UBISTVA U ULICI MORG

Gotovo je nemoguće početi priču o Ogistu Dipenu a ujedno ne pomenuti i Šerloka Holmsa. No, hajde da odaberemo drugačiji početak.  

Sećam se kad sam kao klinac naložen na gotiku otišao u biblioteku ne bih li uzeo zbirku Edgara Alana Poa, koji je obećavao da zadovolji sve moje mračnjačke prohteve. Jedna od večito neljubaznih bibliotekarki pogledala me je preko naočara nataknutih na vrh nosa, frknula i napokon mi tutnula u šake pohabanu knjigu poispadalih stranica.

            Dok sam išao kući, pokušavao sam da složim stranice po rasporedu koji im je bio predviđen. A kad sam konačno počeo da čitam, prva priča sa kojom sam se susreo nije bila jedna od Poovih gotskih, već upravo priča o Ogistu Dipenu.

Dakle, detektivska priča.

Sećam se da sam bio zbunjen: Kakve ovo ima veze sa gotikom? Međutim, takođe se sećam da sam bio zapanjem Dipenovom dedukcijom.

Što nas vraća na početak teksta i na Šerloka Holmsa. Nažalost, Dipen, iako prvi detektiv poznat literaturi, nikad nije doživeo slavu kolege sa Ostrva. Ali, oni međusobno toliko liče, da bi se moglo reći da su braća.

Obojica su osobenjaci, čudaci, koji pre svega i iznad svega veruju u nauku i moć dedukcije.

Priča Ubistva u Ulici Morg mi je naročito ostala u sećanju. I to iz prostog razloga – zbog ubice. A ko je ubica? To ću ostaviti vama da saznate. Ali, da pomognem. Možda je pravilnije postaviti pitanje: Šta je ubica?

Ta priča je očito bila zanimljiva i Klajvu Barkeru koji je pokušao ponovo da je povampiri i da joj da svoj bizarni pečat u Novim ubistvima u Ulici Morg.

No, ovoga puta pričamo o jednoj drugoj obradi ove priče. U pitanju je istoimeni strip koji potpisuju Morvan i Drie. Verno iščitavanje Poa, koje ne teži da otkrije tolu vodu, već da neke nove čitaoce upozna sa skrajnutim detektivom.

Kao i uvek u francuskom stripu, brzo se prelazi na stvar. Već na prvoj strani saznajemo kako su se Dipen i njegov „Votson“ upoznali. Odmah zatim imamo demonstraciju Dipenove dedukcije. A posle toga se javlja i slučaj po čijem imenu priča nosi naziv: dve žene su ubijene, vrata su zaključana iznutra, a u pitanju je četvrti sprat. I sve bi to bilo OK da je ubica unutra.

Ali, naravno, nije.

Ne mogu da odolim da ne pomenem fenomenalnu seriju Šerlok Stivena Mofata o kojoj smo već pričali. Dva razloga:

A)   Način na koji su se Dipen i njegov pomoćnik upoznali i nabrzinu odlučili da stanuju zajedno jako liči na prvu epizodu Mofatove reinkarnacije Šerloka Holmsa.

B)   Druga epizoda serije bavi se sličnim slučajem ubistva u sobi koja je zaključana iznutra.

Ono što ovog detektiva razlikuje od Holmsa je to što mu Po nije posvetio ni blizu toliko priča koliko je Konan Dojl posvetio Šerloku, pa samim tim nije imao vremena da detektiva tako profiliše i osenči do najsitnijeg detalja kao što je to uradio Dojl. Takođe, Dipen nije tako često viđen kao junak na TV-u, filmu ili stripu. Ali, ako se ponovo dohvatite, recimo, Lige izuzetnih džentlmena, obratite pažnju, možda se sretnete sa nekim poznatim.

Što se same izvedbe tiče, strip boluje od „francuske groznice“. U pitanju je, naravno, format strip-albuma od pedesetak strana koje po meni nikako nisu dovoljne da se bilo koja priča ispriča na valjan način. Jedostavno, bez obzira na ekonomičnost koju uvek podržavam, stiče se utisak da su likovi siluete koje koje su tu da kažu najvažniji deo teksta koji im je namenjen i to je to. Nemojte očekivati da ćete zateći junake kako sede, puše i gledaju u plafon. Ako tako nešto i urade, spremite se da čujete Dipenovu dedukciju koja iz toga sledi.

Sve u svemu, ovo je sasvim solidna obrada Poove priče u maniru klasičnog strip-albuma za koji pretpostavljam da će se dopasti svim ljubiteljima francuskog stripa, a i onima koji sa stripom (a i sa Poom) tek treba da se upoznaju, ili mu se, poput mene, vraćaju sa nostalgijom.

Album je opremljen i upakovan za svaku pohvalu, koja je upućena Veselom četvrtku. Reč je o tvrdokoričenom izdanju sa kvalitetnim papirom i odličnom štampom. Prevod je takođe solidan. Zameram jedino što nigde nema biografija autora stripa, a na ovako lepo izdanje bi lepo legao i neki predgovor.

Ne morate da budete Dipen pa da zaključite da je primerak vredan vaše kolekcije.