojavio “Linije fronta” sa jednom potpuno drugačijom tematikom (Prvi svetski rat). Približi nam malo ta izdanja. I, koliko se rad na ovim stripovima razlikovao od “Karton Sitija”?

Devojku slabog imuniteta sam napisao davno, a čak sam i danas zadovoljan tim scenarijem, mada bih mnoge stvari izmenio, naročito kadriranje o kojem nisam znao dovoljno. No, bio je to bitan strip, da ne kažem okidač za sve ovo što je usledilo. Objavljen je u antologiji Balkan Twilight u kojoj je Vladimir Palibrk spojio pisce sa strip crtačima. Rezultat je zanimljiv. Potražite album, verujem da ga još ima po knjižarama. Što se tiče Linija fronta 2, izdavač mi je obećao da će probati da dođe do Danijela Žeželja, mog omiljenog crtača. Pod silnim pritiskom koji sam osetio, ne samo što sam želeo da u stripu U ime oca pokažem sve što znam već sam sve to morao da spakujem na malo prostora, kako Žeželju ne bih oduzima previše vremena. Ispostavilo se da do te saradnje nije došlo, no Mimi je svejedno uradio izuzetan posao i ovaj strip mi je svakako u tri omiljena iz Karton sitija. Premda to još niko nije primetio, barem ne naglas, reč je o modernoj adaptaciji epske pesme Marko Kraljević poznaje očinu sablju.

HC: Kakav je osećaj sada gledati svoje delo kroz jedan drugačiji izraz (klasična priča vs strip)?

Ovde ne zavisi sve samo od tebe i kad ti se strip jednom nađe u rukama, ne gledaš samo svoje rečenice, već su tu i drugi ljudi koji su ostavili svoj pečat. Naravno, čak i kad je Karton siti spakovan i prelomljen, nisam imao pravu sliku u glavi sve dok ga nisam uzeo u ruke. U pitanju je zbilja lepo izdanje, tvrd povez, kolor, kvalitetan papir. Drago mi je što sam ovakvo nešto ostavio za sobom.

HC: Koliko se pisanje scenarija za strip razlikuje od pisanja priče? Da li scenario za strip ograničava brojem kadrova, stranica ili nečim sličnim? Šta tebi više prija, i gde se osećaš više “na domaćem terenu”?

Kod stripa je više u pitanju matematika, dok je u prozi ipak malo više magije, no opet je to meni sve povezano i ispreplitano, tako da je teško reći. Znam jedino da kad prođe neko vreme, uglavnom više uživam posmatrajući table stripa koji sam napisao, nego prozu koju sam objavio, jer ne vidim samo nesavršenost teksta već i crtež. Svakako bih voleo da pišem mnogo više stripova i da se oni mnogo brže objavljuju, a trenutno se radi na dva nova albuma. Sebe doživljavam kao univerzalnog pisca koji će se snaći na bilo kojem terenu, a izazovi su mi uvek dragi. Videćemo šta će nam budućnost doneti.

HC: Na kraju… kako će teći period promocije koji je pred vama?

Za septembar je zakazana beogradska promocija na Salonu stripa, zatim je tu i Sajam knjiga, sledeća je promocija u Valjevu, a dalje će se već videti. Drago mi je da polako počinju da se javljaju prikazi i da su poruke pohvala počele da pristižu. Intiman utisak anonimnog čitaoca ništa ne može da nadmaši.

Karton siti -- Politika -- Kuća Đure Jakšića

Strip album Karton siti predstavljen je 10.10.2016. u 19 h u Kući Đure Jakšića.

Karton siti -- promocija -- Tehnička škola

Strip album Karton siti predstavljen je 4.10.2016. u Tehničkoj školi u Valjevu u okviru proslave dana škole. Željko Obrenović je prikazivao prezentaciju i govorio o genezi stripa, dok je Vitorović uživo crtao kako bi posetiocima dočarao kako nastaje strip crtež. 

Karton siti -- Salon stripa -- Beograd

Na Salonu stripa u Beogradu 1.10.2016. u 17 h održana je promocija strip albuma Karton siti. Pored autora (Željko Obrenović, Željko Vitorović, Filip Stanković) o stripu je govorio i izdavač Žika Tamburić, kao i kritičari Ilija Bakić, Pavle Zelić i Zoran Stefanović, a moderator je bio Vlada Vesović. Pred prepunom velikom salom SKC-a predstavljena je i prezentacija koja govori o desetogodišnjoj genezi stripa.

Karton siti -- prikaz -- Autostoperski vodič kroz fantastiku

Novi prikaz dolazi sa sajta po imenu Autostoperski vodič kroz fantastiku i izvorno je objavljen ovde.

Brutalna iskrenost Karton sitija leži u tome što joj ne piše da je po istinitoj priči, to se podrazumeva. Onaj ko je preuzeo ulogu naratora, ima tu dužnost da nama otvori vrata u pozorište svog uma.

Željko nam prvi otvara vrata njegovog pozorišta, mi u stvari ulazimo u kazamat, u njemu pod budnim okom gledamo sliku ljudske bahatosti.
Ako se usudite i kupite kartu gde je sve postavljeno tako da morate pojesti predstavu do kraja, moram da vas obavestim, ovo nije oda anti-herojima ovo je oda toj sceni.

Scena je sve, ona krvari, smrdi, živi jedan život samo za vas.

„Život je samo jedna velika vožnja.“

Bil Hiks

Ove kratke forme stripa su ono što treba da vam objasnim kao istiniti snaf…

„Horizonti“ nisu za one koji vole kliše, nije ni za one koji bi to sakupljali neotpakovana pakovanja ovih edicija samo da bi dobila na vrednosti. Nije za pokazivati pomodarski da, jao, vi kao čitate stripove i time kosite ribe koje padaju na kvantitet vaših polica a ne da li ste ih otvorili.

Ne! Nov horizont vas neće ogrejati sunčevim zracima, nego pljunuti na sva očekivanja koja imate, prosto vam naglase i postave kao pravilo da treba da su vam očekivanja visoka što se tiče njih kao ekipe.

Što se tiče stripa, iz ugla nekog ko je ludi fan, mislim da je meni koja nisam uložila vreme za stvaranje, moram da im zahvalim jer je ovo prava gurmanska poslastica. Otrov za dušu.

Ekipa Karton sitija će vas zakucati tamo gde ste seli, poljuljati vaš pojam realnog sveta i kratko udariti u srž onoga o čemu mnoge stripadžije ćute.

Što se tiče ekipe koja je crtala i te kako treba da vas plašim.

Pokušati da opišem nečiji stil jer imam limit od 600 reči koje sam sigurno i prekoračila ne da nije pravedno, nije ni slinac onoga što treba za opis.

Here goes nothing: u pokušaju naravno.

Ekipi koja crta teško je ne lepiti komplimente.

Ljudi, vi ste mene provozali iz moje fotelje kroz jedan dobar DMT trip na suvo.

Ono što je Aleks Grej kao jing nekome ko voli psihodeličnu umetnost vi ste definitvno jang. Ko žudi da zna šta je jedan zalogaj hedonizma treba da proba vruć meni iz vaše kuhinje. Sladokusci Balkanskog stripa mogu da maste brke.

Utisak da ste upravo prošli kroz dugu i sve što je za slabe u srcu ostavite u stranu, za neke druge stripove i neku drugu ideju. Boje i paleta koja je ispratila priču su tačno na mestu kada dodate ton vi koji ćete sedeti i čitati. Zvučim uskogruda i ohola prema ekipi a nisam. Sve u svemu čitajte Karton siti, dobro je to za vas.

Karton siti na Salonu stripa u Beogradu

Prva promocija stripa Karton siti održaće se na Salonu stripa u SKC-u, Beograd. Pored autora i izdavača, o stripu će govoriti i gosti-kritičari. Nakon promocije, autori će potpisivati strip. Svratite!

"Ovaj mastermajnd (Obrenović) iza serije veoma lepo ilustrovanih pripovesti na uistinu neuobičajen i hvale vredan način gradi sa celim timom crtača jedan samo naizgled poznat, a u suštini izmešten od dosadne stvarnosti, autentičan i samodovoljan umetnički univerzum."

Pavle Zelić, pisac, stripski scenarista i kritičar

"Sve ove priče su intimne i lične, pa opet iskazuju i univerzalne istine o prirodi ljudskog soja."
Dejvid Hajn, pisac i stripski scenarista

Karton siti -- prikaz -- Happy Novi Sad

Priče o suludoj realnosti po kojoj gacamo

Domaća stripska scena ovog je leta postala bogatija za još jedan naslov srpskog autora i nekolicine naših crtača!

Krivac za to je izdavačka platforma Modesty stripovi (iliti Modesty comics) zahvaljujući kojoj je svetlost dana ugledao KARTON SITI, zbirka sedam kratkih stripova koje potpisuje naš uspešni pisac i scenarista Željko Obrenović. Kako se Modesty stripovi vode misijom da naše autore učine vidljivim i na internacionalnoj sceni, izdanje je objavljeno na srpskom i engleskom jeziku. Za sada je fizičko izdanje zbirke dostupno samo kod nas, dok je ono elektronsko na engleskom jeziku moguće nabaviti na sajtu izdavača.

Sa Obrenovićem je na ovom projektu radilo pet crtača, tako da sadržaj izdanja izgleda ovako:

Karton siti – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Najbolji čovekov prijatelj je – pas – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović

Muzej đubreta – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Otrovnica – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović

Za tebe – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Smrt je kliše – Željko Obrenović, Gašper Rus

U ime oca – Željko Obrenović, Miroslav Slipčević – Mimi

Kratka stripska forma je, da kažemo, ćudljive prirode. Naizgled to deluje sjajno, jer uz pomoć dobrog crtača, autor dobija priliku da na samo nekoliko stranica oživi svoje junake i situacije u kojima se oni nalaze, ki to na način na koji sama slova na papiru nikada ne bi mogla. Međutim, svako ko se ikada prihvatio pisanja kratkog stripa sigurno zna koliko je to zahtevan posao. Stranicu ne smete da pretrpate objašnjenjima, ne sme čak ni da bude previše dijaloga, i morate da budete vrlo jasni ne bi li svaka prikazana scena imala svrhu i poentu. Kratka forma ne dopusta ni najmanji višak, i u velikoj meri zavisi od toga koliko se autorova ideja poklopa sa vizijom crtača.

Na sreću, Karton siti ne pati od takvih problema. Obrenović je vešt pisac i odlično se snasao u ulozi scenariste. Čak šest od ukupno sedam priča iz Karton sitija su zapravo adaptacije njegovih starijih priča, ali poznavanje originalnog materijala nije potrebno za razumevanje stripa. Štaviše, vrlo je verovatno da ćete, nakon što zaklopite poslednju stranicu izdanja, krenuti u potragu za svim ostalim stvarima koje je Obrenović napisao.

Drugim rečima, svi momci koji potpisuju ovo izdanje se nalaze na istoj talasnoj dužini, pa nam se tako čini da smo pre dobili jedno kompaktno delo, nego zbirku nepovezanih ispovesti. A doći do takvog rezultata sigurno nije bio lako.

Naslovna pripovetka počiva na suludoj ideji koju autor smešta u ne baš tako daleku budućnost. U toj budućnosti bukti Treći svetski rat, a počeo je jer su sve krave na svetu umrle mučeničkom smrću u jednom danu. Preciznije, umrle su sve krave sem ljubičaste Milke koja je svoje stanište našla u beogradskom Karton sitiju. Zvuci šašavo, zar ne? Pa i nije baš, pogotovo kada shvatite da Obrenović u ovoj priči ipak ne beži predaleko od stvarnosti (ili, preciznije, od situacije iz prošle godine kada je Beograd bio jedno od žarišta migrantske krize i kada su gradom kružile teorije zavere sa zapletom jos luđim od ovog našeg). Vitorovićev palpi crtež joj, samim tim, savršeno stoji, a simpatično je kako se ovaj crtač drži istih motiva i u romantičnoj Za tebe. Upravo ovakvi detalji pokazuju da su sve priče iz zbirke deo istog univerzuma, to jest, deo istog ratnog tajmlajna.

Obrenovićeve priče su univerzalne i razumljive čitaocima sa svih meridijana, i stoga je izuzetno značajan potez izdavača koji ih je učinio dostupnim i na engleskom jeziku. Ipak, istina je da ćete ih najbolje razumeti ako živite na brdovitom Balkanu. U Muzeju đubreta najbolje se vidi zašto.

Ova priča se ističe od ostalih kako po snažnom narativu (ubedljivijem nego u originalu), tako i po grafičkom izrazu za koji su zajedno zaslužni Vitorović i Radovanović. U pitanju je jedna sasvim obična šetnja i sasvim običan razgovor koji svi obični parovi mahom izbegavaju. No, pisac nas ovde prosto tera da ga prisluškujemo. I to pomalo boli. Prvo, zato što nam je opalio šamar jer nas je baš briga zbog toga što svaki dan gacamo po đubretu koje smo naneli upravo mi sami. Onda nas baca u razmišljanje kakvo to govno od sveta ostavljamo svojoj deci u nasleđe. I na kraju poentira sa pitanjem na koje odgovor imaju samo malobrojni: Kako nam uopšte pada na pamet da ostanemo i gacamo tu gde smo? Da, zaista boli.

Ipak, đubriste nije najstrašnija teritorija u koju gazi Obrenović. U Otrovnici, Radovanovićev vodenasti crtež deluje kao nejasno sećanje na užasne scene iz prošlosti i ne bi nas čudilo da je Obrenović inspiraciju za ovu priču našao baš u crnoj hronici. U tu rubriku su sigurno dospeli i junaci priče Smrt je kliše koja nas još jedared podseća na to da je život ipak samo zbirka suludih situacija. Koliko mi lično možemo da utičemo na njih je već stvar pitanja. No, zato je tu priča Najbolji čovekov prijatelj je pas koja pokušava da nas uveri da uvek postoji deo nas koji drži stvari pod kontrolom. U suštini, s vremena na vreme, svima je nama potrebno da se uverimo da će na kraju ipak sve biti OK.

Obrenovićeva odluka da zbirku zaokruži pričom U ime oca nije nimalo slučajna. U pitanju je vrlo kratka, upečatljiva priča koja pokriva dva davna rata na ovim prostorima, jedina originalno napisana u stripskoj formi, i uz to, priča koju prati ubedljivo najbolji crtež (po jednoglasnoj odluci HNS redakcije). Bez obzira na to zasniva li se na istinitom događaju ili ne, U ime oca dotiče tematiku koja se na ovim prostorima i previše puta ponavljala. I to što će ovakve stvari sigurno nastaviti da se ponavljaju je devastirajuće, baš kao da smrt nije ništa. Jer ako je nešto sigurno, to je da će ljudi uvek naći neki (suludi) razlog da ubijaju.

Branka Malenica

Karton siti u nedeljniku Vreme

U novom broju nedeljnika Vreme 1341. objavljen je sjajan tekst o našem stripu Karton siti iz pera Nikole Dragomirovića. 

Sedam verzija gorčine

U fiktivnom svetu posle Trećeg svetskog rata, Indija i Kina zarate zbog jedne krave rođene u Srbiji. Da li je takav povod za rat išta banalniji od bilo koga drugog, poput nafte, boje kože ili veroispovesti, jedno je od pitanja stripa Karton siti Željka Obrenovića

Srpsko strip-izdavaštvo se većim delom bavi prevodom i objavljivanjem stranih izdanja; pre svega iz SAD, Francuske i Italije, a odnedavno i Japana. Izdavači se lakše odlučuju za strana izdanja, koje publika već dobro poznaje i sa kojima se lakše identifikuje. Istovremeno, domaća scena ne oskudeva u izuzetno talentovanim autorima stripa, prevashodno crtačima. Oni svoje uhlebljenje lako nalaze u stranim izdavačkim kućama, prvenstveno iz finansijskih razloga. Proces nastanka jednog strip-izdanja je skup i dug, a tiraži domaćih izdanja jednostavno nisu dovoljno veliki da pokriju taj trud. Ostvarenja poput Valkire Dražena Kovačevića ili Ars Magne Milana Jovanovića domaće izdanje i popularnost dobijaju tek nakon uspeha van naših granica. Ipak, primetno je i pohvalno da domaća scena, istina stidljivo, sve češće počinje da realizuje albume domaćih autora namenjenih prvenstveno objavljivanju kod izdavača iz Srbije, poput Družine Dardaneli Pavla Zelića i Dragana Paunovića ili serijala Vekovnici Marka Stojanovića i grupe domaćih strip-crtača.

Beogradska izdavačka kuća "Modesty stripovi" (nekadašnji "Omnibus") objavila je Karton siti, zbirku stripova koju scenaristički potpisuje pisac i strip-scenarista Željko Obrenović. Urednik "Modesty stripova" je Živojin Tamburić, vrstan poznavalac stripa i jedan od autora višestruko nagrađivanog kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli. Tamburić je sarađivao i sa jednim od najpoznatijih svetskih strip-kritičara, Polom Gravetom, na stvaranju opsežne publikacije 1001 Comics you must read before you die. U ovoj knjizi, koja se često smatra referentnim štivom za poznavaoce stripa, zahvaljujući Tamburiću našla su se imena i pojedinih autora sa našeg podneblja, poput Zografa, Kordeja i Žeželja.

U takvom svetlu ni ne čude entuzijazam i želja da se domaći autori poput Mladena Oljače, Đorđa Milovića, a sada i Željka Obrenovića, nađu rame uz rame sa albumima svetske produkcije.

Karton siti objedinjuje sedam stripova sa crtežima Željka Vitorovića, Nemanje Radovanovića, Gašpera Rusa i Miroslava Slipčevića Mimija. Njihov scenarista Željko Obrenović je svoje spisateljsko umeće dokazao u romanima Talog (2012) i Srpski psiho (2007) – često opisivan kao najbrutalniji srpski roman trećeg milenijuma. 

Predgovore Karton sitija su napisali Pavle Zelić, pisac i strip-scenarista, i Dejvid Hajn, britanski strip-autor (The Bulletproof coffin, Daredevil, Silent war). Hajn je prisutan na svetskoj strip-sceni od početka osamdesetih, kada je objavio prve radove u britanskom "2000AD", da bi karijeru nastavio na američkoj sceni stripovima koje je objavljivao za izdavačke kuće Marvel, DC i Image. Hajnov predgovor sa stanovišta autora sa bogatim iskustvom iz sveta stripa značajno potvrđuje kredibilitet i značaj Karton sitija.

Karton siti je premijerno objavljen na engleskom pod imenom Cardboard city (u vidu elektronskog primerka namenjenog inostranim e-prodavnicama), da bi ubrzo usledio i štampani primerak na srpskom jeziku. Zvanična promocija knjige se očekuje na predstojećem Salonu stripa (29. septembar – 2. oktobar) u beogradskom SKC-u.

Obrenović scenaristički crpi sav potencijal kratke narativne forme u stripu stvarajući samodovoljne priče u vidu zatvorenih celina koje čitalac lako i željno iščitava. Ujedno pokazuje promenjivost u stilu, tako da je svaki od sedam stripova ispričan na drugačiji način. Nekada je nosilac priče dijalog u kome se čitalac stavlja u poziciju da iz raštrkanih fragmenata uhvati glavnu nit, da bi se već u sledećem stripu stekao utisak da se akter obraća direktno čitaocu. Pojedini stripovi se odvijaju u kompozicijama tipičnim za medij, sa školskom podelom table na kaiševe, dok se u drugima paneli međusobno nadmeću za prostor, značajno doprinoseći dinamici atmosfere. Tema stripova je raznolika, ali uvek uz prisutnu izvesnu dozu gorčine. Ona nekada nosi priču ili je sačuvana za epilog u vidu kulminacije. Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira. Obrenović ujedno poručuje da je sudbina neizbežna, pa otud i stavlja svoje aktere u situacije gde je takav kraj jedini logičan, iako šokantan, izbor. A i kao što u predgovoru ističe Dejvid Hajn: "Sve ove priče su intimne i lične, pa opet iskazuju i univerzalne istine o prirodi ljudskog soja."

Naslovna priča Karton siti, sa crtežom Željka Vitorovića, ujedno je i najduža – zauzima više od trećine od 136 strana knjige. Takođe, ta priča je i najbrižljivije građena, pa i ne čudi da je određena kao noseći element izdanja. U njoj Obrenović stvara fiktivni svet posle Trećeg svetskog rata, koji je eskalirao sukobom između Indije i Kine – i to zbog jedne krave rođene u Srbiji. Da li je takav povod za rat išta banalniji od bilo koga drugog, poput nafte, boje kože ili veroispovesti, jedno je od prvih pitanja koje nam Obrenović suptilno nameće. Priča je pre svega detektivska istraga ubistva i odigrava se u svetu koji sarkastično podseća na naš, sve do raspleta koji ujedno ukazuje na pravo značenje naslova Karton siti. Ali, ono što zaista izdvaja ovaj uradak iz sveta stripa jeste odluka da se skoro čitava radnja odvija u nizu dijaloga – razgovora detektiva sa plejadom osumnjičenih za ubistvo, što nije razvodnilo priču i zadržalo je pažnju čitaoca.

U kontrastu sa satirom i društvenom kritikom Karton sitija, kratka priča Otrovnica se odvija u suptilnoj horor atmosferi. Osnovni motivi Otrovnice su odmazda, silovanje i porodično nasilje, zapakovani u teskobni ambijent koji svu snagu čuva za poslednju tablu. Crtež Nemanje Radovanovića u Otrovnici podseća na radove britanskog umetnika Dejva Mekina, kako po stilu i razuđenom koloru koji se pretapa sa likova, tako i po kompoziciji koja narušava klasičnu podelu table na razgraničene scene i kaiševe. Zahvaljujući ovakvom crtačkom stilu, Otrovnica još uspešnije gradi atmosferu horora i teskobe, što ne bi bilo moguće sa klasičnijim i "čistijim" crtežom kakav srećemo kod Željka Vitorovića u naslovnoj priči. Obrenović pokazuje sposobnost da jasno definiše likove, što je ključno kod kratke narativne forme. Svako lutanje u ovom segmentu guta stranice i oduzima prostor od poruke priče, što ovde nije slučaj, tako da se oslikava snažan preokret na kraju. Klimaks u građenju priče u Otrovnici ostavlja jedan od najsnažnijih utisaka u Karton sitiju.

Poslednja priča u knjizi U ime oca crtačko je delo Miroslava Slipčevića Mimija. Premijerno je objavljena u drugom albumu serijala Linije fronta beogradske izdavačke kuće System comics. Linije fronta su se pojavile 2014. godine, simbolično obeležavajući stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata ("Vreme" 1244, "Linije fronta u prokletom ratu"). U duhu zadate teme Obrenović i Mimi stvaraju priču smeštenu u 1914. godinu, nakon izbijanja rata. Kao i u ostalim pričama Karton sitija, snažan utisak U ime oca je kulminacija na kraju priče. Treba je izdvojiti kao primer Obrenovićeve sposobnosti da barata raznim temama, u ovom slučaju nenadanom i brutalnom osvetom među saborcima u ratnim uslovima. U ime oca se izdvaja i duplom naracijom, gde na istim scenama scenarista prikazuje dva vremenska toka putem naizmeničnog direktnog i indirektnog govora, sve do trenutka kada na scenu stupa osvetnički metak.

Ni preostale četiri priče zbirke ne zaostaju po kvalitetu. Pored raznovrsnosti, povezuje ih i – gorčina na kraju. Bilo bi nepravedno reći da scenarista čitaocu otklanja svaku mogućnost za hepiend, kao i da nema takvih stripova u zbirci. Ali, on veoma realno oslikava svetove gde su takvi epilozi podjednako mogući koliko i tragedije, i tu nas drži u neizvesnosti. Karton siti je domaći strip osmišljen i realizovan kao da nije odavde.