Istina je. Izašli smo na poljskom, izašli smo iz jezičkih ograničenja koja postavlja jedan jezik. A gde će tome biti kraj... ko zna?
Kad smo Aleksandar i ja počeli da pišemo roman, nadali smo se da će ga pročitati barem ortaci i porodica. Pa kad smo videli da tiraž i prodaja prelazi nekoliko hiljada, shvatili smo da roman više nije naš. Pripada publici.
A sada više nije ni srpski. Pripada svetu.
Kada me je pre više od godinu dana devojka po imenu Agnieszka Żuchowska-Arent kontaktirala (mejl na čistom srpskom, bez ijedne greške), srpski-nepoverljivo pomislio sam da me neko zeza.
Objasnila je da je Poljakinja, da je na internetu čitala neke moje priče i da želi da prevede neku od njih. Što se i desilo.
Onda je počela priča o romanu Srpski psiho. A sada je i roman izašao na poljskom. Serbski psycho je naziv i upakovan je u tvrd povez sa zanimljivom (drugačijom) koricom.
Nadam se da će Srpski psiho i u Poljskoj doživeti slavu koju je imao u Srbiji (možda i veću, što da ne). I, naravno, nadam se da će ovaj prevod otvoriti put za još prevoda.
Pozdravljam sve Poljake i želim im prijatno čitanje.
Agnieszka, još jednom hvala.
No comments:
Post a Comment