Motion comic je čudna zverka. Negde na pola puta od stripa do animiranog filma. A u stvari nije nijedno. Motion comic najčešće nastane tako što se kadrovi stripa izrežiraju u blagu animaciju – zapravo više pokret kamere nego stvarni pokret likova – i to se koristi kao promocija stripa. Nekada se nasnime glasovi, nekad ne. Nekada ima oblačića, nekad ne.
Spider-Woman je prvi motion comic koji je rađen da bude motion comic, a nije naknadno napravljen od stripa.
Autori su Brajan Majkl Bendis i Aleks Malejev.
Bendis je jedan od mojih omiljenih strip scenarista i o njegovom talentu i učinku mogu se napisati čitave knjige, a ne prikazi. A Malejev je čovek koji je zajedno sa Bendisom radio kultni run na Daredevilu i stvorio jedan od najboljih stripova ikad. U vreme kad je superherojski strip doživljavao najveće dekonstrukcije i kad je sve to još nešto značilo.
Danas kao da se čitava priča istrošila. Pa i sam Bendis kao da se umorio od dekostrukcije i mračnih obrada heroja u kostimima. I njegovi stripovi u posledenje vreme kao da su samo to... stripovi.
Spider-Woman nije plod scenarističkog genija koji nam je podario Daredevila ili Alias, ali je ipak plod zanatskog umeća koje mora da se poštuje i iz kog može dosta da se nuči.
Bendis – kao veliki fan krimi i noar zapleta – koristi noar matricu, po kojoj protagonista kreće u poduhvat za koji ne zna tačno šta podrazumeva i ne zna tačno ko ga je angažovao. A i da zna, pitanje je da li su ti koji ga angažuju baš ti za koje se predstavljaju.
Ovo je svet paranoje.
A na sve strane su vanzemaljci shapeshiftersi.
Bendisovo najjače oružje su hiper realistični dijalozi. I oni ga nikad ne iznevere. Ali, Spider-Woman je začudo preplavljena i unutrašnjim monolozima, koji dporinose mračnoj noar atmosferi.
Bendisova najveća mana su krajevi i česta deus ex machina razrešenja. Koja ni ovde nisu izostala.
Konjica u poslednji čas je ovde zamenjena timom superheroja, ali efekat je isti.
Ne mislim da će motion comic kao medij uspeti da otme više pažnje za sebe nego što je već ima, jer je sam po sebi veštačka tvorevina. Ali, zanimljivo je napokon čuti kako Bendisovi dijalozi zvuče kad se izgovore i lepo je gledati fenomenalne Malejeve crteže.
Malejev koristi kombinaciju fotke i crteža. Montira fotke, crta po njima, sklanja fotke i boji bez njih, a onda ih ponovo vraća i mi dobijemo table za koje više nie znamo da li su crtež ili fotka. Ali koga briga kad izgledaju sjajno.
Ako ništa drugo, možda vas Spider-Woman privuče da potražite Daredevila. Ili Alias. Ili Torzo.
Isplati se.
No comments:
Post a Comment