Karton siti -- prikaz -- Happy Novi Sad

Priče o suludoj realnosti po kojoj gacamo

Domaća stripska scena ovog je leta postala bogatija za još jedan naslov srpskog autora i nekolicine naših crtača!

Krivac za to je izdavačka platforma Modesty stripovi (iliti Modesty comics) zahvaljujući kojoj je svetlost dana ugledao KARTON SITI, zbirka sedam kratkih stripova koje potpisuje naš uspešni pisac i scenarista Željko Obrenović. Kako se Modesty stripovi vode misijom da naše autore učine vidljivim i na internacionalnoj sceni, izdanje je objavljeno na srpskom i engleskom jeziku. Za sada je fizičko izdanje zbirke dostupno samo kod nas, dok je ono elektronsko na engleskom jeziku moguće nabaviti na sajtu izdavača.

Sa Obrenovićem je na ovom projektu radilo pet crtača, tako da sadržaj izdanja izgleda ovako:

Karton siti – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Najbolji čovekov prijatelj je – pas – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović

Muzej đubreta – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Otrovnica – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović

Za tebe – Željko Obrenović, Željko Vitorović

Smrt je kliše – Željko Obrenović, Gašper Rus

U ime oca – Željko Obrenović, Miroslav Slipčević – Mimi

Kratka stripska forma je, da kažemo, ćudljive prirode. Naizgled to deluje sjajno, jer uz pomoć dobrog crtača, autor dobija priliku da na samo nekoliko stranica oživi svoje junake i situacije u kojima se oni nalaze, ki to na način na koji sama slova na papiru nikada ne bi mogla. Međutim, svako ko se ikada prihvatio pisanja kratkog stripa sigurno zna koliko je to zahtevan posao. Stranicu ne smete da pretrpate objašnjenjima, ne sme čak ni da bude previše dijaloga, i morate da budete vrlo jasni ne bi li svaka prikazana scena imala svrhu i poentu. Kratka forma ne dopusta ni najmanji višak, i u velikoj meri zavisi od toga koliko se autorova ideja poklopa sa vizijom crtača.

Na sreću, Karton siti ne pati od takvih problema. Obrenović je vešt pisac i odlično se snasao u ulozi scenariste. Čak šest od ukupno sedam priča iz Karton sitija su zapravo adaptacije njegovih starijih priča, ali poznavanje originalnog materijala nije potrebno za razumevanje stripa. Štaviše, vrlo je verovatno da ćete, nakon što zaklopite poslednju stranicu izdanja, krenuti u potragu za svim ostalim stvarima koje je Obrenović napisao.

Drugim rečima, svi momci koji potpisuju ovo izdanje se nalaze na istoj talasnoj dužini, pa nam se tako čini da smo pre dobili jedno kompaktno delo, nego zbirku nepovezanih ispovesti. A doći do takvog rezultata sigurno nije bio lako.

Naslovna pripovetka počiva na suludoj ideji koju autor smešta u ne baš tako daleku budućnost. U toj budućnosti bukti Treći svetski rat, a počeo je jer su sve krave na svetu umrle mučeničkom smrću u jednom danu. Preciznije, umrle su sve krave sem ljubičaste Milke koja je svoje stanište našla u beogradskom Karton sitiju. Zvuci šašavo, zar ne? Pa i nije baš, pogotovo kada shvatite da Obrenović u ovoj priči ipak ne beži predaleko od stvarnosti (ili, preciznije, od situacije iz prošle godine kada je Beograd bio jedno od žarišta migrantske krize i kada su gradom kružile teorije zavere sa zapletom jos luđim od ovog našeg). Vitorovićev palpi crtež joj, samim tim, savršeno stoji, a simpatično je kako se ovaj crtač drži istih motiva i u romantičnoj Za tebe. Upravo ovakvi detalji pokazuju da su sve priče iz zbirke deo istog univerzuma, to jest, deo istog ratnog tajmlajna.

Obrenovićeve priče su univerzalne i razumljive čitaocima sa svih meridijana, i stoga je izuzetno značajan potez izdavača koji ih je učinio dostupnim i na engleskom jeziku. Ipak, istina je da ćete ih najbolje razumeti ako živite na brdovitom Balkanu. U Muzeju đubreta najbolje se vidi zašto.

Ova priča se ističe od ostalih kako po snažnom narativu (ubedljivijem nego u originalu), tako i po grafičkom izrazu za koji su zajedno zaslužni Vitorović i Radovanović. U pitanju je jedna sasvim obična šetnja i sasvim običan razgovor koji svi obični parovi mahom izbegavaju. No, pisac nas ovde prosto tera da ga prisluškujemo. I to pomalo boli. Prvo, zato što nam je opalio šamar jer nas je baš briga zbog toga što svaki dan gacamo po đubretu koje smo naneli upravo mi sami. Onda nas baca u razmišljanje kakvo to govno od sveta ostavljamo svojoj deci u nasleđe. I na kraju poentira sa pitanjem na koje odgovor imaju samo malobrojni: Kako nam uopšte pada na pamet da ostanemo i gacamo tu gde smo? Da, zaista boli.

Ipak, đubriste nije najstrašnija teritorija u koju gazi Obrenović. U Otrovnici, Radovanovićev vodenasti crtež deluje kao nejasno sećanje na užasne scene iz prošlosti i ne bi nas čudilo da je Obrenović inspiraciju za ovu priču našao baš u crnoj hronici. U tu rubriku su sigurno dospeli i junaci priče Smrt je kliše koja nas još jedared podseća na to da je život ipak samo zbirka suludih situacija. Koliko mi lično možemo da utičemo na njih je već stvar pitanja. No, zato je tu priča Najbolji čovekov prijatelj je pas koja pokušava da nas uveri da uvek postoji deo nas koji drži stvari pod kontrolom. U suštini, s vremena na vreme, svima je nama potrebno da se uverimo da će na kraju ipak sve biti OK.

Obrenovićeva odluka da zbirku zaokruži pričom U ime oca nije nimalo slučajna. U pitanju je vrlo kratka, upečatljiva priča koja pokriva dva davna rata na ovim prostorima, jedina originalno napisana u stripskoj formi, i uz to, priča koju prati ubedljivo najbolji crtež (po jednoglasnoj odluci HNS redakcije). Bez obzira na to zasniva li se na istinitom događaju ili ne, U ime oca dotiče tematiku koja se na ovim prostorima i previše puta ponavljala. I to što će ovakve stvari sigurno nastaviti da se ponavljaju je devastirajuće, baš kao da smrt nije ništa. Jer ako je nešto sigurno, to je da će ljudi uvek naći neki (suludi) razlog da ubijaju.

Branka Malenica